Добро дошли на Српску енциклопедију

Брђанин Вук и Пећки везир

Брђанин Вук и Пећки везир је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Од како је свијет постануо

0002    Није љепши цвијет настануо,

0003    Како што је на ону годину

0004    Усред Скадра града бијелога

0005    Мила сестра од Скадра везира.

0006    Јес ђевојка у кавазу расла

0007    За пуније петнаест година,

0008    Не виђела сунца ни мјесеца;

0009    Баш би реко и би се заклео

0010    Ил’ је вила, или је родила.

0011    То се чудо на далеко чуло,

0012    Па ђевојци просци кидисаше,

0013    Кидисаше са четири стране.

0014    Све је просе лале и бегови,

0015    И просе је четири везира,

0016    Све ћу ти их по имену казат’:

0017    Једно јесте са Босне везиру,

0018    Друго везир од Јањадолије,

0019    Треће везир бјеше Видајићу

0020    Искрај Дрине искрај воде ладне

0021    Од Зворника града бијелога,

0022    И четврто везир Пећанину.

0023    Тог ђевојка неће ниједнога.

0024    На Скадар се наљутише Турци,

0025    Па стадоше Скадру пријетити:

0026    Ми оћемо Скадар оборити.

0027    Кад то чуо од Скадра везире,

0028    Одиста се везир препануо.

0029    Једно јутро кћери подранио,

0030    Оде везир у каваза жута.

0031    Кад га виђе Златија ђевојка,

0032    Пред оца је на ноге скочила,

0033    Па под баба јастук потурила.

0034    Сједе везир у каваза жута,

0035    Па ђевојци поче бесједити:

0036    „Ћери моја, дуго јадна била!

0037    “Што си тако одвише лијепа,

0038    „Да си Бог да ти мени слијепа,

0039    “Па би бабу много боље било.

0040    „Тебе просе лале и везири,

0041    “А ти, кћери, нећеш ниједнога,

0042    „На Скадар се наљутише Турци,

0043    “Оће Скадра да оборе града,

0044    „Но ако ћеш мене послушати,

0045    “А ти бирај четири везира,

0046    „Кћери моја, кога теби драго.

0047    “Ако хоћеш који има блага,

0048    „Узми, млада, босанска везира;

0049    “Ако хоћеш за господичића,

0050    „Узми, кћери, млада Видајића

0051    “Од Зворника града бијелога;

0052    „Ако хоћеш за стара јунака,

0053    “Узми, кћери, везир-Јањадолца;

0054    „Ако желиш поћи за јунака,

0055    “Узми, кћери, везир-Пећанина.„

0056    Кад то чула Златија ђевојка,

0057    Онда Злата поче бесједити:

0058    “Мили бабо, скадарски везире,

0059    „Кад сам теби тако отежала,

0060    “Књигу пиши везир-Пећанину.„

0061    Кад то чуо од Скадра везиру,

0062    Сједе везир, ситну књигу пише,

0063    Па је шаље везир-Пећанину:

0064    “Купи свате, везир-Пећанину,

0065    „Рече ти се љепота ђевојка.“

0066    Кад везиру ситна књига дође,

0067    Милија му бјеше од свијета,

0068    Стаде купит’ кићене сватове.

0069    Тек се везир мало узмучио

0070    Ђе не има доброга јунака

0071    Да му барјак носи пред сватове,

0072    Од кога се застиђети неће.

0073    Везир старој бесједио мајци:

0074    „Чу ли мене, моја стара мајко,

0075    “Ја не имам доброга јунака

0076    „Да ми носи свилена барјака

0077    “Пред сватове у Скадра бијела.

0078    „Како би ме сјетовала, мајко?

