Сватови Нука Новљанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Кулу гради Нуко Новљанине

0002    У Новоме граду бијеломе,

0003    У ширину од триста табана,

0004    У висину од девет тавана;

0005    Од Солуна пет стотин’ чекића,

0006    Три стотине ђеце аргатара;

0007    Градио је четири године.

0008    Кад је Нуко кулу начинио,

0009    Мајсторима благо одбројио,

0010    На демир се пенџер наслонио,

0011    Чини сеир бијела Новина,

0012    Сав му Нови кула натфатила;

0013    А у Нуке нигђе никог нејма,

0014    Потље једна на оџаку мајка,

0015    Пак је Нуки мајка бесједила:

0016    „А мој сине, Новљанине Нуко!

0017    „Кад си таку начинио кулу,

0018    „Јер се не шће оженити, сине,

0019    „Док ти могу по двору ходити

0020    „И од двора кључе преносити?”

0021    Онда Нуко мајци говорио:

0022    „Ја старице, моја мила мајко!

0023    „Ево пуне три године дана,

0024    „Како тражим за себе ђевојке:

0025    „Ђе је нађем за себе ђевојку,

0026    „Нема, мати, за нас пријатеља;

0027    „Ђе ја за нас пријатеља нађем,

0028    „Нема, мати за мене ђевојке.

0029    „Већ сам чуо, моја мила мајко!

0030    „Тамо доље код Градашца б’јела

0031    „У некака Јусуф-алајбега

0032    „Има, мати, сирота ђевојка,

0033    „А и за нас добри пријатељи;

0034    „Већ ми, мати, спремај брашњенице,

0035    „Хоћу ићи ка Градашцу б’јелу,

0036    „Да ја просим сироту ђевојку.”

0037    Стара мати тешко дочекала,

0038    Па Нукици спрема брашњенице,

0039    Нико спреми себе и дорина,

0040    Па посједе претила дората,

0041    Оде право ка Градашцу б’јелу,

0042    Б’јелу двору Јусуф-алајбега.

0043    Лијепо га беже дочекао,

0044    Три бијела дана придржао,

0045    Виђе Нуко сироту ђевојку,

0046    Севдис’о је и бегенис’о је

0047    Нуко проси, алајбег му даје.

0048    Док је Нуко цуру испросио

0049    И на цуру прстен ударио,

0050    И док рече: „Моја је ђевојка.”

0051    Он похарчи хиљаду дуката;

0052    На прстену свадбу уговара:

0053    „Ова свадба до мјесеца дана,

0054    „Док ја дођем бијелу Новину

0055    „И покупим кићене сватове.”

0056    Отален се Нуко подигнуо,

0057    Оде Нуко бијелу Новину,

0058    У путу га књига достигнула

0059    Од сироте лијепе ђевојке,

0060    У књизи је цура накитила:

0061    „Мој драгане, Нуко Новљанине!

0062    „Не води ми мложине сватова,

0063    „Сирота сам лијепа ђевојка,

0064    „Пуно свата дароват’ не могу;

0065    „Три хиљаде и триста сватова,

0066    „То ти могу даривати, Нуко.”

0067    Кад је Нуко књигу прегледао,

0068    И Нуко се књизи зачудио,

0069    Што му пише сирота ђевојка,

0070    И у чуду ка Новину дође.

0071    Када дође бијелу Новину,

0072    Спреми дора у подруме доње,

0073    Па он иде на танану кулу,

0074    Па узима дивит и хартију,

0075    Ситну књигу на кољену пише,

0076    Те је шаље у Турску Удбину

0077    На кољено Хрњици Мустафи:

0078    „Ето књига, Хрњо Мустаф-аго!

0079    „Ходи мени у сватове, Мујо!

0080    „Да ми будеш сватски старјешина,

0081    „И поведи свог брата Алила,

0082    „Да ми буде ђевер уз ђевојку,

0083    „И поведи хиљаду сватова.”

0084    Па је другу књигу накитио,

0085    Те је шаље Куни Хасан-аги:

0086    „Ето књига, Богом побратиме!

0087    „Поведи ми хиљаду сватова.”

