Птолемеј I Сотер (грч. Πτολεμαῖος Σωτήρ) (367—283. пре Христа), оснивач династије Птолемејида, која је владала Египтом до римског освајања Египта. Био је генерал Александра Македонскога, сатрап Египта, а од 305. пре Христа краљ Египта. Оснивач је највеће библиотеке античкога света Александријске библиотеке.¹⁾

Птолемејев отац је Лаг, а мајка Арсиноја. Постојале су гласине да је Филипов нелегитимни син.²⁾ Могуће је да је те гласине раширио сам Птолемеј или неко од његових присташа, да би ојачали његову репутацију и његово полагање права на краљевство.³⁾ Птолемеј је било уобичајено македонско име тога доба. Био је изгледа један од македонских дворјама, краљевских пажева и близак сарадник и пријатељ младога Александра Македонскога.⁴⁾ Краљевски пажеви су били синови македонских племића, које је Филип II Македонски заједно одгајао са циљем да добро истренира будуће вође и генерале Македоније.⁵⁾ С друге стране били су и таоци да би се спречила побуна племства против краља. Они би ручали заједно са краљем, пратили су га у лов, бринули се за његове коње и служили су краљу и као слуге и као телохранитељи.⁶⁾⁷⁾

Међу краљевским пажевима су поред Птолемеја по свој прилици били и Хефестион, Неарх, Харпал и Филота Парменионов. Било је то језгро групе, која је заједно студирала код Аристотела у Мијези 342. пре Христа.⁸⁾ Ти студији изгледа да су престали након 340. пре Христа, када је Филип опседао Перинт и Бизантиј, а Александар Македонски вршио дужност регента.⁹⁾

Када се Филип II Македонски поново оженио дошло је до захлађења односа између њега и Александра Великога. Филип је планирао да ожени свога малоумнога сина Филипа Архидеја за ћерку каријскога сатрапа Пиксодара, али Александар се осетио угроженим па се он понудио Пиксодаровој ћерци.¹⁰⁾ Филип II Македонски се због тога разљутио, па је протерао из Македоније Александрове пријатеље¹¹⁾ Птолемеја, Еригија, Неарха, Лаомедона и Харпала. Александар је након тога једно време живео у Илирији.¹²⁾

Када је 336. пре Христа убијен Филип II Македонски тада је Александар Македонски позвао своје пријатеље да се врате. Птолемеј је по свој прилици учествовао у рату са Тебом 335. пре Христа, пошто Аријан цитира Птолемеја као свој извор информација за те догађаје.¹³⁾

Када је Филота Парменионов пропустио да обавести Александра о једној завери био је оптужен и погубљен, а из предострожности смакнут је и његов отац Парменион. Након Филотиног погубљења Птолемеј постаје један од Александрових најистакнутијих генерала.¹⁴⁾

Александар је кренуо за Бесом у Бактрију. Бес се повукао у Согдијану, преко реке Окс, а двојица његових генерала Спитамен и Датаферн рекли су Александру да ће предати Беса, ако пошаље мању јединицу.¹⁵⁾ Александар је послао Птолемеја.¹⁶⁾ Аријан наводи две различите приче о томе како је ухваћен Бес. Према Птолемејевој верзији Спитамен и Датаферн су се предомислили, па је он морао да опкољава једно насеље. Обећао је становништву да им неће учинити ништа ако предају Беса, што су они и учинили.¹⁷⁾ Аријан помиње и другу верзију, коју је пренео од Аристобула, а по тој верзији Спитамен и Датаферн су заслужни за хватање Беса и предали су га везаног Птолемеју.¹⁸⁾

Посебно се истакао приликом опсаде Аорнске стене зими 327-326. пре Христа.¹⁹⁾ Та стена је изгледала неосвојива. Суседна племена понудила су да поведу Македонце путем, којим се може доћи до позиције са које се стена може напасти. Александар Велики је одабрао Птолемеја за вођу групе војника, која је требала осигурати и утврдити тај положај.²⁰⁾ Александар је следећега дана нападао стену из другога смера, али није био успешан, па се повукао. Индијци су након тога нападали Птолемеја Сотера и покушали су да сруше његову утврду, али Птолемеј се одржао, а Индијци су се повукли. Александар је поново покушао и успео је да споји снаге са Птолемејем. Са те позиције Александар је почео да гради огромне насипе да би досегао врх. Индијци су се препали па су кренули да преговарају настојећи да умакну током преговора. Александар и Птолемеј су тада заузели стену.²¹⁾

