Вишњић Јован и Воин трговац
Вишњић Јован и Воин трговац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.
Текст пјесме
0001 Вино пије Вишњићу Јоване
0002 А у Сењу граду бијеломе,
0003 Пијућ’ вино Јован говорио:
0004 „А тако ми Бога истинога!
0005 „Сакупићу до тридесет друга
0006 „По мојему Сењу бијеломе,
0007 „Отићи ћу у Пролог планину,
0008 „Дочекаћу Воина трговца
0009 „Кад он пође с мора дебелога
0010 „Ка бијелу шехер-Сарајеву
0011 „И поћера девет товар’ блага,
0012 „Ја ћу њему благо отимати,
0013 „На дружину токе поковати,
0014 „Порезати зелене доламе,
0015 „Окивати пушке и ножеве.”
0016 Што се Јован био затјецао,
0017 То је Јован био сатворио:
0018 Он покупи до тридесет друга,
0019 И отиде у Пролог планину,
0020 Па он чека Воина трговца
0021 Од Ђурђева до Петрова дана;
0022 А кад било о Петрову дану,
0023 Ни Воина, ни од њега гласа!
0024 Онда цвили до тридесет друга
0025 Уз кољена Вишњићу Јовану,
0026 „О Јоване, наша харамбашо!
0027 „Поскапасмо и гладни и жедни,
0028 „Порђа нам свијетло оружје
0029 „Чекајући шићар у планини,
0030 „Па шићара добит’ не могосмо.”
0031 Бесједи им Вишњићу Јоване:
0032 „Стан’те, мојих до тридесет друга!
0033 „Куд су ошли три мјесеца дана,
0034 „Нека иду јоиште три неђеље
0035 „До Илијна дана бијелога,
0036 „Дотле ћемо њега дочекати;
0037 „Ако ли га и дотле не буде,
0038 „Онда ћемо ићи нашем Сењу.”
0039 Јована је друштво послушало,
0040 Те чекаше од Петрова дана,
0041 Од Петрова дана до Илијна;
0042 А кад било на светог Илију,
0043 Поранио Вишњићу Јоване
0044 Богу с’ молит’ под јелом зеленом,
0045 Док се зачу јунак уз планину,
0046 Уз планину друмом широкијем,
0047 Онда Јован узе танку пушку,
0048 Те он оде друму широкоме,
0049 Па он чека на друму широку,
0050 Да он види тко по друму виче;
0051 Ал’ ето ти црна Арапина,
0052 Арап иде, а из грла виче:
0053 „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?
0054 „Прође Воин и пронесе благо.”
0055 Јован га је на друму сретао,
0056 Руке шире, у илце се љубе,
0057 За јуначко питају се здравље;
0058 Још бесједи Вишњићу Јоване:
0059 „Што је, побро? Ако Бога знадеш!
0060 „Што ли тако ти Јована тражиш?”
0061 Бесједи му црни Арапине:
0062 „Не питај ме, драги побратиме!
0063 „Ево оздо Воина трговца,
0064 „Ђе он ћера девет мазги блага,
0065 „Њега прати тридест Арнаута;
0066 „Уд’рих на њег’ са тридесет друга,
0067 „Не изведох друга ни једнога.”
0068 Таман они у ријечи били,
0069 Ал’ ето ти Гавран-харамбаше,
0070 Брзо трчи, а из грла виче:
0071 „Ђе си данас, Вишњићу Јоване?
0072 „Прође Воин и пронесе благо.”
0073 Пред њег’ Јован на друм исходио,
0074 Те он срете Гавран-харамбашу,
0075 Руке шире, у лице се љубе,
0076 За јуначко питају се здравље,
0077 Па бесједи Вишњићу Јоване:
0078 „Што је побро? Ако Бога знадеш!”
0079 Бесједи му Гавран харамбаша:
0080 „Ево оздо Воина трговца,
0081 „Ђе он ћера девет товар’ блага,
0082 „Њега прати тридест Арнаута,
0083 „Ја ударих нањ са тридест друга,
0084 „Не изведох друга ниједнога.”
0085 Кад то чуло друштво Јованово,
0086 Они су се врло препанули,
0087 Ал’ бесједи Вишњићу Јоване:
0088 „Не бојте се, моја браћо драга!
0089 „Док је мени пушка Мљетачкиња
0090 „Од шест педи, од дванаест драма,
0091 „Не ће проћи Воине трговче,
0092 „Нит’ ће проћи, ни пронијет блага.”