0088    Па је трећу књигу накитио,

0089    Те је шаље ка Пећини Ст’јени

0090    На кољено Ковачевић-Рами:

0091    „Ето књига, Ковачевић-Рамо!

0092    „Хајде мени у сватове, побро!

0093    „И поведи хиљаду сватова.”

0094    Па четврту књигу накитио,

0095    Те је шаље побратиму своме,

0096    Побратиму, Накић-Хусеину:

0097    „Хајде мени у сватове, побро!

0098    „И поведи триста коњаника.”

0099    Па је пету књигу накитио,

0100    Те је шаље Лики и Крбави

0101    На кољено Личанину Талу:

0102    „Хајде мени у сватове, Тале!

0103    „Да ми будеш чауш у сватов’ма,

0104    „И поведи тридесет Орашана.”

0105    Таке књиге Нуко растурио,

0106    Па он сједе код демир-пенџера,

0107    На демир се пенџер наслонио,

0108    Чини сеир бијела Новина;

0109    Ал’ ето ти поште књигоноше,

0110    Пошта бјеше танано Латинче,

0111    Како дође, у одају уђе,

0112    Капу скида, Бог помоћ назива

0113    И Нукици пољубио руку,

0114    У руци му књигу оставио.

0115    Гледа књигу Новљанине Нуко,

0116    Али књига од Сења Ивана,

0117    У књиги му Иван накитио:

0118    „Побратиме, Нуко Новљанине!

0119    „Чуо јесам, казују ми људи,

0120    „Да си, Нуко кулу начинио

0121    „У ширину од триста табана,

0122    „У висину од девет тавана,

0123    „Куцало ти пет стотин’ чекића,

0124    „Три стотине ђеце аргатара,

0125    „Градио си четири године;

0126    „Да Бог даде, хаирли ти било!

0127    „Јеси, Нуко,цуру испросио,

0128    „Да Бог даде, у сто добрих часа!

0129    „Да ме хоћеш у сватове звати!

0130    „Добра дора у подруму раним

0131    „Три године дана бијелијех,

0132    „Рад бих био огледати дора,

0133    „Огледати на твојој кошији,

0134    „Море ли ми узимат’ кошије.”

0135    А кад виђе Нуко Новљанине,

0136    А кад виђе, шта му књига каже,

0137    Он по оној другу ситну пише:

0138    „Побратиме, Иван-капетане!

0139    „Ходи мени у сватове, побро,

0140    „И поведи дора од мејдана,

0141    „Ал’ не води мложине сватова,

0142    „Сирота је лијепа ђевојка,

0143    „Пуно свата дариват’ не море.”

0144    Истом Нуко књигу отиснуо,

0145    Ал’ ето ти друге књигоноше,

0146    Како дође, у одају уђе,

0147    Капу скида, Бог помоћ назива,

0148    И Нукици пољубио руку,

0149    У руци му књигу оставио.

0150    Гледа књигу Нуко Новљанине,

0151    Али књига од Ердеља бана,

0152    У књизи му бане накитио:

0153    „Побратиме, Нуко Новљанине!

0154    „Чуо јесам, казују ми људи,

0155    „Да си, Нуко, кулу начинио,

0156    „А шта ћу ти дуљит’ лакрдију?

0157    „Да Бог даде, хаирли ти било!

0158    „Јеси, Нуко, цуру испросио,

0159    „Да Бог даде, у сто добрих часа!

0160    „Да ме хоћеш зовнут’ у сватове!

0161    „Добра вранца у подруму раним,

0162    „Побратиме, четири године,

0163    „Радо бих био огледати вранца,

0164    „Огледати, на весељу твоме,

0165    „Какав ми је за мејдана вранац.”

0166    Кад је Нуко књигу разгледао,

0167    И кад виђе, шта му књига каже,

0168    Ни мало му мило не бијаше,

0169    Ал’ се њему на ино не море,

0170    Већ по оној другу ситну пише:

0171    „Побратиме, од Ердеља бане!

0172    „Ходи мени у сватове, побро,

0173    „И поведи вранца од мејдана,

0174    „Ал’ не води мложине сватова,

0175    „Сирота је лијепа ђевојка,

0176    „Пуно свата дароват’ не море.”