Диодор и Курције Руф помињу једну чудну причу, о томе како су Брахмани намазали своје мачеве змијским отровом, па је Птолемеј био на тај начин рањен змијским отровом. Александар је бринуо за Птолемеја и док је спавао у његовом шатору у сну му се појавила биљка која је противотров.²²⁾²³⁾ Уз помоћ те биљке опоравили су се не само Птолемеј, него и остали рањеници.

Александар је 324. пре Христа наговорио 80 до 90 водећих македонских официра да се ожене Персијанкама. Птолемеј се тада оженио Артабазаовом ћерком Артакамом.²⁴⁾ Пошто се касније ништа није чуло о Артаками претпоставља се да се раставио од ње након Александрове смрти.²⁵⁾ Одржавао је везу са Таис, која му је родила бар троје деце. Неколико месеци након масовног венчања у Сузи Хефестион је умро. Птолемеј је проглашен за едеатра.²⁶⁾ Птолемеј се истакао 324. пре Христа у рату са Косејцима.²⁷⁾

Александар Велики је на самрти свој прстен предао Пердики. Када је Александар умро поставило се питање наслеђа, па су се у Вавилону окупили најближи Александрови генерали, пријатељи и телохранитељи. Пердика је говорио да држава и војска треба вођу, о коме се требају договорити.²⁸⁾ Неарх је сматрао да само члан краљевске фамилије треба да влада и предлагао је да краљ постане Херакле, Александров незаконити син са Барсином.²⁹⁾ Пошто је Неарх био ожењен Барсинином ћерком његов предлог није наишао на одобравање. Птолемеј Сотер је предложио да ужи круг телохранитеља донесе одлуку.³⁰⁾³¹⁾ Међутим већина није прихватила Птолемејев предлог, јер би он претпостављао вођство некога ван краљевске породице.³²⁾ Пешадијски генерал Мелеагер предложио је малоумнога Филипа Архидеја за краља.³³⁾ Тај предлог ужаснуо је Пердику, Птолемеја и друге заповеднике коњице. Ипак након дуље кризе и готово рата између две фракције дошло се до компромиснога предлога. За краља је проглашен Филип III Аридеј, син Филипа II Македонскога.³⁴⁾ Уколико Роксана роди мушко дете тада оно постаје краљ Александар IV Македонски.³⁵⁾ Пердика је изабран за регента. Пердика добија праву власт и влада у име два краља, све док они нису способни. Подељене су и сатрапије, а Птолемеј је постао сатрап Египта.

Птолемеј је поделом у Вавилону 323. пре Христа постао сатрап Египта. Дотадашњи најмоћнији човек у Египту, Клеомен из Наукратиса постао је други у египатској сатрапији. Тим системом Пердика је намеравао да држи Птолемеја под контролом. Птолемеј је вероватно сам одабрао Египат, јер је Египат у то доба био изузетно богат.³⁶⁾ Птолемеј је као центар своје сатрапије одабрао Мемфис. Лако се обрачунао са Клеоменом из Наукратиса, који је био сатрап пре њега. Клеоменова власт је пример корумпиране владавине. Готово сви делови египатскога друштва били су против Клеомена. Војницима је закидао на зарадама, изнуђавао је новац од свештеника претећи затварањем њихових храмова. Трговци су морали да плаћају веома велике извозне царине. Он је свуда пљачкао и згртао огромно богатство. Када га је Птолемеј погубио нико се у Египту није бунио. Међутим Птолемеј је погоршао своје односе са Пердиком, јер је Пердика очекивао да може да искористи Клеомена против Птолемеја.³⁷⁾ Тада се Птолемеј домогао велике Клеоменове благајне у којој је било 8.000 таланата.³⁸⁾ Постао је популаран јер је убио омрзнутога тирана.

