Корисничке алатке

Алатке сајта


душан_стефановић

Душан Стефановић

Душан Стефановић (Београд, 16. новембар 1870 — Београд, 12. август 1951), српски и југословенски генерал. Био је министар одбране Краљевине Србије од јануара до децембра 1914. Као министар одбране дошао је маја 1914. у сукоб са официрским кором због подржавања Уредбе о приоритету грађанске над војном влашћу на новоослобођеним територијама. Био је председник Југословенског олимпијског комитета од 1927. до 1931.

Биографија

Школовање и војно усавршавање

Душан Стефановић је рођен 16. новембра 1870. године у Београду.1)2) Његов отац био је мајор у Београду.3) У Београду је завршио основну школу и шест разреда гимназије.4) Ступио је 1887. на Нижу школу Војне академије као питомац 20. класе.5) Војну академију завршио је 1890, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника.6) Од 1890. до 1892. био је водник у пољској артиљерији.7) Од 1892. до 1894. као питомац 4. класе похађао је Вишу школу Војне академије.8) Вишу пколу Војне академије завршио је 1894. Након тога неколико месеци био је поново на служби као водник у пољској артиљерији.9) Од 1894. до 1896. био је наставник у артиљеријској подофицирској школи.10) Припремао се од 1896. до 1898. за генералштабну струку.11) Генералштабну припрему успешно је завршио 1898.12)

Војна служба

Након завршене генералштабне припреме био је од 1898. до 1900. помоћник начелника генералштаба Шумадијске дивизијске области.13) Унапређен је 1899. у генералштабног капетана.14) Постављен је марта 1900. за ордонанс официра команданта активне војске, тј. краља Милана Обреновића.15) На том месту био је до јула 1900, тј. до женидбе краља Александра Обреновића и његовог раскида са оцем.16) Након тога од јула 1900. до марта 1901. био је начелник генералштаба Дунавске дивизијске области.17) После тога од марта 1901. до априла 1902. био је командант батаљона у 17-ом, 2-ом и 6-ом пешадијском пуку.18) Унапређен је 1902. у чин мајора. Од априла до октобра 1902. био је начелник штаба Коњичке дивизије, а онда је поново премештен на дужност у Команду активне војске, где је од октобра 1902. до априла 1905. био шеф извештајног одсека Команде активне војске.19) У исто време поред те дужности од марта 1904. до априла 1905. био је и ађутант краља Петра I Карађорђевића.20) Од априла 1905. до октобра 1906. био је командант најпре 12. па онда 11. пешадијског пука.21) Постављен је октобра 1906. за шефа Унутрашњег одсека Операцијског одељења Главног генералштаба и на тој дужности се задржао до марта 1907.22) Упућен је 1907. на стажирање у француску војску.23) Од марта 1907. до октобра 1908. био је на усавршавању у француском пешадијском пуку у Тулузи.24) Унапређен је 1908. у чин потпуковника.

Балкански ратови

Након повратка са усавршавања у Француској постављен је октобра 1908. за команданта 1. пешадијског пука.25) Изашао је 1911. из генералштабне струке због непознатих разлога.26) Постављен је 1912. за команданта 8. пешадијског пука и са тим пуком учествовао је у Првом балканском рату.27) Унапређен је јануара 1913. у чин пуковника.28) Био је од августа до краја децембра 1913. председник комисије за разграничење са Грчком.29) Био је постављен крајем 1913. на место војног аташеа у Букурешту, али није ни стигао да оде на ту дужност, јер је за време припрема за одлазак именован за министра одбране.30)