0177    Таку Нуко књигу накитио,

0178    Па је посла од Ердеља бану.

0179    Истом Нуко књигу отиснуо,

0180    Ал’ ето ти треће књигоноше,

0181    Како дође, у одају уђе,

0182    Капу скида, Бог помоћ назива,

0183    И Нукици пољубио руку,

0184    У руци му књигу оставио.

0185    Гледа књигу Нуко Новљанине,

0186    Ал’ та књига Крле капетана,

0187    У књизи му Крла накитио:

0188    „Побратиме, Нуко Новљанине!

0189    „Чуо јесам, казују му људи,

0190    „Јеси, Нуко, начинио кулу,

0191    „Да Бог даде, хаирли ти било!

0192    „Јеси, Нуко, цуру испросио,

0193    „Да Бог даде, у сто добрих часа!

0194    „Да ме хоћеш у сватове звати!

0195    „Добра зеку у подруму раним,

0196    „Побратиме, за седам година,

0197    „Не види ми сунца ни мјесеца,

0198    „Рад бих био огледат’ зеленка,

0199    „Огледати на весељу твоме,

0200    „Шта ја раним у подруму своме.”

0201    А кад виђе Нуко Новљанине,

0202    Када виђе, шта му књига пише,

0203    То је Нуки врло мрско било,

0204    Ал’ се њему на ино не море,

0205    Већ по оној другу ситну пише:

0206    „Побратиме, Крла капетане!

0207    „Ходи мени у сватове, побро,

0208    „И поведи зеку од мејдана,

0209    „Ал’ не води мложине сватова,

0210    „Сирота је лијепа ђевојка,

0211    „Пуно свата дариват’ не море.”

0212    Кад је Нуко књигу отиснуо,

0213    На демир се пенџер наслонио,

0214    Чини сеир бијела Новина,

0215    Чека Нуко док сватови дођу,

0216    Па да иде довести ђевојку.

0217    Мало вр’јеме за тим постајало,

0218    А Нукици очи утекоше,

0219    Те погледа на Турску Удбину,

0220    Новљанско се поље замаглило,

0221    Ал’ ето ти Хрњице Мустафе,

0222    Шњим поредо Гојена Алила,

0223    И за њима хиљада сватова;

0224    На селам их Нуко дочекао,

0225    И они су коње одјахали,

0226    И попели бијеле чадоре

0227    Испод танке куле Нукичине.

0228    Ал’ ето ти Куне Хасан-аге

0229    И за њиме хиљада сватова;

0230    На селам их Нуко дочекао,

0231    И они су коње одјахали,

0232    И попели бијеле чадоре

0233    Испод танке Нукичине куле.

0234    Ал’ ето ти Ковачевић-Рама,

0235    И он води хиљаду сватова;

0236    На селам их Нуко дочекао,

0237    И они су коње одјахали,

0238    И попели бијеле чадоре

0239    Испод куле танке Нукичине.

0240    Ал’ ето ти Накић-Хусеина

0241    И за њиме триста коњаника;

0242    На селам их Нуко’ дочекао,

0243    И они су коње одјахали

0244    И попели бијеле чадоре

0245    Испод танке Нукичине куле.

0246    Ал’ ето ти Личанина Тала

0247    На Кулашу коњу балавоме,

0248    Заврг’о се дреновом батином,

0249    У батини хиљада клинаца,

0250    И за њиме тридест Орашана;

0251    На селам их Нуко дочекао,

0252    И они су коње одјахали,

0253    И попели бијеле чадоре

0254    Испод танке Нукичине куле.

0255    Поглавице иду на чардаке,

0256    Па сједоше пити вино ладно,

0257    И чекају до три капетана.

0258    Код пенџера са Удбине Мујо,

0259    Често Мујо на пенџер изгледа,

0260    Кад ће рупит’ до три капетана;

0261    Једном Муји очи утекоше,

0262    Те погледа у поље широко,

0263    Ал’ ето ти Иван-капетана

0264    На дорату коњу од мејдана,

0265    Све му доро зечки поиграва,

0266    А Ивана пјеном пребацује,

0267    За Иваном дванаест барјака,

0268    За барјаци дванаест хиљада

0269    Све катане живе жеравице;

0270    На широко поље изиђоше,

0271    И по пољу коње одјахаше

0272    И попеше бијеле чадоре.