Египат је био пустињом географски одвојен од осталога света и на истоку и на западу. Међитим могао се напасти са мора и тада би Александрија била изложена. То је био разлог зашто је Птолемеј одабрао Мемфис за главни град, а ту је пренео и Александрово тело. Да би бранио Александрију и Египат са мора морао је одржавати добре односе са Кипром. Птолемеј је одмах склопио савез са краљевима Кипра. До 321. пре Христа Кипар је био у египатској сфери утицаја. Деметрије Полиоркет је заузео Кипар 306. пре Христа, али Птолемеј је вратио Кипар под свој утицај 295. пре Христа. Након тога Кипар је био у египатској сфери утицаја до 50. пре Христа.

Киренаика је представљао грчку колонију, која је била египатски сусед на западу. Политички сукоби унутар Кирене довели су до грађанскога рата. Демократе протеране из Кирене добили су помоћ од Спартанца Тимброна.³⁹⁾ Тимброн им је помагао са циљем да се сам домогне власти у Кирени. Тимброн је освојио Кирену, али када су се они побунили избио је Киренски рат. За време једне од опсада Кирене демократе су истерале аристократе из града.⁴⁰⁾ Аристократе су онда тражиле помоћ од Птолемеја. Птолемеј је упутио војску, под заповедништвом Офеле, који је победивши Тимброна стекао контролу над Киреном.⁴¹⁾ Птолемеј Сотер је дао нови устав Кирени, али задржао је контролу над њима. Кирена је постала умерена олигархија са 10.000 грађана, а Птолемеј је постао доживотни генерал Кирене и имао је право да бира грађане и чланове сената. У Кирени је остао велики египатски гарнизон.

Аридеј је након Александрове смрти 323. пре Христа добио задатак да припреми кочије и Александрово тело за сахрану.⁴²⁾ Готово две године се у Вавилону припремало Александрово тело за превоз кући. Неки од античких извора кажу да је Александар требао бити сахрањен у оази Сива у Либијској пустињи.⁴³⁾⁴⁴⁾ То је мало вероватно да би се сахранио на тако далеком и неприступачном месту. Паусанијева верзија изгледа највероватнија. По њој је Александар требао бити сахрањен у Еги (Вергини) у Македонији,⁴⁵⁾ на традиционалном месту где су се сахрањивали македонски краљеви. Аридеј је одлучио да одвезе Александрово тело у Египат,а када је Пердика сазнао да је Аридеј скренуо са задатога пута и кренуо према Египту покушао је да га спречи.⁴⁶⁾ Међутим Птолемеј Сотер је пожурио са војском и 322. пре Христа пресрео у Сирији колону са Александровим телом. Одвукао је Александрово мртво тело у Египат. Могуће је и да је потплатио Аридеја који је био задужен за Александрову сахрану. У прво време Александрово тело је било у Мемфису, а величанствени гроб се припремао у Александрији.

Пердика није могао да зарати против Птолемеје због тога што је убио Клеомена, али крађа Александровога тела била је добар повод за рат. Дошло је до нарушавања равнотеже успостављене деобом у Вавилону. Пердика се најпре удружио са Антипатром и уговорио је брак са Антипатровом ћерком Никејом. Касније се предомислио када му је Александрова сестра Клеопатра од Македоније понудила брак. Прихвативши Клеопатрину понуду Пердика се отуђио од Антипатра, а и многи други су сматрали да Пердика настоји да се домогне краљевске власти покушајем женидбе са Александровом сестром.

Против Пердике удружили су се Антипатар, Кратер, Лисимах и Антигон Монофталмос. Био је то Први рат дијадоха. Пердикин једини значајан савезник био је Еумен, кога је Пердика оставио да спречава прелаз Антипатра и Кратера преко Хелеспонта.⁴⁷⁾ У исто време Пердика је намеравао да изврши инвазију Египта против Птолемеја Сотера.

Пердика је покренуо огромну војску против Птолемеја, а пратила су га и оба краља. Кренуо је у инвазију наступајући од Пелузија. Покушао је да отвори један стари канал на Нилу, али није успео, а војници су дезертирали и прелазили код Птолемеја. Изгледа да је Птолемеј Сотер имао симпатизере у Пердикиној војсци. Птолемеј је увек успевао да подмићује противничку војску или да нуди већу плату, а то је било нарочито лако у условима када је било много плаћеника.

