Смрт Алај-бега Ченгијћа је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Вино пију до три побратима

0002    На крваво Кчево на крајину:

0003    Од Кчева је Петар Пустахија,

0004    Од Његуша до два Кустодије,

0005    До два брата, Лазар и Перица.

0006    Кад се ладна накитише вина,

0007    Око свашта збора зађедоше,

0008    А највише зборе за јунаштво:

0009    Ђе би добар шићар шићарили;

0010    Или добре главе откинули,

0011    Но говори Петар Пустахија:

0012    „О Бога ви до два побратима!

0013    „Ка’ сте вазда у Боку Которску,

0014    „Ви с господом испијате вино,

0015    „Да нијесте ђегођ угледали,

0016    „Е да бисмо шићар шићарили

0017    „И доста се блага наузели?”

0018    Њему веле до два побратима:

0019    „Истина је, драги побратиме!

0020    „Да смо често у Боки Которској,

0021    „Ал’ нијесмо шићар угледали,

0022    „А ђе бисмо четом шићарили;

0023    „А ђе, Петре, има доста блага,

0024    „То су нама драги пријатељи.

0025    „Шњима ладно испијамо вино,

0026    „И често смо код њих на дворове,

0027    „Радиј бисмо главе изгубити

0028    „Но невјеру њима учинити

0029    „Али њима ишта наудити.

0030    „Но ти Петре, драги побратиме!

0031    „Ка’ си скоро из Херцеговине.

0032    „А стаја’ си Гацку пространоме

0033    „На бијеле дворе Ченгијћеве,

0034    „Добро знадеш кланце и богазе

0035    „У поноћи као усред дана,

0036    „А скоро си из чете дошао,

0037    „Да нијеси ђегођ угледао,

0038    „А да бисмо с четом шићарили

0039    „Али добре главе уграбили

0040    „Од каквога голема јунака,

0041    „Од Турчина нашега крвника?”

0042    Ал’ им вели Петар Пустахија:

0043    „Кад сам скоро из чете дошао,

0044    „На многа сам мјеста уводио.

0045    „Да бих добар шићар угледао,

0046    „Ђе бих поша’ и чету повео,

0047    „Ал’ нијесам ништа угледао,

0048    „Никаквога голема шићара,

0049    „А да бисмо с четом плијенили;

0050    „Али јесам видио прилику,

0051    „Ђе бисмо ми дочекали Турке:

0052    „Сад ј’ уд’рила коса у сијено

0053    „Косе Турци широке ливаде

0054    „По широку пољу Гатачкоме,

0055    „На ливаду Ченгијћ Алај-бега:

0056    „Ту је јадна сиротиња раја,

0057    „То су наша браћа од старине,

0058    „Вазда плачу у Турачке руке,

0059    „Њима Турци сваке муке дају.

0060    „Особито Ченгијћ Алај-бего,

0061    „Крвника га Ришћанскога нема.

0062    „Вјерујте ми, оба побратима,

0063    „Кад сам стоја’ Гацку пространоме

0064    „Већ код бега Српског душманина,

0065    „Што рађаше од јаднијех Србах,

0066    „Какве њима муке удараше,

0067    „Сад с’ у мене распале пламови,

0068    „Само би ми сузе прокапале;

0069    „И чујте ме, оба побратима!

0070    „Кунем ви се Богом истинијем

0071    „И овијем вином црвенијем,

0072    „И тако ми мојега оружја!

0073    „И тако ми не остало пусто!

0074    „Бих му радиј одасјећи главу,

0075    „Да осветим сиротињу рају,

0076    „Него добит’ за живота благо.”

0077    А кад чуше оба побратима,

0078    Па једанак на ноге скочише.

0079    А срдито Петру бесједише:

0080    „Устан’ Петре, покупи хајдуке.

0081    „Да Ченгијћа бега потражимо,

0082    „Тирјанина рода Ришћанскога;

0083    „Ако Бог да и Богородица,

0084    „Али ћемо бегу посјећ’ главу,

0085    „Али наше тамо оставити,

0086    „Да се суше на Турске градове;

0087    „Већ доиста друге бити не ће.”

0088    Кад разумје Петар Пустахија,

0089    Што рекоше оба побратима.

0090    Пољуби их у бијело лице,

0091    Па у руке лати џевердара,

0092    Па покупи петнаест хајдуках

0093    Од крвава Кчева на крајину

0094    И малога села Велестова,

0095    Велестова и од Марковине.

0096    Дивно Петар Пустахија бира.

0097    Све по пушци и крвавој руци.

0098    Који с Турком знаде боја бити

0099    И на мегдан Турке дочекати

0100    И рањена друга уграбити,

0101    Да му Турци не посјеку главу.

0102    Отолен се чета подигнула,

0103    А пред четом три Српска витеза.

0104    Калаузи Петар Пустахија,

0105    А за љиме Лазар и Перица

0106    Од равнога поља Његушкога,

0107    А за њима дружина остала.