0273    А погледа са пенџера Јујо,

0274    Ал’ ето ти од Ердеља бана

0275    На вранчићу коњу косатоме,

0276    Ванац му се махом помамио,

0277    По три копља у небеса скаче,

0278    По четири равна поља прима;

0279    И за баном тридесет барјака,

0280    За барјаци тридесет хиљада

0281    Све катане, како ватре живе;

0282    На широко поље изиђоше,

0283    И по пољу коње одјахаше

0284    И попеше бијеле чадоре.

0285    Све погледа Хрњо Мустаф-ага,

0286    Ал’ ето ти Крле капетана

0287    На зеленку коњу маменоме,

0288    Зеко му се махом помамио,

0289    Седам копља у небеса скаче,

0290    По дванаест равна поља прима,

0291    Из зуба му ватра сипа жива,

0292    Из ноздрва мавен пламен лиже,

0293    На сапима мудра видра игра;

0294    А за Крлом шездесет барјака,

0295    За барјаци шездесет хиљада

0296    Све катане под оклопом војске;

0297    На широко поље изиђоше,

0298    И по пољу коње одсједоше

0299    И попеше по пољу чадоре.

0300    Колико је поље под Новином,

0301    У ширину четири сахата,

0302    У дуљуну дванаест сахата,

0303    Све је влашки табор притиснуо.

0304    Све погледа са пенџера Мујо,

0305    Око њега редом поглавице,

0306    Па дозива Нуку Новљанина:

0307    „Побратиме, Нуко Новљанине!

0308    „Ти у з’о час кулу начинио,

0309    „А у гори цуру испросио,

0310    „У најцрњи свате покупио;

0311    „Оно није кита и сватови,

0312    „Већ је оно сила и крајина:

0313    „Пропашће ти Новин на крајини.

0314    „Иди, Нуко, у влашку ордију,

0315    „Нађи чадор Крле капетана,

0316    „Од нас ћеш му поздрав понијети:

0317    „Нека дођу сва три капетана,

0318    „Да се рујна напијемо вина.”

0319    Оде Нуко у влашку ордију,

0320    Нађе чадор Крле капетана,

0321    Како дође, под чадор униђе,

0322    Али сједе сва три капетана,

0323    Они сједе, тере пију вино.

0324    Њима Нуко Божју помоћ даје.

0325    И он иму љевше прифатили,

0326    Умаче се један до другога,

0327    И Нукици мјесто начинише,

0328    Па му вино ожђелдије дају,

0329    Ожђелдије и добродошлице;

0330    Њима вели Нуко Новљанине:

0331    „Чујете ли, до три побратима!

0332    „Ни сам жељан вина ни ракије,

0333    „Поздрав вам је са бијеле куле

0334    „Од нашијех до шест поглавица,

0335    „Да дођете на танану кулу,

0336    „Да се рујна напијемо вина,

0337    „Да се мало лафа преметнемо.”

0338    Каил била сва три капетана,

0339    Па од земље на ноге скочила,

0340    И одоше Нукичиној кули,

0341    Изиђоше на горње чардаке,

0342    У одају међу поглавице;

0343    Они Турком Божју помоћ вичу,

0344    Турци њима љевше прифатили,

0345    За своје се здравље испитали,

0346    И рекоше, да су здраво били.

0347    Умаче се један до другога,

0348    Свој тројици мјесто начинише,

0349    Па им дају вино ожђелдије,

0350    Ожђелдије и добродошлице.

0351    Кад се рујна накитили вина,

0352    Онда рече Хрњица Мустафа:

0353    „Чујете ли, до три капетана!

0354    „Молимо вас, кано старијега,

0355    „Нек не иду ти ваши сватови,

0356    „Само Турски нек иду сватови,

0357    „Док лијепу цуру доведемо,

0358    „Метнућемо на пољу кошију,

0359    „И ја имам коња за мејдана,

0360    „Ондар ћемо коње огледати.”

