Добро дошли на Српску енциклопедију

Вацлав Маћејовски

Вацлав Маћејовски (пољ. Wacław (Alexander) Maciejowski) (Калварија код Кракова, 17921) — Варшава, 9/10. фебруар 1883), историчар права и професор универзитета (Варшава).

Живот и рад

Маћејовски је био познати пољски историчар. До 1830. био је професор римског права у Варшави и за то врије је издао Principia juris romani (1820) и низ радова из историје римског права: Opusculorum Sylloge prima (1823). Био је представник идеје општеславенског јединства, и дописивао се са Коларом, Шафариком, Бођанским, Погодином и другима. У својем дјелу Historia prawodawst glowia n skich (1832—35) он је поставио себи задатак да објасни правно јединство Славена, обраћајући мање пажње на правне особености појединих народа. Овај опширни рад се није одликовао добрим методом испитивања, али је у њем дат велики труд аутора, испољена начитаност, способност давања хипотеза и постављања питања. Каснији аутори су доста критиковали његов рад, а и сам Маћејовски је спознао неке грешке.

Затим издаје дјело: Pamińtniki о dziejach, piś miennictwe i prawodawstwie Słowian (1839). М. је доказивао да је у древној Пољској постојало славенско богослужење, које је касније потиснуто латинштином. Даље је тврдио да су од свих древних народа једино Грци били прави носиоци просвјећења, а у будућности то треба да буду Славени. Затим пише Polska až do pierwszej połowy XVII wieky pod względem obyczajów (Варшава, 1842), гдје представља период пољске историје, затим Pierwotne dzieje Polski i Litwy (1846), Kronika polska pierwszych dziesię ciu wiekó w po Chrystusie (Варш., 1848) и Roczmki i kroniki polskie и litewskie (1860). Године 1852. написао је велико дјело: Pismiennictwo polskie od czasò w najdawniejszych az do 1830 roku (Варшава; доведен до 1650. г.), једно од најнаучнијих његових радова. У њему је описао настанак пољске писмености и довео то у везу са развитком пољске културе. Након изласка овог дјела наставио је са радом још 30 година, али ту више није било значајнијих доприноса по мишљењу критичара.

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1858. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864.

Литература

  • Wielka Encyklopedia Powszechna PWN, Warszawa 6 (1965).
  • PSB 19 (1974) 71–74 (J. Bardach).

Спољне везе

1)
Крштен 10. септембра 1792.
Штампање