Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_преварио_арапку_дјевојку

Марко Краљевић преварио Арапку дјевојку

Марко Краљевић преварио Арапку дјевојку је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Стаде мајка старица сину Марку говорити,

0002    Поштен домаћине!

0003    Весели се, домаћине, весели ти пријатељи!

0004    ”Како, сину, изиде из те арапске тамнице,

0005    Мој Краљевићу?

0006    Али ми се откупи том дробном спенцом,

0007    Али ми се одрва демескијом бритком сабљом,

0008    Гиздави јуначе?”

0009    Али Марко Краљевић мајци својој одговори:

0010    ”Откуд мени, мајко, у тамници дробна спенца,

0011    Ма мила мајко?

0012    Откуд ли ми у тамници демескија бритка сабља?

0013    Него мени дохођаше арапска једна дјевојка,

0014    Гиздава диклица!

0015    Она мени дохођаше и јутром и вечером.

0016    Пак ми поше дивојка једно јутро говорити:

0017    ” ”Краљевићу Марко!

0018    Тако тебе, мој Марко, не убио Бог велики!

0019    Од ли мене узети за твоју вјерну љубовцу,

0020    Краљевићу Марко!

0021    Да ја тебе изведем из те арапске тамнице?” ”

0022    А Марко јој Краљевић лијепо одговараше,

0023    Гиздавој диклици:

0024    ” ”Хоћу, хоћу, дивојко, веће него с добре воље.” ”

0025    И ту га јест извела из те арапске тамнице,

0026    Краљевића Марка.

0027    И тамо ми пођоше том зеленом планином,

0028    И када ми бјеше усред зелене планине,

0029    Гиздава дивојко!

0030    Без глава је остави усред зелене планине.”

0031    Кад је мајци дошо на своје бијеле дворе,

0032    Краљевићу Марко,

0033    Пође мајка старица сину Марку говорити:

0034    ”Велик ти си гријех, о мој синко, учинио,

0035    Краљевићу Марко!

0036    Зашто је мени нијеси довео на моје б’јеле дворе?

0037    Ја би је хранила за живота мојега,

0038    Гиздаву дивојку!”

0039    Весел’те се сви около, веселио ви Бог велики.

Друга верзија пјесме

0001    Осужњи се Краљевићу Марко

0002    У тамници црног Арапина.

0003    Походи га Арапка дјевојка,

0004    Сестра драга црног Арапина,

0005    Носи њему ручке и обједе,

0006    На промјену танахне кошуље.

0007    Ал то младој лошом срећом било.

0008    То обазна црни Арапине,

0009    Он је својој сестри запр’јетио:

0010    ”Ја сам Арап чуо од другога,

0011    Да ти идеш на тамнице тамне,

0012    Да походиш сужња невољнога,

0013    Сужња мога Краљевића Марка,

0014    Да му носиш ручке и обједе,

0015    На промјену танахне кошуље.

0016    Да ја знадем, драга сестро моја!

0017    Да ј’ истина, што ми други кажу,

0018    Прошла би те руса глава твоја.

0019    Ал ја идем доли низ крајине,

0020    Не ћу доћи дана за недјељу.

0021    А када се здраво дома вратим,

0022    Објесит ћу Краљевића Марка.”

0023    Тијем Арап бијела из двора.

0024    Она млада Арапка дјевојка

0025    Од тамнице кључе узимала,

0026    Ал не носи ручка ни обједа,

0027    Од тамнице врата отворала.

0028    Кад видио Краљевићу Марко,

0029    Он говори Арапци дјевојци:

0030    ”О дјевојко, драга душо моја!

0031    Што си мене позаборавила,

0032    Кад ми н’јеси објед донијела?”

0033    Говори му Арапка дјевојка:

0034    ”Краљевићу, сужњу брата мога!

0035    Ја не смијем Арапка дјевојка

0036    Од Арапа мила брата мога,

0037    Еј је нама лошом срећом било,

0038    Ер је мени Арап обазнао,

0039    Да ја к теби идем на тамницу,

0040    Да ти носим ручке и обједе,

0041    На промјену танахне кошуље.

0042    Јоштер ми је Арап запр’јетио,

0043    Да он знаде, да је то истина,

0044    Да би мене моја прошла глава.

0045    И још ми је Арап говорио,

0046    Да он иде доли низ крајине,

0047    Не ће доћи дана за недјељу,

0048    А када се здраво дома врати,

0049    Да же тебе јадна објесити.”

0050    Кад то чује Краљевићу Марко,

0051    Поцмилио како змија љута

0052    И говори Арапци дјевојци:

0053    ”Ја не жалим, лијепа дјевојко!

0054    Ја не жалим, што ћу погинути,

0055    Ер до Бога не имам никога,

0056    Него моју остарјелу мајку.

0057    Она јадна како ће без мене!”