0361    Каил била сва три капетана,

0362    И одоше сви Турски сватови,

0363    А осташе власи под Новином.

0364    И сиђоше ка Градашцу Турци

0365    Двору б’јелу Јусуф-алајбега,

0366    Лијепо их бјеже дочекао,

0367    Три бијела дана придржао;

0368    Кад четврто јутро освануло,

0369    Завикаше кићени чауши,

0370    Тале виче, к’о кад јелен риче:

0371    „Хазурала, кићени сватови!

0372    „Кратки данци, далеки конаци,

0373    „Далеко је Нови на крајини.”

0374    Лијепо их беже дариваше,

0375    Ког јаглуком, кога бошчалуком.

0376    А Нукицу коњем и ђевојком,

0377    Отале се свати подигнули;

0378    Кад су дошли бијелу Новину

0379    У широко поље под Новином,

0380    Не ће Мујо Нукичиној кули,

0381    Већ устави на пољу сватове,

0382    И устави од злата кочије,

0383    Па извади сироту жевојку

0384    Изведе је насред поља равна,

0385    Па је метну у зелену траву,

0386    И у крило хиљаду дуката,

0387    Па он виче грлом бијелијем:

0388    „Когођ има коња за мејдана,

0389    „Нека води низ поље широко,

0390    „Метнута је на пољу кошија,

0391    „На кошији лијепа ђевојка,

0392    „И у крилу хиљада дуката;

0393    „Когођ узме на пољу кошију,

0394    „На част њему лијепа ђевојка

0395    „И уза њу хиљада дуката.”

0396    Ту се коњи млоги поведоше,

0397    Пет стотина ата и парипа,

0398    Одведоше низ поље широко,

0399    Одведоше четири сахата,

0400    Па пружише свилене гајтане,

0401    За гајтане коње заведоше,

0402    Кад рекоше, онда потекоше.

0403    Кад потече коња пет стотина,

0404    Стаде црне земље тутњавина.

0405    Нај острагу Крла капетане

0406    На зеленку коњу маменоме,

0407    Све је Крла стражње окупио,

0408    Па их први сахат ишћерао.

0409    Кад на други сахат наступили,

0410    Онда Крла стражње оставио,

0411    Па је Крла прве сустигао,

0412    Па он шњима из дизгина иде.

0413    Нешто Крли очи утекоше,

0414    Те погледа уз поље широко,

0415    Али пред њим Иван капетане

0416    На дорату коњу од мејдана,

0417    Далеко је Иван измакао,

0418    Има, брате, од по сата више;

0419    Онда Крла прве оставио,

0420    Мало зеки дизгин попустио,

0421    Па он гони Иван-капетана;

0422    Мало гони, ал’ га стиже брзо,

0423    Па спрам њега уставља зеленка.

0424    Те му зеко иде из дизгина.

0425    Кад на трећи сахат наступише,

0426    Нешто Крли очи утекоше

0427    У напредак уз поље широко,

0428    Ал’ пред њиме од Ердеља бане

0429    На вранчићу коњу маменоме,

0430    Далеко је бане измакао,

0431    Не би дуга пушка донијела.

0432    Онда Крла остави Ивана,

0433    Па поћера од Ердеља бана;

0434    Мало гони, ал’ га стиже брзо,

0435    Па спрам њега уставља зеленка,

0436    Те му зеко из дигина иде.

0437    Тако ишли хода три сахата,

0438    На четврти када наступили,

0439    Нешто Крли очи утекоше

0440    У напредак уз поље широко,

0441    Али пред њим Хрњичин Алиле

0442    На ђогату коњу Хрњичином!

0443    Далек је Алил одмакнуо,

0444    Има, брате, хода по сахата!

0445    Онда Крла оставио бана,

0446    А зеленку дизгин попустио

0447    И показа златну бакрачлију,

0448    Па поћера Мујина Алила;

0449    Мало гони, ал’ га стиже брзо

0450    Како дође, онако и прође;

0451    Алил виче грлом бијелијем:

0452    „Побратиме, Крла капетане!

0453    „зар не жалиш, сам те Бог убио!