0093 Па разреди по друму дружину,
0094 Свакога је друга сјетовао:
0095 „Док не пукне моја пушка танка,
0096 „Немој нико пушке изметнути;
0097 „А кад пукне моја пушка танка,
0098 „Сви заједно пушке изметните,
0099 „А једнога Бога помените,
0100 „И за оштро гвожђе приватите,
0101 „Па у једно на друм излетите;
0102 „Па што Бог да и срећа од Бога.”
0103 Таман они у ријечи били,
0104 Ал’ ето ти Воина тговца,
0105 И за њиме девет товар’ блага,
0106 А за благом тридест Арнаута.
0107 Када Јован сагледа Воина,
0108 По пушци га танкој погледао,
0109 Па он пушци живу ватру даде;
0110 А кад пуче пушка Јованова,
0111 Онда пуче тридесет пушака,
0112 Неки згоди, неки и не згоди,
0113 Јован згоди Воина трговца,
0114 Воин паде са коња доброга,
0115 Воин паде, а Јован допаде,
0116 Те увати рањена Воина,
0117 Сваки вата свога рањеника,
0118 Уватише девет мазги блага;
0119 Јован скиде токе са Воина
0120 И џевердан обливен у злато,
0121 Отпаса му сабљу оковану,
0122 Па га жива на друму остави,
0123 А он оде кроз гору зелену
0124 И оћера девет мазги блага,
0125 И одведе сву дружину здраву.
0126 А кад они на планину били,
0127 Они јесу благо дијелили:
0128 Торбоноши к’о и харамбаши;
0129 Узе токе Вишњићу Јоване,
0130 Даше сабљу црну Арапину,
0131 А џевердан Гавран-харамбаши.
0132 Ал’ да видиш црна Арапина!
0133 Свој дружини Арап бесјеђаше:
0134 „Ви сте мени криво учинили:
0135 „Више ваља златан џевердане,
0136 „Па су боље ток’ од сува злата,
0137 „Него моја сабља окована.”
0138 Бесједи му Вишњићу Јоване:
0139 „Не будали, побро Арапине!
0140 „Ја нијесам тебе преварио;
0141 „Ако ли се мени не вјерујеш,
0142 „Ето сабље, а ено Воина,
0143 „Још ћеш њега у животу наћи:
0144 „Иди к њему, те ти њега питај,
0145 „Колико је похарчио злата,
0146 „Док је златне токе саковао,
0147 „Док је златом сабљу оковао,
0148 „Док ј’ облио џевердан у злато.”
0149 Отлен оде црни Арапине,
0150 За њим иде Јован назорице.
0151 Арап дође рањену Воину,
0152 Па Воину Арап бесјеђаше:
0153 „Ој Бога ти, Воине трговче!
0154 „Колико си блага потрошио
0155 „Док си токе сковао од злата,
0156 „И у злато џевердан облио,
0157 „И оков’о сабљу димишћију?”
0158 Бесједи му рањени Воине:
0159 „Ој Бога ми, црни Арапине!
0160 „Потрошио хиљаду дуката
0161 „Док сам моје токе саковао,
0162 „Хиљадом сам џевердан облио,
0163 „А хиљадом сабљу оковао,
0164 „Све у Млеци, ђе се кује злато;
0165 „Но чу ли ме, црни Арапине!
0166 „Јоште имам хиљаду дуката
0167 „У њедрима под десном пазухом,
0168 „А ја хоћу овђе сад умријет’,
0169 „Ходи узми хиљаду дуката.”
0170 К њему дође црни Арапине,
0171 Завуче му руке у њедарца,
0172 Дочека га Воине трговче
0173 Из потаје једном пушком малом,
0174 Те погоди црна Арапина.
0175 Арап паде у зелену траву,
0176 Арап паде, а Јован допаде,
0177 Те Арапу осијече главу,
0178 Па ос’јече главу и Воину,
0179 Па он узе сабљу оковану,
0180 И отиде кроз гору у друштво,
0181 Крену друштво, оде Сењу граду.
Друга верзија пјесме
0001 Бога моли Вишњићу Јоване:
0002 „Дај ми Боже здравља и весеља!
