Глигорије Гершић
| Глигорије Гершић |
|---|
 |
| Рођење: 10. јул 1842. Бела Црква, Аустријско царство Смрт: 21. март 1918. Београд, окупирана Србија Познат као: правник, публициста, политичар и професор |
Глигорије Гершић (Гига) (Бела Црква, 29. јун/10. јул 1842 — Београд, 8/21. март 1918), српски правник, публициста и политичар, професор Велике школе (Београд), државни саветник и министар правде.
Живот и рад
Учио је права у Бечу и Пешти. Био је саоснивач омладинске дружине „Преодница” и сарадник „Српског Дневника” и „Заставе”. Године 1866. постао је професор римског и међународног права на Великој школи. Већ 1867. отпуштен је због судјеловања на Омладинској скупштини у Београду. Враћа се у „Заставу” и постаје велики заговорник омладинског покрета. Године 1868. поново је професор на Великој школи, и ради као правни савјетник владе за међународно право током српско-турских ратова.
До 1880. године био је у Либералној странци, али онда се одваја од ње и постаје саоснивач листа „Видело” и Радикалне странке. Године 1883. пред судом је као члан радикала, али је ослобођен. У периоду 1887—1888. године у радикалској влади је министар правде. Судјеловао је у изради новог Устава. Као министар правде 1889—1890. бринуо се о изради нових закона. Задњи пут је министар правде 1891—1892. Током 1889—1894. и 1901—1907. државни је савјетник, а 1894—1899. професор Велике школе. Пензионисан је 1907.
Био је врло плодан писац и публициста. Објавио је већи број расправа из државног и међународног права у Гласнику СУД, Летопису МС, Гласу Академије, Раду и Делу.
Дјела
Главна дјела су му:
- Систем римског приватног права (институције) (1882)
- Природа државине (1885)
- Данашње ратно право (1882)
- Данашње дипломатско и конзуларно право (1898)
- После 50 година (1912)
- Међународно-правни биланс у последњој балканској кризи (1909)
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од почетка 1888. Прави је члан (Академије друштвених наука) од јануара 1890. Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама представника данашње међународно-правне теорије. Проглашен: фебруара 1893. (Српска краљевска академија Год. 6 (1892) 124–125).
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (Сл. Јовановић).
- Министри просвете Србије 1811–1918. Београд, 1994, 86–87.
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4.
- Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 2
- Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 677–679 (Љ. Кркљуш).