0454    „Зар не жалиш претила зеленка?

0455    „Таког коња у Турчина нејма,

0456    „У Турчина, ни у каурина:

0457    „Одлетиле плоче све четири,

0458    „Из копита црна крвца иде,

0459    „Хоће њему одлећет’ копита.”

0460    Жао Крли претила зеленка,

0461    Устави га насред поља равна,

0462    Па одјаха претила зеленка,

0463    Те му диже ноге све четири,

0464    И на њима плоче све четири!

0465    Виђе Крла, ђе га преварише,

0466    Па посједе свог коња зеленка,

0467    Окрену га уз поље широко,

0468    Па поћера Мујина Алила.

0469    Тад’ потеже из чизме канџију,

0470    Па састави претила зеленка,

0471    Удара га с обадвије стране.

0472    Да је коме стати погледати,

0473    Би рекао и би се заклео,

0474    Да се зеко земље не дод’јева,

0475    Већ су подањ крила подментуа.

0476    Мало гони Мујина Алила,

0477    Мало гони, ал’ га стиже брзо,

0478    Како дође, онако и прође,

0479    Па доћера коња до ђевојке.

0480    Код ђевојке одсједе зеленка,

0481    Покупи јој из крила дукате,

0482    А ђевојци коња додаваше,

0483    Те ђевојка добра зеку вода.

0484    У то доба Хрњичин Алиле

0485    На ђогату коњу Хрњичином,

0486    Па говори Крли капетану:

0487    „Побратиме, Крла капетане!

0488    „Твоје рушпе, а наша ђевојка;

0489    „Турска вјера поднијет’ не море,

0490    „Да каурин обљуби Туркињу.”

0491    Онда рече Карла капетане:

0492    „Побратиме, Гојени Алиле!

0493    „Ја сам Богу јемин учинио,

0494    „Да се не ћу женит’ влахињом,

0495    „Већ Туркињом лијепом ђевојком;

0496    „Данас ми је Бог у срећи даде.”

0497    Опет му је Алил говорио:

0498    „Твоје рушпе, а наша ђевојка;

0499    „Турска вјера поднијет’ не море,

0500    „Да каурин обљуби Туркињу.”

0501    Њему Крла тихо говорио:

0502    „Побратиме, Гојени Алиле!

0503    „Ја сам Богу јемин учинио,

0504    „Да се не ћу женит’ влахињом,

0505    „А да сам се ћео оженити,

0506    „Ја бих до сад пород изродио;

0507    „Веће сам се богу затекао,

0508    „Да се хоћу оженит’ Туркињом;

0509    „Данас ми је Бог у срећи даде.

0510    „Те је данас добих у јунаштву.”

0511    Више Алил не шће говорити,

0512    Већ потеже двије пушке мале,

0513    Обје Крли у њедра сасуо.

0514    Нуто Крле, среће добре ти је!

0515    На њему је панцијер-кошуља,

0516    Ни једна му ране не зададе;

0517    Он допаде до зеленка свога,

0518    Свом зеленку у седлу пануо;

0519    У та доба оба капетана,

0520    Па за оштре сабље прифатише,

0521    Међу Турке јуриш учинише,

0522    А за њима табор навалио.

0523    Ту се с мјеста кавга заметнула,

0524    См’јешаше се Турци и каури,

0525    Стаде фука крсташа барјака,

0526    Стаде црне земље тутњавина;

0527    Ни брат брата познат’ не могаше,

0528    Камо ли ће Турчин каурина!

0529    Неки вели: „Јао моја мајко!”

0530    Неки вели: „Прифати ме, друже!”

0531    Неки друже уз долину струже.

0532    А шта ћу ти дуљит’ лакрдију?

0533    Било јада и тамо и амо.

0534    Од Турака нико не утече,

0535    Утекоше до три поглавице.

0536    Бијел Новин власи поробише,

0537    Узе Крла сироту ђевојку,

0538    Одведе је на танану кулу,

0539    И вјенча је себи за љубовцу,

0540    Шњом у кули пород изродио.

0541    Тад’ је Нови под кауре пао,

0542    Како тада, тако и данаске.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Svatovi Nuka Novljanina