Министар одбране

Постављен је за министра одбране у влади Николе Пашића и на тој дужности је био од 4/17. јануара 1914. до 22. новембра/5. децембра 1914.31) Када му је понудио место министра одбране Пашић му је обећавао већи војни буџет.32) Као министар одбране био је изузетно лојалан и послушан министар Николе Пашића.33) Никола Пашић би често склапао договоре ои увозу наоружања са Француском и Русијом, а онда би тек накнадно тражио од Стефановића да напише образложења за такве набавке.34) Требао је да буде министар преко кога би краљ као врховни командант командовао војском, него уместо тога он је имао улогу чиновника врха Радикалне странке.35) Спроводио је наредбе радикала без обзира на мишљење војног врха.36) Није уважавао мишљење генералштаба, односно Радомира Путника.37) Сви министри одбране пре њега штитили су млађе заверенике из 1903.38) Дошао је у сукоб са Црном руком, која га је оптуживала да је официрски кор предао на милост и немилост радикалима.39) Министри одбране су до тада подржавали активности Официрске задруге, а Душан Стефановић је први дошао у сукоб са управом Официрске задруге.40) Једно време новоослобођена Македонија је била под војном управом, али када је дошла под цивилну власт радикали су поставили корумпиране службенике.41) Војни официри су почели да приговарају полицијским службеницима због крађа и корупције, па је дошло до сукоба војне и цивилне власти.42) Априла 1914. влада је издала Уредбу о приоритету грађанске над војном влашћу на новим територијама.43) Војни командант у Македонији Дамјан Поповић се оглушио о ту уредбу, па је био смењен, али официри су га изабрали за шефа одицирског клуба и супростављали су се влади. У време кризе маја 1914. око Уредбе о приоритету имао је могућности да утиче на ублажавање кризе, али он је својим поступцима потакао официрски кор на још већу непослушност радикалској влади.44) За време његове управе било је пропуста у набавкама, јер је у комисијама за пријем материјала одредио искључиво државне грађанске чиновнике.45) За време његовога мандата Аустроугарска је објавила рат Србији. Након почетка рата почеле су конзултације о концентрационој влади, па је било бтно да се у ту владу увуку слободни радикали. Током конзултација о концентрационој влади, Драгутин Димитријевић Апис је у јесен 1914. саветовао самосталне радикале да за улазак у владу поставе услове, да се из владе избаце Стојан Протић, Велизар Јанковић и Душан Стефановић.46) Никола Пашић је онда 5. децембра 1914. саставио концентрациону владу без Велизара Јанковића, Стојана Протића и Душана Стефановића.

Касније дужности

Од 1915. до 1919. био је војни изасланик и шеф војне мисије у Француској.47) Унапређен је октобра 1918. у чин генерала.48) По повратку у земљу до новембра 1921. био је управник двора.49) Због афере са грађевинским материјалом смењен је са те дужности и против њега је спроведена истрага.50) Крајем 1920. постављен је за владиног делегата и комесара у комисији за разграничење са Бугарском.51) Постављен је јануара 1921. за помоћника команданта Треће армијске области, а онда октобра 1921. за помоћника команданта Друге армијске области. Од децембра 1921. до јануара 1924. био је војни изасланик у Грчкој.52) Унапређен је 1923. у чин дивизијског генерала. Постављен је јануара 1924. за канцелара краљевих ордена.53) Био је 1928. председник комисије за обнову граница са Грчком. Пензионисан је 1929. године.54) Као пензионер радио је на изради библиографије часописа Ратник, али тај посао је веома површно урадио.55) Био је председник Југословенског олимпијског комитета од 1927. до 1931. За време Другог светског рата и окупације живео је у Београду и није се мешао у политику. Умро је 12. августа 1951. у Београду.56)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 477-478
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године ( докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
  • David MacKenzie, Apis:The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.

Dušan Stefanović
Dusan Stefanovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 477-478
2) , 3) , 12) , 26) , 27) , 31) , 56)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 550
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 28) , 48) , 52) , 53)
НА
29) , 44) , 45) , 47) , 49) , 50) , 51) , 54) , 55)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 551
30) , 36)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 308
32) , 41) , 42)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 108
33) , 34)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 235
35)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 276
37)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 334
38)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 196
39)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 319
40)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 497
43)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 109
46)
В. Казимировић, Пашић 2, 1900, стр. 263
душан_стефановић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/27 22:15