Пердика је пребацио војску преко рукавца Нила до Камиље тврђаве, у којој је био један од Птолемејевих гарнизона. Иако је Пердика изненада преко Нила у зору пребацио велику војску није изненадио Птолемеја Сотера, који се исто тако изненада нашао у тврђави пре Пердике. Изгледа да је неко из Пердикинога табора упозорио Птолемеја, па је Птолемеј на време са војском стигао у тврђаву, коју је Пердика требало да заузме. Иако је Птолемеј ту стигао са доста војске ипак је Пердика имао много више војника са којима је опседао Камиљу тврђаву. Птолемеј је приликом опсаде тврђаве показао личну храброст и способност вођства. Он је први са бедема погодио дугим копљем првога слона у око и убио његовога водича. Охрабрио је своју војску личном храброшћу одбијајући непријатеља, који се пењао на бедеме. Пердика није успео да освоји тврђаву у првом нападу.

Након тога Пердика је поново покушао са новим изненађењем, па је кренуо у ноћни марш према Мемфису. Намеравао је да тајно пређе реку и да нападне главни Птолемејев град Мемфис. Најпре су прелазили Нил до једнога острва. Први део војске је прешао. Други део војске није могао да пређе, јер су тешки слонови потопили муљевито дно Нила. Нил је постао дубљи на том месту. Пердика је због тога морао да повуче натраг ону војску, која је већ била прешла на острво. Приликом повратка много војника се подавило, а многе су појели крокодили. Један део војске заробили су Птолемејеви војници. Приликом повлачења са острва око 2.000 војника се подавило или страдало од животиња из Нила.⁴⁸⁾

Опште незадовољство против Пердике претворило се у насиље. Група завереника под водством Питона убила је Пердику. Могуће је и да је Птолемеј стајао иза те завере.

Птолемеј је следећега дана снабдео Пердикину војску и појавио се пред њима. Војска је понудила Птолемеју Сотеру да буде нови регент, али Птолемеј је то одбио, па су привремени регенти постали Питон и Аридеј. Били су регенти до општега споразума у Трипарадису. Тада је Антипатар постао нови регент. Птолемеј је по том споразуму остао сатрап Египта, а службено је призната и његова власт над Киреном. Антигон Монофталмос је добио остатке Пердикине војске и заповедништво у рату против Еумена.

Антигон Једнооки је постао најмоћнији. Птолемеј се због тога удружио са Антипатром. Оженио се Антипатровом ћерком Еуридиком. Птолемеј је са Еуридиком имао четворо деце, а једно од њих је било Птолемеј Кераун. Феникија и Сирија су биле од кључне важности за обрану Египта. Птолемеј је желео да се заштити од напада са истока. Покушао је да подмити сатрапа Лаомедона да му преда Феникију и Сирију. Када је Лаомедон одбио Птолемеј је послао Никанора са мањом војском. Након краћега ратовања Феникија и Сирија су дошле под контролу Птолемеја Сотера. Могуће је да је Птолемеј пре тога похода осигурао Антипатрову подршку.

Антипатар је умро 319. пре Христа. Пред смрт одредио је да регент буде Полиперхон. Антипатров син Касандар је очекивао да он буде именован за регента, па након Антипатерове смрти избијају нови сукоби. Птолемеј је стао на страну Касандра. Полиперхон је склопио споразум са Александровом мајком Олимпијадом. Да би осигурала престо свога унука Александра IV Олимпијада је погубила краља Филипа III Аридеја и присилила и његову жену Еуридику да се убије. Касандар је малолетнога краља Александра IV и његову мајку Роксану држао под стражом, све док их није убио 310. пре Христа. До 315. пре христа Касандар је победио Полиперхона.

Птолемеј се 317. пре Христа оженио Береником, која је у Египат дошла са Еуридиком. Није јасно да ли се растао од Еуридике. Са Беренеиком је имао седморо деце, укључујући Птолемеја II Филаделфа и Арсиноју. Брат и сестра ће се касније оженити и постати краљ и краљица.

