Василије Лазић
| Василије Лазић |
|---|
 |
| Рођење: 12. јануар 1798. Сусек, Хабзбуршка монархија Смрт: 29. август 1876. Београд, Кнежевина Србија Познат као: књижевник и правник |
Василије Лазић (Сусек, 12. јануар 1798 — Београд, 29. август 1876)1), српски књижевник и правник. Био је професор учитељске школе у Сомбору. Био је противник Вукове језичне реформе.
Биографија
Василије Лазић је рођен 12. јануара 1798. године у Сусеку у Срему од оца Ђорђа и мајке Василије.2)3) Основну школу завршио је у Сусеку, а гимназију и богословију у Сремским Карловцима.4) Као свештенички син очекивао је да наследи оца у свештеничком позиву, али када је митрополит у његовом месту уместо њега поставио слабијега свештеника одустао је од мантије, па је отишао у Пешту да студира право.5)6) У Пешти је завршио право и 1823. положио адвокатски испит.7) После тога радио је као адвокат, био је правни заступник фрушкогорских манастира, а као професор предавао је у учитељској школи у Сомбору.8)9) Углавном је живео у Сомбору. Митрополит Петар Јовановић га је два пута позивао да пређе у Србију, али позиву се одазвао тек када је дошао у сукоб са неким члановима сомборске управе.10)11) У Београду је једно време био секретар у Државном савету, а онда је постао секретар београдске конзисторије и на том положају је остао до смрти.12)13) Уз ту дужност цензурисао је књиге и новине, али био је доста благ цензор.14)
Борио се против Вукове језичне реформе.15) Он је након Јована Хаџића и Јована Стејића био трећи најпознатији идејни противник Вука Стефановића Караџића.16) Он је иначе био Вуков пријатељ, па су он и Вук као пријатељи расправљали о језичним питањима у Лазићевој кући.17) Писао је у неколико листова чланке против Вукова превода Новога завета.18) Ђура Даничић му је 1848. два пута одговорио својим чланцима.19) У Српским новинама писао је 1848. и дописе о Војводини Српској и другим српским националним питањима.20)
Редовни је члан Друштва српске словесности од 1844. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован 1864.
Литература
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/5 (Β. Алексијевић).