Поп Љешевић и Матија Јушковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Књигу пише попе Љешевићу,

0002    Те је шаље у Морачу горњу,

0003    А на руке Јушковић-Матији:

0004    „О мој куме, Јушковић Матија!

0005    „Да л’ не чујеш, ил’ не ајеш за ме?

0006    „Од зулума дурат’ не можемо

0007    „Од Ченгијћа, паше са Загорја:

0008    „Ево има баш петнаест дана,

0009    „Како ми је пао на Горанско,

0010    „Кољем њему овце и јагањце:

0011    „И тај би му зулум прегорео,

0012    „Ал’ не могу Аировић-Ибра:

0013    „Ево има три неђеље дана,

0014    „Како купи по Пиви хараче,

0015    „Још харачи њему доста нису,

0016    „Већ он глоби преко мјере људе,

0017    „Скоро нам је Ибро оглобио

0018    „Кнеза с Унча стотину овнова

0019    „И Чавића голема дорина;

0020    „И тај би му зулум опростио,

0021    „Ал’ не могу бегова Усицу:

0022    „Он ми вата Пивљане јунаке,

0023    „Узима им сјајне џефердаре:

0024    „Скоро нам је, рече, узимао

0025    „Џефердара Туфекчијћа Мића

0026    „И Аџијћа кнеза из Лисине;

0027    „И његов би зулум опростио,

0028    „Ал’ не могу Наргилу Алију:

0029    „Он ми вата Пивљанке Српкиње,

0030    „Скида њима в’јенце и обоце,

0031    „А љуби их силом на срамоту:

0032    „То је мене зазор и срамота,

0033    „Изгуби ми Аировић-Ибра,

0034    „Ево тебе двије кесе блага,

0035    „Све жуто ситна Млечанина;

0036    „А остали Пивљани јунаци

0037    „Чиниће ти дочек и поштење,

0038    „Но покупи друга неколико,

0039    „А пред њима Балић-Милутина,

0040    „Не остави друга најбољега

0041    „По имену Вујачића Крста;

0042    „Ајде с њима под Гол’ју планину,

0043    „Под Голију у Дугу крваву,

0044    „Скоро ћ’ Ибро у Никшиће поћи,

0045    „Чекај њега у Дугој крвавој,

0046    „Не би ли ти Бог и срећа дала,

0047    „Да би њега мог’о дочекати;

0048    „Добро гађај Аировић-Ибра

0049    „На Чавића помамну дорину,

0050    „У њега су од Пиве харачи.„

0051    Кад Матију књига допанула,

0052    И он виђе, што му књига пише,

0053    Седам, осам покупио друга,

0054    И пред њима Балић-Милутина,

0055    Не оставља Вујачића Крста,

0056    Па одоше уз Морачке стране,

0057    Док Крњево клето уминуше,

0058    Све Крњево и племе Дробњачко,

0059    Ватише се Пиви Дурмитора,

0060    Дурмитора здраво пријеђоше,

0061    На Горанско село доодише,

0062    Б’јелој кули попа Љешевића.

0063    Кад хајдуци кули доодише,

0064    Алком куца Јушковић Матија

0065    На авлији попа Љешевића,

0066    Али попа дома не бијаше,

0067    Но Росанда млада попадија,

0068    Чим зачула, одмах се сјетила,

0069    Трком трчи низ бијелу кулу,

0070    Те Матији отворила врата,

0071    Руке шире, у лице се љубе,

0072    Па одоше на бијелу кулу,

0073    За здравље се свију упиташе.

0074    У ријечи, коју бесједише,

0075    Ето ти им попа Љешевића,

0076    Са шњима се изљубио дивно,

0077    За јуначко здравље питаше се,

0078    Па за пуну совру посадише,

0079    Сташе пити вино и ракију.

0080    Јоште рече Јушковић Матија:

0081    „О мој куме, попе Љешевићу!

0082    „Ђе је тебе паша од Загорја?

0083    „Ђе ли ти је Аировић-Ибро?”

0084    Одговара попе Љешевићу:

0085    „Ено, вели, паше од Загорја

0086    „И са шњиме Аировић-Ибра

0087    „Код бијеле цркве манастира

0088    „У Орашју, мјесту питомоме,

0089    „Ко игумна Гаговић-Аџије;

0090    „Ту је паша конак учинио,

0091    „А сјутра ће рано одлазити,

0092    „Одлазити Гацку пространоме,

0093    „И са шњиме Аировић Ибро.”

0094    Колика је тавна ноћца била,

0095    Не спаваше попе ни Матија,

0096    Но разговор код совре водише;

0097    Матијино све поспало друштво

0098    Око совре попа Љешевића,

0099    Све поспало, као и поклано.

0100    Ноћца прође, и зорица дође;

0101    Тад’ Матија пробудио друштво,

0102    Ту се с попом изљубише дивно,

0103    Па одоше у Гол’ју планину,

0104    Спустише се у Дугу крваву.

0105    Кад им сјутра јутро освануло,

0106    Подиже се паша од Загорја,

0107    Те он иде Гацку пространоме,

0108    С њиме иде Аировић Ибро.

0109    Док дођоше на Равно планину,

0110    Ту ми Турци коње одсједоше.

0111    И мало се они одморише,

0112    И по једну каву испекоше,

0113    Каву пише, тутун запалише,

0114    Учинише мало разговора.

0115    Још говори Аировић Ибро:

0116    „О мој куме, пашо од Загорја!