0058    Кад то чула Арапка дјевојка,

0059    Она млада срца милостива,

0060    Па говори Арапка дјевојка:

0061    ”Да ја знадем, Краљевићу Марко!

0062    Да ми можеш тврду вјеру дати,

0063    Да ти н’јеси вјерен ни ожењен,

0064    Да ћеш м’ одвест Прилипу твојему

0065    И да ћеш се оженити за ме,

0066    Пуштила бих тебе из тамнице.”

0067    Али јој је Марко говорио:

0068    ”Душо моја, Арапка дјевојко!

0069    Ево теби тврду вјеру давам,

0070    Тврду вјеру пута и по десет,

0071    Да ја н’јесам вјерен ни ожењен,

0072    Нити кому тврду вјеру дао,

0073    Баш ничијој мајци ни сестрици.

0074    Одвест ћу те Прилипу мојему,

0075    Ончас дођем Прилипу бијелом,

0076    Тебе, душо, покрстити хоћу,

0077    И ончас се оженити тобом.”

0078    Кад је Марка разумјела млада,

0079    Радосна се свом у срцу нађе,

0080    Пушти Марка из тамнице тамне.

0081    Још да видиш Арапке дјевојке!

0082    Од тамнице растворила врата,

0083    Све ми сужње из тамнице пусти,

0084    Нека иду кући пјевајући.

0085    Па тад млада Арапка дјевојка

0086    Води Марка у бијеле дворе.

0087    А какав је Краљевићу Марко,

0088    Да ко види, би се препануо!

0089    Косе су му до земљице црне,

0090    Када спава, стере их пода се.

0091    Брада му је, покрива се њоме,

0092    Нокти су му, закло би са њима.

0093    Она млада Арапка дјевојка

0094    Доведе му три млада бербера,

0095    Да му један нокте откидује,

0096    Да му други жуту брије браду,

0097    Да му трећи црне косе стриже.

0098    Дава Марку пива и једива.

0099    Она шета у коњске подруме

0100    И изведе три добра дорина,

0101    Три је коња блага напунила,

0102    Четвртога вилу извадила,

0103    Четвртога, што је за њих био.

0104    Оседла га седлом сребрнијем,

0105    А заузда уздом позлаћеном,

0106    Па се Марко на коња бацио,

0107    Стави уза се Арапку дјевојку.

0108    Кад су дошли зелену у гуру,

0109    На Бојану, на воду студену,

0110    Арапка је Марку говорила:

0111    ”Краљевићу, моје мило драго!

0112    Калај мене са коња на траву,

0113    Да ја идем студену на воду,

0114    Хладном водом лишце умивати,

0115    Ђе с’ умију младе Латинкиње,

0116    Да би моје лишце поб’јељело

0117    Како лишце млад’јех Латинака!”

0118    Али јој је Марко говорио:

0119    ”А не луди, драга душо моја,

0120    Нег бјежимо, што прије можемо!”

0121    Говори му Арапка дјевојка:

0122    ”Не страши се, Краљевићу Марко,

0123    Не бој ми се, моје мило драго!

0124    Од Арапа, мила брата мога,

0125    Кад је пошо доли низ крајине.

0126    Нег ме пушти студену на воду,

0127    Нека ми је лишце умивати.”

0128    Није тио Краљевићу Марко,

0129    Није тио, с маје није мого,

0130    Нег је кала са коња на траву.

0131    Она пође студене на воде,

0132    Умива се Арапка дјевојка,

0133    Утире се и десном и лијевом,

0134    Све што се је више умивала,

0135    Све јој лишце црње доходило.

0136    Кад то види Краљевићу Марко,

0137    Мисли јунак, што би учинио:

0138    Хоће ли је Прилипу водити,

0139    Али ће је у води оставит?

0140    Сам је собом Марко говорио:

0141    ”Ако здраво Прилипу бијелом

0142    Ја доведем Арапку дјевојку,

0143    Ругат ће се Прилипке дјевојке:

0144    ” ”Нути луда Краљевића Марка!

0145    Какве Марко има вјеренице!” ”

0146    Па под собом удари дорина,

0147    А остави на води дјевојку.

0148    Кад то види Арапка дјевојка,

0149    За Марком је пристајати стала

0150    И овако њега дозивала:

0151    ”Ајме Марко, мило моје драго!

0152    А ђе си ме јадну оставио,

0153    У горици, води на студеној,

0154    Да ме једе од горе звјерење!

0155    Ђе је вјера, убила да би те!”

0156    За то Марко ништа и не хаје,

0157    Нег он ћера коње наприједа

0158    И побјеже Прилипу бијелом.

0159    Опет му је млада говорила:

0160    ”Краљевићу, мило моје драго!

0161    Води мене Прилипу б’јеломе.

0162    Ако не ћеш мене за госпође,

0163    Води мене двору за робиње,

0164    Да ти метем двора бијелога

0165    И по двору да чиним измете.”

