Вила стријеља Маркова побратима је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Вино пију до два побратима,

0002    Једно побре Краљевићу Марко,

0003    А друго је Реља Бошњанине.

0004    Кад се побре напојили вина,

0005    Па им вино угријало т’јело,

0006    А говори Краљевићу Марко:

0007    ”Пјевај побре, Реља Бошњанине!

0008    Пјевај, побре, горицом зеленом,

0009    Разговори и тебе и мене,

0010    И горицу, по којом идемо.”

0011    Али Марку Реља одговара:

0012    ”Побратиме, Краљевићу Марко!

0013    Не смијем ти гором запјевати,

0014    Јер ће мене виле обранити,

0015    Црне ће ми очи извадити.”

0016    А говори Краљевићу Марко:

0017    ”А не бој се, драги побратиме!

0018    Док је здрава руса глава моја,

0019    Не ће тебе обранити виле.”

0020    Кад је Реља Марка разумио,

0021    Он запјева танко иза гласа.

0022    Али виле на састанку биле,

0023    Све слушале Рељу Бошњанина,

0024    Како пјева Реља Бошњанине,

0025    Како пјева горицом зеленом.

0026    Па говори вила најстарија:

0027    ”Чујте мене, тридест ђевојака!

0028    Ено гором Реља запјевао.

0029    Која ће се између вас наћи,

0030    Да ће поћи горицом зеленом,

0031    Да обрани Рељу Бошњанина,

0032    Дат ћу њоме моје старјешинство.”

0033    Све су оне у тле погледале,

0034    Ма не гледа понајмлађа вила,

0035    Нег старију међу очи црне,

0036    Па је ’вако њоме говорила:

0037    ”Хоћеш дати, посестримо моја!

0038    Хоћеш дати, што си обећала?

0039    Ја ћу поћи горицом зеленом,

0040    Обранит ћу Рељу Бошњанина,

0041    Б’јела ћу му изгрдити лица

0042    И оба му ока извадити.”

0043    А вели јом вила најстарија:

0044    ”Ти полети, посестримо моја!

0045    И донеси оба ока црна,

0046    Све ћу дати, све ћу обикнути,

0047    Моје ћу ти придати владање.”

0048    Па да видиш понајмлађе виле,

0049    Гдје се скаче на ноге лагане!

0050    Она ј’ вила, па подвила крила,

0051    Па полети горицом зеленом,

0052    Па се збила у јелове гране

0053    И ту чека голема јунака.

0054    Кад наљезе Реља Бошњанине,

0055    А да видиш пребијеле виле!

0056    Обранила голема јунака,

0057    Оба му је ока извадила

0058    И још б’јела погрдила лица.

0059    А повиче Реља Бошњанине:

0060    ”Бог т’ убио, драги побратиме!

0061    Колико ти моје говорење,

0062    А јадније твоје неслушање,

0063    Да је не ћу гором запјевати,

0064    Јер ће мене виле обранити.”

0065    А Марко је Рељи говорио:

0066    ”А не бој се, драги побратиме!

0067    Не ће тебе обранити виле,

0068    Док је моје на рамену главе.”

0069    А говори Реља Бошњанине:

0070    ”Бог т’ убио, драги побратиме!

0071    Како мене обранити не ће,

0072    Кад је мен тешко обранила!

0073    Оба ока извадила црна

0074    И још б’јела погрдила лица?”

0075    Кад се на њег Марко обрнуо

0076    И он види побратима свога,

0077    Он погледа тамо и овамо,

0078    Не би л’ гдјегод угледао виле.

0079    Када му се погледати дало,

0080    Он погледа у јеле зелене

0081    И угледа пребијеле виле,

0082    Гдјено сједи у бијелој грани.

0083    Он потегну ножа иза паса,

0084    Па од јеле откинуо грану.

0085    Пала грана на зелену траву,

0086    А на грани пребијела вила.

0087    Па потегне Краљевићу Марко,

0088    Он потегне троструке канџије,

0089    Па удара од горице виле.

0090    Куд је куца, онуд кожа пуца,

0091    А црна је крвца полијева.

0092    А говори од планине вила:

0093    ”Пушти мене, Краљевићу Марко!

0094    Ја ћу сваке траве убирати,

0095    На јунаку очи направити.”

0096    Ма да видиш Краљевића Марка,

0097    Гдје бијелим зубом пошкркује,

0098    А црнијем брком намигује;

0099    Па на вилу очи искоречи,

0100    Па је куца, жалосна јом мајка!

0101    ”Дигни с тебе оклоп и окрило,

0102    Па ти лети горицом зеленом

0103    И убирај трава свакојијех,

0104    На јунаку ти направи очи.

0105    Ако ли их направити не ћеш,

0106    Русу ћу ти откинути главу.”

0107    Ма говори вила пребијела:

0108    ”Дигни с мене, Краљевићу Марко!

0109    Дигни с мене оклоп и окрило,

0110    Ја ћу поћи у дуге планине,

0111    Убират ћу трава свакојијех,

0112    На јунаку очи направит ћу.”

0113    А да видиш Краљевића Марка!

0114    Гдје на вилу очи искоречи,

0115    Па јом дигне оклоп и окрило.

0116    Оде вила у дуге планине,

0117    Па набере свакојијех трава

0118    И врати се к рањену јунаку.

0119    Брзо се је она повратила,

0120    На јунаку очи направила.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Vila strijelja Markova pobratima