0117    „Ти ћеш ићи Гацку пространоме,

0118    „А с Гацка ћеш у Рудине равне;

0119    „Но кад дођеш у Рудине равне,

0120    „Имам кмете села Корављице,

0121    „А до њих је село Делеуша,

0122    „На њих ћ’ доћи млоге давуџије,

0123    „Кумим тебе Богом истинијем,

0124    „Богом кумим, а руку ти љубим,

0125    „Немој кмета кога изгубити!”

0126    Њему вели паша од Загорја:

0127    „О мој куме, Аировић Ибро!

0128    „Оди са мном Гацку пространоме,

0129    „С Гацка ћемо у Рудине равне,

0130    „Одатле ћеш, Ибро, у Никшиће;

0131    „Стра је мене, ја се бојим љуто

0132    „Пролазити проз Дугу крваву,

0133    „Хоће тебе дочекат’ хајдуци.”

0134    Ма му рече Аировић Ибро:

0135    „А не бој се, мој милосни куме!

0136    „Ја имадем мила кмета свога

0137    „Под Голијом Баја Балетића,

0138    „Проз Дугу ће мене пропратити,

0139    „Те ћу проћи мирно од хајдука.”

0140    То му рече, па се раздвојише,

0141    Пољуби га у скут и у руку.

0142    Паша оде Гацку пространоме,

0143    Ибро оде под Гол’ју планину

0144    Своме кмету Балетићу Бају.

0145    Ту га Бајо дочекао дивно,

0146    Даде њему конак и вечеру.

0147    Онда рече Аировић Ибро:

0148    „О мој кмете, Балетићу Бајо!

0149    „Ти покупи младе Голијане,

0150    „Да ме пратиш кроз Дугу крваву,

0151    „Јер се љуто бојим од хајдука.”

0152    Кад у јутро јутро освануло,

0153    Бајо купи младе Голијане,

0154    Те он прати Аировић-Ибра,

0155    Прати њега проз Дугу крваву;

0156    Неколико Дуге проодише,

0157    Тад завика Аировић Ибро:

0158    „Мио кмете, Балетићу Бајо!

0159    „Што је било гњезда вучијега,

0160    „Све смо данас у Дугој проишли;

0161    „Но ти врати твоје Голијане.”

0162    То је Бајо једва дочекао,

0163    Па се с друштвом враћа на трагове.

0164    Но хајдуци међ’ собом говоре:

0165    „Милутине, наша харамбашо!

0166    „Или нас је срећа оставила,

0167    „Те су Турци прије проодили;

0168    „Или правог не згодисмо пута,

0169    „Одимо се враћат’ на трагове.”

0170    Тада рече Балић Милутине:

0171    „Браћо моја, љубимна дружино!

0172    „Да чекамо, докле ноћца дође.”

0173    То су они у ријечи били,

0174    Ал’ хајдучка стража допаднула,

0175    И њима је ’вако бесједила:

0176    „Милутине, наша харамбашо!

0177    „Покриј друштво по трави зеленој,

0178    „Ев’ одовуд тридесет Турака,

0179    „Пред њима је Аировић Ибро

0180    „На дорату коњу помамноме.”

0181    Кад хајдуци ријеч разумјеше,

0182    Покрише се по трави зеленој;

0183    Још говори Јушковић Матија:

0184    „Браћо моја, љубимна дружино!

0185    „Немој који пушку опалити

0186    „На бијесна Аировић-Ибра,

0187    „Док ја не би моју опалио;

0188    „Ако не би Ибра погодио,

0189    „Удри који, родила га мајка!”

0190    У ријечи коју бесједише,

0191    У то доба навалише Турци.

0192    Добро гађа Јушковић Матија

0193    Баш онога Аировић-Ибра,

0194    Добро гађа, ал’ лоше погађа:

0195    Не погоди Аировић-Ибра,

0196    Но код њега бегова Усицу,

0197    По добру га мјесту погодио,

0198    У сковију међу очи црне,

0199    Мртав паде у траву зелену.

0200    Пуче друга пушка од хајдука,

0201    Добра друга Вујачића Крста,

0202    Те погоди Наргилу Алију

0203    Посред паса, укиде га с гласа,

0204    Мртав паде у траву зелену.

0205    Тад’ побјеже тридесет Турака,

0206    Ал’ не бјежи Аировић Ибро,

0207    Он нагони коња у хајдуке,

0208    А кликује од Никшића Турке:

0209    „Ну од’ Турци, родила вас курва!

0210    „Ну од’ Турци, мало је хајдука,

0211    „Не ћемо л’ их данас рашћерати.”

0212    Пушку пали Балић Милутине:

0213    Он погоди Аировић-Ибра,

0214    По добру га месту погодио,

0215    Међу пуца, ђе му душа куца,

0216    Мртав паде са коња дорина;

0217    Пак хајдуци на ноге скочише,

0218    Те им Турске осјекоше главе:

0219    Ал’ је њима лоша срећа била,

0220    Утече им Ибраимов доро,

0221    И однесе од Пиве хараче.

0222    За њим они трчат’ ћадијаху,

0223    Ал’ не даде Балић Милутине:

0224    „Не трчите, љубимна дружино!

0225    „Ми за доста имамо шићара

0226    „Са Турака одијело дивно,

0227    „И још више свијетло оружје;

0228    „Даће нама попе Љешевићу,

0229    „Хоће дати двије кесе блага,

0230    „Све у жуто ситна Млечанина.”

0231    Одатле се натраг повратише,

0232    У Морачу здраво доодише,

0233    Мртве Турске донијеше главе,

0234    На б’јелу их кулу поставише,

0235    Б’јелу кулу Малише сердара,

0236    Нек’ се чудо на далеко чује.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Pop Ljesevic i Matija Juskovic