Када је победио Еумена 316. пре Христа Антигон Једнооки је почео да уклања сатрапе у Азији. Селеук Никатор је побегао код Птолемеја у Египат. Птолемеј је тада 315. пре Христа склопио савез са Касандром, Лизимахом и Селеуком Никатором против Антигона. Од Aнтигона су тражили да Селеуку врати Вавилонију, Хелеспонтску Фригију Лизимаху и да Сирија остане под Птолемејевом контролом. Антигон није пристао и започео је тада пропагандни рат оптуживши Касандра да је убио Олимпијаду и да је одговоран за утамничење Александрове жене и детета. Позивао је Касандра да сруши Касандрију и Тебу и да врати слободу и аутономију грчких градова. И Птолемеј је издао сличан позив. Рат између њих отегао се од 315. до 311. пре Христа. Био је то нерешен рат. Пошто је Птолемеј Сотер имао бољу морнарицу Антигон је избегавао поморске битке. Међутим Антигон Једнооки је имао бољу копнену војску, па је Птолемеј избегавао копнене битке. Антигон је релативно лако заузео Јопу и Газу, али опсада Тира се отегла 15 месеци.

Селеук је коначно наговорио Птолемеја да крене у одлучну битку код Газе 312. пре Христа. Антигонов син Деметрије Полиоркет је комадовао Антигоновом војском код Газе. Деметријев саветник Неарх саветовао је Деметрија да не прихвати битку, али он није слушао. Деметрије Полиоркет се надао да ће уз помоћ слонова победити египатску војску. Међутим Птолемеј и Селеук победили су Деметрија у бици код Газе 312. пре Христа, а након битке заузели су поново Сирију и Палестину. Птолемеј је охрабрио Јевреје да се населе у Александрији. Јевреји су у Александрији превели Библију на грчки, што је било од огромнога историјскога значаја. Након битке код Газе Селеук Никатор се вратио у Вавилон. Касније ће се Птолемеј са Селуковим синовима борити за Палестину и Сирију.

Птолемеј Сотер и Антигон Монофталмос склопили су мир. Птолемеј је предузео поход у Грчкој током 308. и 307. пре Христа. Заузео је острво Андрос и грчке градове Коринт и Сикион. Када је Касандар убио Александровога сина Александра IV тада више није било преживелих чланова македонске династије. Антигон Монофталмос се први прогласио краљем око 306. пре Христа након заузимања Кипра, а након њега то су учинили и Птолемеј, Селеук Никатор, Касандар и Лизимах. Птолемеј је обновио свој савез са Касандром.

Деметрије Полиоркет је 306. пре Христа кренуо према Кипру. Успут је дошао до Родоса и покушао је да их наговори да му дају војску. Родос је био у савезу са Антигоном, али био је наклоњен Птолемеју, па је одбио да му да војску. На Кипру Деметрије се сукобио са Птолемејевим братом Менелајем и победио га је. Онда се појавио Птолемеј са великом поморском и копненом силом. Деметрије је од Птолемеја тражио да му преда Сикион и Коринт у Грчкој да не би нападао Кипар, али Птолемеј није пристао. Уследила је велика поморска битка код Саламине 306. пре Христа, у којој је Птолееј изгубио Кипар. Птолемеј је сам испловио са 150 бродова, а Менелају је наредио да исплови из Саламине са 60 бродова и да када буде најжешћа битка да тада нападне Деметријеве бродове одострага и изазове расуло код њих. Међутим Деметрије је са 10 бродова блокирао уски пролаз из луке да не може изаћи тих 60 бродова. Деметрије је кренуо у битку са 180 бродова и победио је Птолемеја, који је након пораза побегао само са преосталих 8 бродова. Део Птолемејеве флоте је био потопљен, а 70 бродова је заробљено са посадом. Деметрије је заробио много новца, оружја и ратних справа. Менелај је без даљњег отпора предао Деметрију Саламину, заједно са флотом и копненом војском, која је бројила 12.000 војника и 1.200 коњаника. Освојили су цели Кипар. Антигон Монофталмос и Деметрије Полиоркет кренули су након победе у инвазију на Египат, али нису успели.