0108    Чета пође уз Рудине равне,

0109    Суминуше Плочу и Трубјело

0110    И Омутић крваву палангу,

0111    Чета пође уз Вардар планину,

0112    И планину здраво прелазише,

0113    Чета иде уз Дубочке равне,

0114    И Дубочке здраво прелазила,

0115    Суминули Троглаву планину,

0116    Докле доше уз Бабу планину,

0117    Ту је трудна чета починула,

0118    Починула три бијела дана,

0119    Четврти се данак подигнула,

0120    Чета пође низ Корита жупна,

0121    Чета сиђе пољу Гатачкоме,

0122    На крај равна поља ночинуше,

0123    На крај поља у гору зелену.

0124    Но да видиш Петра Пустахију!

0125    Он дофати танкога дурбина.

0126    Пак се пење јели у врхове.

0127    Да он гледа на четири стране,

0128    Да га Турска не опази стража,

0129    А кад јели у врхове дође.

0130    Обратио танкога дурбина,

0131    Натури га пољу Гатачкоме,

0132    На дурбин је поље прегледао,

0133    И угледа триста косилаца

0134    На ливаду Ченгијћ-Алај-бега,

0135    Све то бјеше Српска сиротиња,

0136    Косе бегу зелену ливаду

0137    На срамоту а не с добре воље.

0138    Па да видиш Петар-Пустахију!

0139    На страну је дурбин окренуо,

0140    На дворове Ченгијћ-Алај-бега,

0141    Даде му се нешто погледати

0142    Ниже двора, зеленој ливади.

0143    Ливаду је магла притиснула,

0144    Из магле се јунак намолио

0145    На његова голема лабуда,

0146    По имену Алај-бег-Ченгијћу,

0147    Зорна коња а зорна јунака!

0148    Наћера га на поље широко,

0149    Докле триста косилаца нађе,

0150    Колико је зоран и бијесан!

0151    Не хоће им Божју помоћ звати,

0152    Него Србе гледа попријеко,

0153    Па извади плетену канџију,

0154    А на њих је ата наћерао,

0155    Па их туче плетеном канџијом,

0156    Ућерива у кошуљу месо;

0157    Пиште јадни Срби сиромаси,

0158    Бога моле, бега проклињаху:

0159    „Хајде тамо Ченгијћ-Алај-бего!

0160    „Да би Бог да’ и Богородица,

0161    „Заклала те пушка Црногорска!

0162    „Твоју русу однијели главу!”

0163    Бога моле, и умолиће га.

0164    Све то гледа Петар Пустахија,

0165    Пак он сиђе низ јелове гране,

0166    Па у руке лати џевердара,

0167    А покличе оба побратима,

0168    И покличе петнаест хајдуках:

0169    „А на ноге, браћо Црногорци!

0170    „Ево бега а ево мегдана.”

0171    Па шарене пушке доватише,

0172    Полећеше крајем поља равна,

0173    И на друму бегу западоше,

0174    Кад се врати на своје дворове,

0175    Дивно Петар уреди дружину,

0176    Да запану око друма пута:

0177    Пустахија насред друма пута,

0178    Од горе је грану откинуо,

0179    Па је попе насред друма пута,

0180    А за граном Петар запануо,

0181    Според њега оба побратима,

0182    Једно Лазар и друго Перица,

0183    Кустодије витези јунаци,

0184    Који знаду уграбит’ поштење,

0185    Ђе се с’јеку главе од Тураках.

0186    Док ето ти Ченгијћ-Алај-бега

0187    На његову вилену лабуду,

0188    Ма је страшно бега погледати.

0189    А камо ли на њег’ ударити;

0190    На бега је богато ођело

0191    И оружје што је за јунака:

0192    На бега је свилена кошуља,

0193    Сврх кошуље плетена јечерма,

0194    Жеженијем златом преплетена,

0195    Врх јечерме токе убојите,

0196    Златне токе од четири оке,

0197    А сврх токах зелена долама

0198    Од зелене чохе венедика,

0199    На доламу тридесет путацах,

0200    Свако пуце миче литру злата,

0201    Опасан је свиленијем пасом,

0202    За пасом му пушке позлаћене

0203    Без никаква ножа ни анџара,

0204    О бедри му сабља демишкиња,

0205    Сва у суво злато окована,

0206    Преко крила држи џевердара;

0207    Вас у срму и у чисто злато,

0208    На глави му феса плетенога,

0209    Око феса замотао чалму,

0210    Сву од свиле и жежена злата,

0211    А за чалмом перјанице златне,

0212    Које му је султан поклонио,

0213    Сијекући јадне Херцеговце,

0214    Херцеговце, Србе од старине;

0215    Још да видиш коња виленога!

0216    Дивно бјеше коња окитио:

0217    Татарско му седло ударио,

0218    Прекрио га црвеном мауром

0219    Жеженијем златом искићеном.

0220    Боже мили чуда великога!

0221    Златне ките тичу до копитах,

0222    Зауздан је фуздом позлаћеном.

0223    А кад виђе Петар Пустахија

0224    Алај-бега на коњу Турчина,

0225    Сву дружину Богом братимљаше:

0226    „Богом браћо млади Црногорци!