0003 „Да дочекам светога Ђорђију,
0004 „Окупићу шездесет хајдуках,
0005 „Све хајдуках срца једнолика,
0006 „На њих врћи силно одијело:
0007 „Вране коње рода Босанскога,
0008 „Црне капе кроја Бугарскога,
0009 „Џефердаре кова Млетачкога,
0010 „А доламе кроја Скадарскога,
0011 „Остре ћорде кова Латинскога;
0012 „Искупићу шездесет хајдуках,
0013 „Па их водит’ у Киту планину,
0014 „Да ја чекам трговац-Воина,
0015 „Јер Латинин ћера силно благо,
0016 „Силно благо, пуно пет масаках.”
0017 Како река’, тако учинио,
0018 И дружину своју окупио,
0019 Ођенуо и наоружао,
0020 Поведе је у Киту планину,
0021 И западе о Ђурђеву дану;
0022 Док дочека светога Илију,
0023 Јовану се дружба насрчила,
0024 Па хајдуци ријеч говорили:
0025 „Хајд’ Јоване, дома да идемо,
0026 „Није рашта, брате, чекат’ дуље.”
0027 Но је Јован ријеч говорио:
0028 „Стан’те, браћо, ако Бога знате!
0029 „Доћ’ ће Воин и догнати благо.”
0030 У ријечи, у које бијаху,
0031 А у Киту пушке попуцале,
0032 Стаде јека зелене планине,
0033 Из планине јунак искочио
0034 На вранчића коња големога,
0035 На њега су седамнаес ранах,
0036 На коња му двадес и четири;
0037 Носи десну у лијевој руку,
0038 А лијеву о грлу бијелу;
0039 Оно бјеше Ковачина Рамо,
0040 Пред њим Јован на путу изиђе,
0041 Па упита побратима свога:
0042 „Ђе си био, ђе ли погинуо?”
0043 Но му Рамо ријеч проговара:
0044 „Казаћу ти, мио побратиме!
0045 „Ја окупих шездесет Тураках,
0046 „Све Турчина крвава јунака,
0047 „С којијема не ћах имат’ срама
0048 „Да ударит’ хоћах на Котаре;
0049 ”Ја западох о Ђурђеву дану,
0050 „Ја западох, у Киту планину,
0051 „Те ја чеках трговац-Воина,
0052 „И јутрос му уд’рих у планину,
0053 „А шњим бјеше тридес Арнавутах,
0054 „Посјекоше шездесет Тураках;
0055 „Но бјеж’ и ти, дома да идемо!”
0056 За то Јован ни хабера нема,
0057 Ного хитро у дружину пође,
0058 Па све дружби право кажеваше;
0059 У разговор, који с’ находише,
0060 Стаде цика танкијех пушаках
0061 Удно Ките зелене планине,
0062 А планину магла попанула,
0063 А из магле Харап искочио,
0064 Бјежи Харап друмом широкијем,
0065 Ма се често натраг обрташе,
0066 Ка’ да бјеше штету учинио.
0067 Пред њим Јован насред пута пође:
0068 „ Каж’, Харапе, куд си пролазио?”
0069 А Харап је ријеч говорио:
0070 „Немам ти што до грдила казат’:
0071 „Ја западох трговац-Воину
0072 „Су мојијех шездесет Харапах,
0073 „Е га чеках по године данах,
0074 „Ударих му јутрос насред пута,
0075 „Шњиме бјеше тридес Арнавутах,
0076 „Посјекоше шездесет Харапах.
0077 „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0078 „Ко с Воином боја био није,
0079 „Не умије Бога благодарит’;
0080 „Ного бјежи, дома да идемо.”
0081 А Јован му ријеч бесједио.
0082 „Хајд’, Харапе, да га причекамо!”
0083 И одоше, те му западоше.
0084 Но Воина близу напуштише:
0085 На Воина токе Крајинића,
0086 Штоно их је на мејдан добио,
0087 Низ прси је токе запучио,
0088 Јован пали сјајна џефердара,
0089 Те погоди трговац-Воина,
0090 На прси га зрно ударило,
0091 На плећи му парте изнијело;
0092 А хајдуци танке пушке пале,
0093 Те убише тридес Арнавутах,
0094 Узеше им благо свеколико.
0095 Ного виђи црна Харапина!
0096 Как паде на жива Воина,
0097 Да му свуче токе Крајинића;
0098 Но је Воин јунак од јунака,
0099 Смртан вади ножић трговачки,
0100 Шњим Харапа на срце уд’рио,
0101 Цикну Харап, а Јована вика,
0102 По авазу Јован доскочио,
0103 Обојици посијече главе,
0104 Да с’ не муче, кад помоћи нема;
0105 Здраво Јован своме двору пође.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Visnjic Jovan i Voin trgovac