Вавилонски рат (311—309. пре Христа), представља рат између Антигона Једноокога и Селеука Никатора. Тај рат је представљао наставак Трећега рата дијадоха. Селеук Никатор је победио и постао је најмоћнији од свих дијадоха. Тај рат омогућио је стварање Селеукидскога царства.¹⁾

Након смрти Александра Великога 323. пре Христа у Вавилону његови генерали поделили су царство настојећи да очувају његову целину. Међутим веома брзо дошло је до унутрашњих напетости и Првога рата дијадоха у коме је поражен дотадашњи регент Пердика. Други рат дијадоха (319—315. пре Христа) уследио је након смрти Антипатра. Био је то углавном рат Касандра и Полиперхона, али у рат су се умешали остали дијадоси. Током тога рата Антигон је заузео велике територије у Азији и постао је најмоћнији дијадох. Касандар је у Европи овладао Македонијом, а Полиперхон је морао да бежи на Пелопонез.

Антигон Једнооки је постао најмоћнији и господарио је целом Азијом. Селеука Никатора је 316. пре Христа протерао из његове сатрапије Вавилона. У Трећем рату дијадоха (314—311. пре Христа) против Антигона су се удружили Птолемеј Сотер, Селеук Никатор, Касандар и Лизимах. Антигон је био у савезу са Полиперхоном. Успео је да очува већину територија у сукобу са осталима. Изнурени противници су крајем 311. пре Христа закључили мировни споразум и признали су једни друге. Једино је Селеук Никатор био искључен из тога споразума.

Селеук Никатор је још пре склапања мировнога споразума добио од Птолемеја 800 пешака и 200 коњаника и кренуо је на Вавилон.²⁾ Селеук је претпостављао да ће у својој бившој сатрапији добити помоћ од становништва и да ће многи прећи на његову страну, а то се заиста и десило. Придружили су му се и македонски војници насељени у Карама.³⁾ Дошао је до Вавилона у другој половини маја 311. пре Христа.⁴⁾ Већина становништва изашла је у сусрет Селеуку. Наклоност народа је стекао током четири године власти као сатрап Вавилоније. Пришли су му и неки војни команданти. Они који су остали лојални Антигону склонили су се у тврђаву.⁵⁾ Селук је изградио брану на Еуфрату, па је помоћу бране створио уметно језеро. Током аугуста је срушио брану, па је уз помоћ бујице срушио зидине тврђаве.⁶⁾ Тако је Селеук заузео тврђаву, у којој су били заточени многи који су му били лојални.⁷⁾ Селеук је поново овладао Вавилонијом.

Антигонови сатрапи у Медији и Арији Никанор и Евагора одлучили су да интервенишу са 10.000 пешака и 7.000 коњаника.⁸⁾ Селеук Никатор је са 3.000 пешака и 400 коњаника из Персије прешао Тигар и чекао је у заседи у једној од мочвара.⁹⁾ Спремао се да нападне ноћу. Никанор је са својом војском дошао до Тигра и пошто није наишао на Селеукову војску мислио је да су побегли. Селеук је напао Никанорову војску ноћу. Никанорови Персијанци су пружали отпор све док није погинуо Евагора. Након тога већина војника прешла је на страну Селеука,¹⁰⁾ а Никанор је побегао са мањом јединицом. Селеук је тада, новембра 311. пре Христа добио велике војне снаге. Након тога прешао је планине Загрос и лако је освојио Сузу, Медију и остале области.¹¹⁾

Антигон Монофталмос је по свој прилици сазнао за губитак источних сатрапија у време потписивања мировног споразума са осталим дијадосима у децембру 311. пре Христа. Наредио је своме сину Деметрију Полиоркету да поново успостави ред и да поврати источне сатрапије. Дао му је 5.000 Македонаца, 10.000 најамника и 4.000 коњаника.¹²⁾ Деметрије Полиоркет је стигао у Мезопотамију у пролеће 310. пре Христа, када се Селеук Никатор још увек налазио на истоку.¹³⁾ Селеук Никатор је у то време освајао територије на границама Индије и Средње Азије.¹⁴⁾ Деметрије Полиоркет је очекивао да ће Мезопотамија бити незаштићена, па је због тога прешао Еуфрат и напао Вавилон пре него што се Селеук могао вратити.¹⁵⁾ Освојио је једну од две тврђаве, истерао Селеуков гарнизон и у њој је оставио својих 7.000 војника.¹⁶⁾ Другу тврђаву није успевао да освоји, па је ту оставио Архелаја да настави опсаду.¹⁷⁾ Након пљачкања околине Деметрије Полиоркет се вратио у Сирију.¹⁸⁾

Антигон Монофталмос је ујесен 310. пре Христа поново покушао да освоји Вавилонију и успео је да уђе у Вавилон.¹⁹⁾ Ипак марта 309. пре Христа био је присиљен да напусти град.²⁰⁾ При повратку срео се са Селеуковом војском. Селеук Никатор је напао Антигоново војску за време доручка и победио је искористивши фактор изненађења.

Антигон Монофталмос се повукао и помирио се са чињеницом да Вавилонија, Медија и Елам припадају Селеуку. Селеук је након тога отишао на исток до Индије и закључио је мировни споразум са оснивачем Маурја царства Чандрагупта Маурјом. По споразуму Чандрагупта је добио Пенџаб. Селеуку је дао 500 ратних слонова. Под Селеуковом контролом се поред Мезопотамије и Ирана нашао и Афганистан. Селеук је постао најмоћнији владар након Александра Великога. Након Вавилонскога рата више није била могућа обнова Александровога царства. Четвртим ратом дијадоха и битком код Ипса 301. пре Христа потврђен је такав исход.

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Плутарх, Деметрије
• Вавилонска хроника, Хроника дијадоха
• Richard A. Billows, Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society), University of California Press 1997, ISBN 0520208803
• John D. Grainger, Seleukos Nikator: Constructing a Hellenistic Kingdom, Routledge 1990, ISBN 9780415047012

Vavilonski rat