0227    „Немој који пушку опалити,

0228    „Та му данас не остала пуста!

0229    „Е ћу чекат’ бега посред пута;

0230    „Ако би ми Бог и срећа дала,

0231    „Да бих бега уфатио жива,

0232    „Нове ћу му муке ударити.

0233    „Мучићу га за петнаест данах,

0234    «Нека знаде, шта су муке љуте,

0235    „Како мучи наше Херцеговце;

0236    „Па ћемо му тадар осјећ’ главу.”

0237    Сва дружина Петра послушала.

0238    Ево иде Ченгијћ Алај-бего,

0239    Пјева беже на коња лабуда,

0240    Припијева младе Херцеговце

0241    Та ускоке од Херцеговине,

0242    Припијева Петра Пустахију:

0243    „Ђе си Петре курвино копиле?

0244    „Ти ако си у гору зелену,

0245    „Изиђи ми на мегдан јуначки,

0246    „Причекај ме насред друма пута,

0247    „Да те видим мојијем очима,

0248    „Да обрнем на те џевердана.”

0249    Све то Петар и слуша и гледа,

0250    Ал’ се љута гуја не чујаше,

0251    Укрива се за јеловом граном,

0252    Бога моли, пушку потпрашује,

0253    Док на њега лабуд нагазио,

0254    Сину Петар као сива муња,

0255    За фузду му коња уграбио,

0256    Ма ни беже не стоји залуду,

0257    Но уграби сјајна џевердара,

0258    На Петра га бјеше приправио,

0259    А повикну грлом бијелијем:

0260    „А ту ли си, Петре Пустахија!”

0261    Доиста га убити хоћаше,

0262    Него Петру срећа прискочила,

0263    Е Перица не да Кустодија,

0264    Од образа пали џевердара,

0265    На зло му се мјесто којасило,

0266    Дернуше га двије синџирлије,

0267    На прси му токе преломише,

0268    А на плећи прозор отворише,

0269    Паде Турчин у траву на главу,

0270    А припаде Лазар Кустодија,

0271    Алај-бегу одасјече главу,

0272    Лабуда му држи Пустахија,

0273    Прискочише петнаест хајдуках,

0274    Па с Турчина скидоше оружје

0275    И ођело што је на јунака.

0276    А да видиш Петра Пустахију!

0277    Он појаха дебела лабуда,

0278    Па повикну своје Црногорце:

0279    „Бјеж’те браћо, ако Бога знате!

0280    „Дубоко је Гацко поље равно

0281    „А далеко мала гора Црна.”

0282    Побјегоше крајем поља равна.

0283    Глас допаде на дворе Ченгијћа,

0284    Да је Петар бега изгубио,

0285    Па зелена топа опалише,

0286    Глас одјекну на четири стране,

0287    Те се веља поточ подигнула

0288    Од широка поља Гатачкога,

0289    Поћераше чету уз планину,

0290    Догнаше их у Корита равна,

0291    Па скочише Турци Корјенићи,

0292    Бјежи чета уз Бабу планину,

0293    Калаузи Петар Пустахија,

0294    Близу су их Турци пристигнули.

0295    Ма не даду к себе Црногорци,

0296    Но се бране огњем из пушаках;

0297    Пребјежаше низ Бабу планину,

0298    Док дођоше низ равне Рудине,

0299    Не хоће их Турци оставити,

0300    Прискочише Турци Рудињани,

0301    Бјеснога вука поћераше,

0302    Пустахију Петра харамбашу,

0303    Су његове сиве соколове,

0304    Соколове младе Црногорце,

0305    Убише се бојем низ Рудине,

0306    Па двојицу ране допадоше

0307    Од његове чете гласовите,

0308    Но дружини Бог на помоћ био,

0309    Па обадва пењу на лабуда,

0310    А води га Петар Пустахија,

0311    А остали Турке причекаше,

0312    Ту се смјеста заметнула кавга,

0313    Хајдуцима Бог и срећа дала,

0314    Те четири убише Турчина,

0315    А седмињу раном обранили,

0316    Око њих се Турци забавише,

0317    Па их више Турци не ћераше,

0318    Но на томе боја раздвојише,

0319    Ево чета низ Рудине пође,

0320    И ћерају два рањене друга,

0321    Оде чета ноћно без мјесеца,

0322    Суминуше Турске пандурице,

0323    Срећа бјеше, Турци не знадоше,

0324    А ниједан утећи не ћаше,

0325    Да их Турске страже опазише.

0326    Здраво доше на Кчево крваво,

0327    И бегову донесоше главу,

0328    Па хајдуци шићар дијељаху:

0329    Рањеници пушке позлаћене,

0330    Неко капу, а неко доламу,

0331    Неки носи токе позлаћене,

0332    Неки носи бегове јечерме.

0333    Неки носи ћурке и сарука,

0334    Неки носи златне перјанице,

0335    Арамбашам’ дају старјешинство:

0336    Пустахији дебела лабуда,

0337    А Лазару сабљу оковану,

0338    А Перици бистра џевердана;

0339    На томе се чета раздвојила.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Smrt Alaj-bega Cengijca