0166    Исто Марко за то и не хаје,

0167    Нег удара коње наприједа.

0168    И трећи му пут је говорила,

0169    Ал јој Марко виду убјегнуо.

0170    Сама оста Арапка дјевојка,

0171    Сама оста у гори зеленој.

0172    Цмили јадна и сузе прол’јева

0173    И промишља, што ће учинити,

0174    Па посједе ст’јене на студене

0175    И сама је собом говорила:

0176    ”Да се вратим б’јелу двору мому,

0177    А к Арапу брату родјеному,

0178    Русу ће ми одсјећи главу.

0179    А за Марком да бих пристајала,

0180    Не знам пута града пут Прилипа,

0181    Занага се изгубити хоћу.

0182    А да чекам несрећна дјевојка.

0183    У горици докле њоца дође,

0184    Изјест ће ме од горе звјерење;

0185    Него идем на воду студену,

0186    У воду се волим утопити.”

0187    Па се врати студену на воду,

0188    Бацила се у воду студену.

0189    А он јунак Краљевићу Марко

0190    Када дође двору бијелому,

0191    Своја га је причекала мајка

0192    И овако њему говорила:

0193    ”Сине Марко, моје д’јете драго!

0194    Откле теби силновито благо,

0195    Кад си био у тамници тамној,

0196    У тамници црног Арапина?”

0197    Марко мајци по истини каже,

0198    По истини све било како је,

0199    И Арапку да је оставио

0200    На Бојани, на води студеној.

0201    Кад је Марка своја чула мајка,

0202    Жалосна се у свом срцу нађе

0203    И овако сину говорила:

0204    ”Ајме Марко, моје д’јете драго!

0205    Веле јадан што си учинио?

0206    Заклињем те б’јелим мл’јеком мојим,

0207    Којијем сам тебе отхранила,

0208    Ти се врати воду на сутдену,

0209    Да би нашо Арапку дјевојку,

0210    Доведи је Прилипу б’јелому,

0211    Доведи је, ожени се за њу.

0212    Да не било Арапке дјевојке,

0213    Већ те мајка не бих ни видјела,

0214    На вјешалим пуштио би душу.”

0215    Краљевићу кад је чује Марко,

0216    У живу се срцу заболио,

0217    Покајо се, што је учинио,

0218    Па пошета бијеле пред дворе.

0219    Из подрума коња извадио,

0220    Нема када ни оседлат коња,

0221    Гола му се баци рамена

0222    И поћера пољем широкијем.

0223    Од брзина коња и јунака

0224    Све се поље прахом запрашило.

0225    Брзо дође у горе зелене,

0226    Стаде звати Арапке дјевојке,

0227    Ма се њему нико не озивље.

0228    Свему се је јаду домислио,

0229    Па ми иде студену на воду,

0230    Покрај воде осједа дорина.

0231    Око воде озират се стане,

0232    Ал не види Арапке дјевојке.

0233    У хладу се воду загледао,

0234    То је види води у студеној.

0235    Како љута змија поцмилио

0236    И самијем собом говорио:

0237    ”Веле јадан, што сам учинио,

0238    О Арапко, драга душо моја!

0239    Колико ти моје говорење,

0240    Ах проклето твој неслушање,

0241    Да не идеш воде на студене!”

0242    Па се Марко свлачити стануо,

0243    Свлачи себе до кошуље танке,

0244    Тер се баци у воду студену.

0245    Мртву вади Арапку дјевојку,

0246    Изнесе је на крај воде хладне,

0247    Па је мало гребље ископао

0248    И дјевојку у њег укопао,

0249    Па се врати двору бијелому.

0250    Кад је дошо двору бијелому,

0251    Своја га је причекала мајка

0252    И овако њему говорила:

0253    ”Ајме Марко, јадно д’јете моје!

0254    Ђе ј’ Арапка млађахна дјевојка?”

0255    Ма је Марко мајци говорио:

0256    ”О госпођо, мила мајко моја!

0257    Кад сам дошо у гору зелену,

0258    Звао сам је гори по зеленој,

0259    Ал се мени нико не озвао.

0260    Свему сам се јаду домислио,

0261    Да се није млада утопила.

0262    Па сам пошо воду на студену,

0263    Око воде озират се стао,

0264    Ал не видим Арапке дјевојке.

0265    У хладну се воду загледао,

0266    Па је видим води у студеној.

0267    Свлачим себе до кошуље танке

0268    И бацим се у воду студену,

0269    Мртву вадим Арапку дјевојку.

0270    Покрај воде гребље ископо сам

0271    И укопо Арапку дјевојку.”

0272    Када Марка стара чује мајка,

0273    Поцмилила како змија љута,

0274    Жалит стаде Арапке дјевојке.

0275    Ал залуду, није јој на вр’јеме.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljevic prevario Arapku djevojku

марко_краљевић_преварио_арапку_дјевојку.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:44