Црногорци и паша од Босне је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Босански везир шаље књигу (писмо) владици Петровићу, тражећи да му пошаље харач. Ако не пошаље, везир пријети да ће читаву Црну Гору спалити, све људе побити, а цркве претворити у џамије. Владика чита писмо Црногорцима, и каже им да ако пристану на захтјеве, он више неће бити владика. Црногорци одлучују да одбију захтјеве, и такво писмо шаљу везиру. Везир на то купи тридесет хиљада војске и спрема се за напад, а владика купи Црногорце. Долази до битке код Никшића, која се води три дана, док Црногорцима није понестало муниције. На срећу добијају помоћ од приморја („Он фишеке на хиљаде даје“). Црногорци потом опкољавају Турке код Кчева (вјероватно Чево) и праве напад на њих. Турци се затим уз велике губитке повлаче у Никшић.

0001    Књигу пише од Босне везире,

0002    Те је посла низ Херцеговину,

0003    А ували низа Скендерију,

0004    Оћера ју ломној Гори Црној

0005    У манастир на поље Цетиње,

0006    А на име Петровић-владици:

0007    „О владико, црногорски краљу,

0008    “Пошљи мене харач Горе Црне

0009    „На ђетића од девет година

0010    “А на њега по седам дукатах,

0011    „И дванаест пошљи ђевојака

0012    “Од дванаест љета до шеснаест,

0013    „Но ђевојке по љепоти бира’,

0014    “И пред њима Белу Станишића

0015    „Од Његуша твоје породице,

0016    “Да их пошљем цару на дивану.

0017    „Ако ли ми оправити нећеш,

0018    “Кунем ти се и вјеру ти дајем,

0019    „Ја ћу моју силу покупити

0020    “И на Црну Гору ударити,

0021    „Опалићу огњем свеколико,

0022    “А посјећи мало и велико,

0023    „И опалит’ цркве, манастире,

0024    “А направит’ мечит и мунаре.„

0025    Кад владику књига допанула,

0026    Књигу гледа, мило му не било,

0027    А на сакуп скупи Црногорце,

0028    Међу њима књигу износио,

0029    Књигу каже како везир пише,

0030    Па владика њима говорио:

0031    “Чујете ли, браћо Црногорци,

0032    „А дајем ви божу вјеру тврду,

0033    “Ако харач и ђевојке дате,

0034    „Ја у Црну Гору стојат’ нећу.“

0035    Таде виђи младе Црногорце,

0036    Сваки мисли како ће ко рећи,

0037    Што би њему најмилије било.

0038    Рече Милић протопопе Јово:

0039    „Куће дамо, а харач не дамо,

0040    “Но ја вељу камп да му дамо.„

0041    Ного рече сабља Попов Стано:

0042    “И ја вељу да му ками дамо.„

0043    Кад то виђе Василија краљу,

0044    Јер му је тврдо мило било.

0045    И уљезе у своју камару,

0046    Те је ситну књигу накитио,

0047    Па је шиље од Босне везиру,

0048    У књигу се њему поздравио:

0049    “О везиру, босански сливару,

0050    „Што ми харач Горе Црне пишеш,

0051    “А ја ћу ти харач оправити,

0052    „И дванаест послат’ ђевојака,

0053    “Од вепровах дванаест репова,

0054    „За лијепу Белу Станишину

0055    “Од омновах дванаест роговах.

0056    „О везиру, зла ти памет била!

0057    “А не рађу моје Црногорке,

0058    „Не рађају за Турке ђевојке,

0059    “Но за моје Црногорце младе.

0060    „Но ако ти була није курва,

0061    “Купи војску, ходи на владику.„

0062    Кад везира књига допанула,

0063    Али виђе што му књига пише,

0064    Он с’ удари руком уз кољено,

0065    Па ћехају зове буљубашу:

0066    “Брже, слуго, на моје сараје.„

0067    Хитро слуга у везира дође,

0068    Но му Туре ријеч проговара:

0069    “Ха, ћехаја, родила те мајка,

0070    „На’ ти војске тридесет хиљада,

0071    “Шњима удри ломној Гори Црној.

0072    „Опалите огњем свеколико,

0073    “А робите под капом ђевојке,

0074    „И владику уфатите жива.“

0075    Ма не вели Туре ако Бог да,

0076    Ако Бог да, ни помоћ’ му неће.

0077    Силну војску везир покупио,

0078    А владика купи Црногорце,

0079    Срете Турке код Нихшићах.

0080    Ђе се срели, ту бој заметнули,

0081    Те се бију три дна без престана,

0082    Док владици неста џевеана,

0083    А у л’јепо не бјеше с ћесаром.

0084    У владике доста пријатеља,

0085    Пријатеља у приморја нађе,

0086    Бог му дао спасеније души,

0087    Он фишеке на хиљаде даје.

0088    Кад владици џебеана дође,

0089    Он је димно подијели војски.

0090    Кеисаше млади Црногорци,

0091    Турски табор на Кчево нађоше,

0092    Опколише Турке Црногорци,

0093    Црногорци пјесме запјеваше,

0094    Запјеваше пјесме на племена,

0095    И Турцима сложно ударише.

0096    Стоји тутањ силније пушака,

0097    Сила грми, крв се пролијева,

0098    Ма Турцима обрну нерука,

0099    Брзо Турци плећа обрнуше,

0100    Ћерајуих ломном Гором Црном

0101    И сијеку на буљуке Турке,

0102    Догнаше их до Нихшића града.

0103    Три стотине посјекоше глава

0104    И ћехају ране допадоше,

0105    И мртва га земља дочекала,

0106    Не даду га посјећи Бошњаци,

0107    Унесоше у Нихшиће мртва.

0108    Ту владика шемлак учинио,

0109    Е он доби од Босне везира.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Crnogorci i pasa od Bosne