0079    “Ја имадем мила побратима,

0080    „Побратима Брђанина Вука

0081    “Баш војводу од Брда камена,

0082    „Он би добар био за барјака,

0083    “Од њега се не би застиђео

0084    «Да ми носи свилена барјака.„

0085    А стара га мајка сјетоваше:

0086    “Књигу пиши Брђанину Вуку

0087    „Да ти Вуче у сватове дође.“

0088    Онда паша перо приватио,

0089    Сједе Турчин, ситну књигу пише,

0090    Те је шаље Брду каменоме,

0091    А на руке Брђанину Вуку:

0092    „Чу ли, Вуче, мили побратиме,

0093    “Знаш ли, Вуче, није давно било,

0094    „Да се јесмо скоро братимили,

0095    “И јесам ти дао вјеру тврду,

0096    „Кад се женим и весеље градим

0097    “Да те, побро, зовем у сватове.

0098    „Оди мене у сватове, побро,

0099    “Сад се женим и весеље градим,

0100    „Јер ја немам врсна барјактара

0101    “Да ми носи свилена барјака.„

0102    Књига оде Брђанину Вуку.

0103    А кад Вуку ситна књига дође,

0104    Вуче зове Брђане јунаке,

0105    Све им каже шта је и како је,

0106    Гди га везир зове у сватове,

0107    Па овако Вуче бесједио:

0108    “Браћо моја, Брђани јунаци,

0109    „У Турчина вјера на кољену,

0110    “Могу мене Турци преварити,

0111    „А русу ми погубити главу.

0112    “Него, браћо и моји Брђани,

0113    „Ако мене посијеку Турци,

0114    “Ви гледајте, Брђани јунаци,

0115    „Избав’те ми дора од Турака,

0116    “Да не јашу претила дорина.

0117    „Што је земље на четири стране

0118    “У два цара и све седам краља,

0119    „Мога дора на далеко нема.

0120    “Ја ћу ићи, да ћу погинути.„

0121    Опрема се Брђанине Вуче,

0122    Удри на се и срму и злато,

0123    А панцијер кошуљу обуче,

0124    Припасује мукадем појаса,

0125    За појасе двије пушке мале,

0126    Ни ковате ни чекичовате,

0127    Но у златни калуп изљевате,

0128    Припасује сабљу демискију;

0129    Окити се што боље могаше,

0130    А слуге му дора изведоше,

0131    Па војвода посједе дорина,

0132    Са браћом се својом опростио,

0133    Право иде Пећу каменоме.

0134    Кад се Пећу помолио Вуче,

0135    Угледа га везир Пећанину,

0136    Па сусрете мила побратима,

0137    Руке шире, у лице се љубе,

0138    Питају се за јуначко здравље.

0139    Здраво били, одоше на кулу,

0140    И ту тамну ноћцу преноћише,

0141    Па у јутру рано поранили.

0142    Узе везир свилена барјака,

0143    Даде барјак Брђанину Вуку.

0144    Разви Вуче свилена барјака,

0145    Чауш викну, далбуана рикну:

0146    “Азурала, кићени сватови.„

0147    Сватови се стали окупљати;

0148    Како који Турчин долазаше,

0149    Сваки свате ’вако бесјеђаше:

0150    “О везиру од Пећа камена,

0151    „Несретно ти то весеље било!

0152    “Шта ће тебе ђаур у сватове?

0153    А везир им ’вако бесједио:

0154    „Ово ми је Богом побратиме.“

0155    Кад сакупи три стотин’ сватова,

0156    Отале се свати подигнули,

0157    Пред свијема Брђанине Вуче,

0158    Носи Вуче свилена барјака.

0159    Кад дођоше Скадру бијеломе,

0160    Неће Вуче на мост на ћуприју,

0161    Но наћера дора на Бојану,

0162    Те Бојану воду пребродио.

0163    То гледало мало и велико

0164    Исред Скадра града бијелога

0165    И ђевојка из каваза жута,

0166    Па овако била бесједила:

0167    „Мили Боже, да чудна јунака!