Родос је било острво, које је имало споразуме са Антигоном, али били су највише наклоњени Египту због велике трговине. Родос није хтео да војно помогне Деметрија Полиоркета приликом његовога похода на Кипар 306. пре Христа, па је Деметрије због тога одлучио да их казни. Деметрије је током 305. пре Христа опседао Родос, коме су Птолемеј, Лизимах и Касандар слали помоћ. Након неуспешне опсаде склопио је компромис са Родосом по коме ће они бити Антигонов савезник у свим ратовима сем у рату против Птолемеја Сотера. Рођани су након окончања опсаде изградили једно од седам светских чуда Колос крај Родоса. Птолемеју су се специјално захвалили. Прогласили су га божанством и дали му надимак Сотер (Спасилац). Историчари понекад одбацују ту причу, јер се налази у само у Паусанију. Диодор помиње да су Рођани прогласили Птолемеја божанством, али не помиње надимак Сотер.

Касандар, Лизимах, Селеук Никатор и Птолемеј Сотер удружили су се против Антигона Монофталмоса. Битка код Ипса, која се одиграла 301. пре Христа представљала је велику прекретницу. Птолемеј није учествовао у бици, а Касандар је послао мању војну јединицу. У бици код Ипса Лизимах и Селеук Никатор победили су Антигона Једноооког, који је погинуо у тој бици. Преживео је Деметрије Полиоркет. Одмах након битке Селеук и Птолемеј спорили су се око тога чија је Сирија. Селеук је критиковао Птолемеја јер се није појавио у бици код Ипса, али ипак је попустио Птолемеју и дао му Коиле Сирију.

Селеук Никатор је добио највећи део Антигонове територије. Контролисао је Сирију, Мезопотамију, Јерменију, највећи део Мале Азије и велике делове Ирана и Авганистана. Птолемеј Сотер је почео да гледа на Селеука као на опасност, па је закључио дипломатске бракове са Лизимахом. Лизимахов син Агатокле оженио се Птолемејевом ћерком Лисандром, а сам Лизимах се оженио са другом Птолемејевом ћерком Арсинојом II. Дошло је до новога распореда снага и новога савеза Птолемеја, Касандра и Лизимаха на једној страни и Деметрија Полиоркета и Селеука Никатора на другој страни. Деметрије Полиоркет је још увек држао Кипар, Тир, Сидон и остатке морнарице. Селеук је склопио савез са Деметријем и оженио се Деметријевом ћерком Стратоником. Међутим међу дијадосима је дошло до замора од сталнога ратовања.

Деметрије се помирио са Птолемејем и оженио се Птолемејевом ћерком Птолемеидом. Деметрије је у Египат послао Пира од Епира. Пир од Епира и Птолемеј су постали пријатељи, па се Пир оженио Птолемејевом ћерком Антигоном. Након Касандрове смрти 297. пре Христа Птолемеј је финансирао Пиров повратак у Епир.

Током 295. пре Христа Птолемеј је са својих 150 бродова помагао Атињанима, који су се тада борили против Деметрија Полиоркета. Није им много помогао, али је искористио прилику па је поново 295. пре Христа заузео Кипар. Деметрије је заузео Атину и покушао је 294. пре Христа да заузме Македонију. Међутим није био опште прихваћен, па је ратовао у Тесалији и Беотији. До 288. пре Христа против Деметрија је оформљена коалиција у којој су били Пир од Епира и Лизимах. Селеук Никатор и Птолемеј су били мање укључени у тај сукоб. Пир од Епира и Лизимах победили су Деметрија и поделили његове територије. Птолемеј је у то време заузео Наксос, Андрос и можда Делос и Самос.

Птолемеј Сотер је имао два сина као могуће наследнике. Птолемеј Кераун ( Гром ) је био син са Еуридиком, а Птолемеј II Филаделф је био млађи син са Береником. Деметрије Фалеронски је саветовао да наследник буде Птолемеј Кераун, али Птолемеј Сотер је одабрао млађега Птолемеја II Филаделфа, који се касније осветио Деметрију Фалеронскоме.

Птолемеј је након 297. пре Христа позвао у Египат Деметрија Фалеронскога. Уз његову помоћ изградио је највећу библиотеку античкога света. Библиотека је имала 500.000 свитака папируса.

Дуго времена Мемфис је био главни град, а онда је Птолемеј преселио престолницу у Александрију. У Александрији је изградио библиотеку и почео је да гради светионик.

• Аријан, Анабаза
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Плутарх, Александар
• Јустин
• Квинт Курције Руф
• Плутарх, Еумен
• Walter M. Ellis: Ptolemy of Egypt, Routledge London 1994, ISBN 0-415-10020-8

Ptolemej Soter