0168    “Да ми оће у срећу панути,

0169    „Ја би дала по бабова мала,

0170    “Још би ми се мало учинило,

0171    „Баш би дала моје оке црне.“

0172    Па дозива остарелу мајку:

0173    „Ој Бога ти, моја мила мајко,

0174    “Је ли оно везир-Пећанину

0175    „Штоно носи свилена барјака?“

0176    А стара јој бесједила мајка:

0177    „Ти не гледај онога јунака

0178    “На дорату што носи барјака,

0179    „Него оног на коњу лабуду.“

0180    У том свати Скадру долазили.

0181    Разредише свате на конаке,

0182    Ђе петину, а ђе десетину,

0183    Да је њима љепше на конаку,

0184    Оста Вуче на бијелу кулу,

0185    Не зову га ниђе на конаку.

0186    Поби Вуче копје у ледину,

0187    Па за копје свезао дорина,

0188    А прострије суру кабаницу,

0189    Леже јунак санак боравити.

0190    То зачуо од Скадра везиру,

0191    Ђе се сестра ашик учинила

0192    На јунака Брђанина Вука,

0193    Па дозива зета Пећанина:

0194    „Иди пошљи крвава џелата

0195    “Нек донесе Брђанина главу,

0196    „Што ће теби ђаур у сватове?“

0197    Моли му се везир Пећанине:

0198    „Немој, тасте, од Скадра везиру,

0199    “Оно ми је мили побратиме.„

0200    Ама везир ништа не слушаше,

0201    На џелата срклет учинио

0202    Да погуби Брђанина Вука,

0203    Да окити Скадра и бедема

0204    Русом главом Брђанина Вука.

0205    Онда везир Пећанину виче:

0206    “Молим ти се, тасте господине,

0207    „На сагуби Брђанина Вука,

0208    “На поласку друма не крвави,

0209    „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0210    “Док ја будем на конаку првом,

0211    „Оћу посјећ’ мила побратима,

0212    “И главу му Скадру оправити,

0213    „Те окити Скадра бијелога.“

0214    У том свану и сунце ограну.

0215    Чауш викну, далбуана риче:

0216    „Азур, свати, извед’те ђевојку!“

0217    Изведоше Златију ђевојку,

0218    Дариваше кићене сватове,

0219    Барјактару ништа не дадоше.

0220    Отале се свати подигнули,

0221    На Бојану воду нагазише,

0222    Сви сватови иду на ћуприју,

0223    А не иде Брђанине Вуче,

0224    У Бојану наћера дорина,

0225    Здраво Вуче воду пребродио.

0226    Све се чуди мало и велико.

0227    Добро Злата Вука сагледала,

0228    Па одоше друму путујући.

0229    Кад је било дању око подне,

0230    Сви сватови коње разиграли,

0231    А не игра Брђанине Вуче,

0232    Но се Вуче мало закарио.

0233    А да видиш Златије ђевојке,

0234    Кад Златија згоду уватила,

0235    До Вука је коња доћерала,

0236    Па је Вуку тио бесједила:

0237    „О војводо, Брђанине Вуче,

0238    “Зар не видиш да си погинуо?„

0239    Све му Злата по истини каже.

0240    “Но да чујеш, од Брда војводо,

0241    „Ако ћеш ми дати вјеру тврду,

0242    “Да ме узмеш за вјерену љубу,

0243    „Дођи мени ноћи под чадоре,

0244    “Да бјежимо Брду каменоме.„

0245    А Вуче јој даде вјеру тврду

0246    Да је узме за вјерену љубу.

0247    У тому се они раставише.

0248    У путу их ноћца сустигнула,

0249    Разапеше бијеле чадоре,

0250    Вуче иде под јелу зелену,

0251    Па под јелу конак учинио.

0252    Кад је ноћи неко доба било,

0253    А да видиш Брђанина Вука,

0254    Иде Вуче под шатор ђевојци.

0255    Код ђевојке седам јенђибула,

0256    Није лако избавити Злато.

0257    Ама Злато стоји на ногама,

0258    Па све чека Брђанина Вука.

0259    А Вуче је увати за руку,

0260    Па је води јели и дорину.

0261    Па дорова коња посједоше,

0262    Побјегоше Брду каменоме.

0263    Сву ноћ тамну путовао Вуче.

0264    Кад се близу Брду примакоше,

0265    Ту их тамна ноћца оставила,

0266    А бијели данак приватио.

0267    Вуче мљаше да је измакнуо,

0268    Да се више не боји никога,

0269    Па одсједе од коња дорина,

0270    Љуби Вуче Златију ђевојку.

0271    Када свану и сунце ограну,

0272    Док ето ти двије пашалије

0273    Баш од Скадра града бијелога

0274    Да понесу Брђанина главу,

0275    Па под чадор долазе везиру.

0276    Везир стоји, ћурак пригрнуо,

0277    Па под ћурак сабљу пригрчио,

0278    Оде везир да погуби Вука.

0279    Када доше ђе је замркнуо,

0280    Нема Вука ни од њега гласа.

0281    У томе се Турчин повратио,

0282    А срете га седам јенђибула,

0283    Љуто пиште, далеко се чује,

0284    Ђе им нема Златије ђевојке.

0285    Сви се Турци јаду досјетише,

0286    Да је Вуче одв’о у Брђане,

0287    Па скочише, коње посједоше.

0288    Док је поља, сви су га ћерали,

0289    Кад до чарне горе долазише,

0290    Неће Турци даље га ћерати,

0291    Но овако бесједе везиру:

0292    “Јесмо ли ти свати бесједили,

0293    „Шта ће ђаур тебе у сватове?

0294    “Бе аверим, Брђанине Вуче,

0295    „Кад одведе Златију ђевојку!

0296    “Нека ти је, честита ти била!„

0297    За то везир ништа не слушаше,

0298    Него ћера Брђанина Вука

0299    На лабуду коњу од мејдана,

0300    Докле поља и планине прође,

0301    Баш га ћера, и сустиже Вука.

0302    Вуче бјеше одвише уморан,

0303    Па је лего санак боравити.

0304    Нешто гледну Златија ђевојка,

0305    Док угледа од Пећи везира

0306    На лабуду коњу од мејдана,

0307    Како виђе, одма га познаде,

0308    Па је Вука дланом доватила:

0309    “Устај, Вуче, изгубио главу!„

0310    Ево Турци наске пристигоше.»

0311    Скочи Вуче ка да се помами,

0312    Иза сна се Вуче препануо,

0313    Па посједе дора од мејдана,

0314    И одиста ћаше побјегнути.

0315    А ђевојка стаде бесједити:

0316    “Зар ме, Вуче, оћеш оставити?„

0317    У том Турчин стиже на лабуду,

0318    Па он грлом бијелијем виче:

0319    “Стан, ђауре, ниси побјегао,

0320    „Чију ли си љубу заробио?“

0321    А Вуче му не кте ни бјежати,

0322    Но дочека од Пећи везира,

0323    Па се наглим сабљам’ ударише.

0324    Стаде писка наглије сабаља,

0325    Намјери се јунак на јунака.

0326    При Вуку се срећа придесила,

0327    На војводи панцијер кошуља,

0328    Не може му рану направити,

0329    Поред Вука сама ватра жива.

0330    А да видиш Брђанина Вука,

0331    Сабљом ману, одс’јече му главу,

0332    Па му главу у зобницу баци,

0333    Све му узе рухо и оружје

0334    И лабуда коња од мејдана,

0335    Па усједе дора од мејдана,

0336    А Златија претила лабуда,

0337    Право иду Брду каменому.

0338    Па запјева из грла бијела:

0339    „Не хвала ти, Брђанине Вуче,

0340    “Што отиде Скадру у сватове

0341    „Но ти хвала, од Пећи везиру,

0342    “Што доведе претила лабуда,

0343    „Не могасмо двоје на дорату.“

0344    Оће Вуче, весела му мајка!

0345    Њему мајка, а мене дружина.

0346    Весел’те се, Бог вас веселио,

0347    Од мене ви мало разговора,

0348    А од Бога дуго и за много.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање