Харамбаша Ђаче и Осман барјактар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Чету купи арамбаша Ђаче

0002    По Морачи и око Мораче,

0003    Све по пушци и крвавој руци,

0004    Млада момка ни јошт нежењена,

0005    Који нема куће ни баштине,

0006    Од зла оца а од горе мајке,

0007    Ко не жали у бој погинути

0008    Напете се пушке препанути;

0009    Таку Ђаче чету сакупио

0010    До тридесет и четири друга,

0011    Уз Ђака су до два побратима,

0012    Два јунака оба нежењена,

0013    Једно ти је Реновац Гавриле,

0014    А друго је Ришњанине Мато.

0015    Вино пију, разговарају се

0016    Куд ће браћа чету окренути.

0017    Рече ријеч арамбаша Ђаче:

0018    „Чујте мене, до два побратима!

0019    “Ево мене глас и књига дође,

0020    „Да пролази царева мирија

0021    “Пут Зворника с ону страну Дрине,

0022    „Ја бих тамо с четом окренуо.“

0023    Како рекли, тако учинили,

0024    Отолен се чета подигнула,

0025    Окренуше путем пријекијем,

0026    Латише се равније Дробњака,

0027    Дробњаке су здраво прегазили,

0028    И пређоше дубока Језера,

0029    Преко Таре и покрај Зворника,

0030    Здраво до’ше у Кунар-планину,

0031    Ту их мркла ноћца застанула.

0032    Рече ријеч арамбаша Ђаче:

0033    „Чујте мене, оба побратима!

0034    “И остала браћо и дружино!

0035    „Отпртите торбе са рамена,

0036    “А прострите струке шјеравице,

0037    „Извадите љеба из торбица,

0038    “Заложимо кору љеба сува,

0039    „И напимо по мало ракије,

0040    “Већ нам нема у миру вечере

0041    „Ни почивка у дебелу ладу.“

0042    Када чуше, тако урадише,

0043    А када је по вечери било,

0044    Опет вели арамбаша Ђаче:

0045    „Је ли мајка родила јунака,

0046    “Ил’ сестрица брата одњијала

0047    „На чистоме крилу ђевојачком,

0048    “Мушкијем га опасала пасом,

0049    А јуначким дозивала гласом,

0050    „У моју га чету опремила,

0051    “Да потрчи Дрини на обали

0052    „До онога ђемиџије Ибра,

0053    “И да с Ибром погоди ђемију,

0054    „И капаре два дуката даде,

0055    “Да нас здраво пр’о Дрине претури.„

0056    Сва му дружба муком замукнуше,

0057    Неки броји пуца на прсима,

0058    Неки дугу пушку прегледује,

0059    Неки за пас мале потпрашује,

0060    Неки стеже на ноге опанке,

0061    Неки вади чакмак за кресиво,

0062    Ал’ не гледа Реновац Гавриле,

0063    Него Ђака очима међ’ очи:

0064    “Ја ћу поћи, мио побратиме„

0065    “Да би знао изгубити главу.„

0066    Ђак Гаврила међу очи љуби,

0067    Извади му два дуката жута.

0068    Кад Гаврило прифати цекине,

0069    Затрчи се низ Кунар-планину

0070    Као соко с врха од планине

0071    Кад угледа јато јаребица;

0072    Брзо дође Дрини на обали,

0073    И дозива ђемиџију Ибра,

0074    Иде Ибро и довози лађу.

0075    Гаврил с Ибром здраво уговара,

0076    Како га је научио Ђаче,

0077    И даде му два дуката жута

0078    За капару поштене ријечи,

0079    Па узлеће натраг уз планину.

0080    Дружини је својој казивао;

0081    Тада чета сиђе низ планину,

0082    И кад дошли Дрини на обали,

0083    Ту наоде ђемиџију Ибра,

0084    У лађу се чета укрцала;

0085    Како који улази у лађу

0086    Сваки Ибру по жут дукат дава.

0087    Кад су прешли с ону страну Дрине,

0088    Вели Ђаче ђемиџији Ибру:

0089    “Оћеш ли нас, Ибро, причекати?

0090    „Да нас опет возиш на повратку,

0091    “А давам ти моју вјеру тврду,

0092    „Ако би нам Бог и срећа дала

0093    “Те икакав шићар добијемо,

0094    „Даћемо ти од њега исета

0095    “Као овђен најбољему другу.„

0096    Турчин био, вјеру им задао.

0097    Отолен се чета подигнула,

0098    Фатише се луга дебелога,

0099    Здраво дошли у Шарган планину

0100    Ту је чета ноћцу ноћевала,

0101    Па кад свану и ограну сунце,

0102    Гледа чета ђе ће запанути,

0103    Кланац тражи близу друма пута,

0104    Сваки себе метериза гради.

0105    Ту чамали три бијела дана,

0106    Ни мирије ни другог шићара.

0107    Проговори чети арамбаша:

0108    “Чујте мене, оба побратима!

0109    „И ви браћо, остали четници!

0110    “Ајте, браћо, да дома идемо,

0111    „Нестаде нам љеба у торбице,

0112    “А дувана неста у тобоце.

0113    „Не бојим се смрти од јунака,

0114    “Него глада, ајдучког крвника,

0115    „Ил’ у други кланац да чекамо.“

0116    Таман Ђаче изручи ријечи,

0117    Нешто им се даде погледати

0118    Преко равна поља од Травника,

0119    Упазише седам мазги блага,

0120    Пратило их седам кириџија,

0121    Све пандура као ватре живе,

0122    Пред њима је јунак на дорату,

0123    Силно Туре ага Мемед-ага.

0124    Колико је силно и бијесно

0125    На коњу је ноге прекрстио,

0126    За пасом му двије пушке мале,

0127    Међу њима ножа јатагана,

0128    О бедри му сабља прекоморка,

0129    О рамену сјајна џевердара,

0130    А о седлу двије кубурије,

0131    У руци му седефли тамбура,

0132    Ситно куца, љеше попијева;

0133    Он не гледа ђе гледају људи,

0134    Но погледа јелам’ у врхове,

0135    А упире очим’ у планину,

0136    Не би л’ кога видио ајдука.

0137    Тако ишли, близу се примакли.

0138    Проговори арамбаша Ђаче:

0139    „Немој који пушку истурити

0140    “Пре но моја најпрва не пукне,

0141    „Ја ћу гађат’ на коњу Турчина,

0142    “А ви, браћо, младе кириџије.„

0143    Па западе за церовим пањем

0144    Те он чека агу Мемед-агу,

0145    Џевердара оку намјестио,

0146    Добро гађа, али не погађа,

0147    Не обрани коња ни јунака,

0148    Е је пусту пушку препунио:

0149    Два куршума и две синџирлије,

0150    Високо га огањ премашио.

0151    Када Турчин гласа пушци чуо,

0152    Нагна коња од куд пушка пуче,

0153    С тамбуром је о тле ударио,

0154    Па потеже сабљу од појаса,

0155    Да ајдуку одас’јече главу.

0156    Кад се Ђаче на невољу нађе,

0157    Обје пушке трже иза паса,

0158    Обје су га ватром превариле,

0159    Па он бјежи око сува пања,

0160    Увија се тамо и овамо

0161    Као змија около дувара,

0162    Па он виче као да сом риче:

0163    “Ђе сте мене, оба побратима?

0164    „Видите ли да сам погинуо!“

0165    Ал’ ајдуци лакоми на благо,

0166    Те фатају мазге и пандуре,

0167    И свије их живе поватали,

0168    А један им у Травник одбјеже.

0169    Опет Ђаче иза гласа виче

0170    И кликује оба побратима.

0171    Зачу гласа Ришњанине Мато,

0172    Па потрча Ђаку у помоћи,

0173    И кад Мато упази Турчина,

0174    Ђено Ђака око цера свија,

0175    Ђетић викну, сва планина јекну:

0176    „Стан’, Турчине, куд си насрнуо!

0177    “Чијега ћеш згубит’ побратима?„

0178    На њ окрену бистра џевердара,

0179    Ал’ не смије ватру испуштити,

0180    Е се боји да не згоди Ђака,

0181    Па кад виђе згоду и прилику,

0182    Џевердару живу ватру дава,

0183    Те погоди на коњу Турчина

0184    Посред паса укиде му гласа,

0185    Мртав паде, више не устаде.

0186    Мата Ђаче међу очи љуби.

0187    Тад се чета диже из Шаргана,

0188    Бјеже брже води на обали,

0189    Гоне благо на седам мазака

0190    И покрај њих везане пандуре.

0191    Тек што чета Дрини води сишла,

0192    Док на Травник топи зајечаше,

0193    А на Зворник други одјекују,

0194    Чета се је јаду досјетила:

0195    “Бјеж’мо, браћо, да не изгинемо!

0196    „Ево страшне за нама поћере.“

0197    Распртише двије мазге блага;

0198    Не дијеле бројем ни јесапом

0199    Но свак своју торбу напунио,

0200    Двије пуни Реновац Гавриле,

0201    Срећом му се двије намјерише.

0202    Погубише до све шест Турака,

0203    А пет коња осташе им блага.

0204    С ону страну воде од обале

0205    Чекао их ђемиџија Ибро,

0206    Добар Турчин тврде вјере био,

0207    У лађу се чета укрцала.

0208    Кад су били насред воде Дрине

0209    Ал’ завика Турчин са кулаша

0210    Из Травника Осман барјактаре,

0211    Коња трчи, а из грла виче:

0212    „Стани, влашче, арамбаша Ђаче!

0213    “Да си мене јучер побјегао,

0214    „Данас бих те јунак сустигнуо.“

0215    Па кликује ђемиџију Ибра:

0216    „Ђемиџија, црн ти образ био!

0217    “Баци весло, усахле ти руке!

0218    „Не превози дину душманине,

0219    “Који носе цареву мирију.„

0220    Препаде се ђемиџија Ибро,

0221    Пушта весло, те на прси руке.

0222    Пуста Дрина вода плаховита,

0223    Занесе их валу и дубини,

0224    Но ајдуцим’ Бог и срећа дала,

0225    Десио се Ришњанине Мато,

0226    Знаде Мато пливат’ и возити,

0227    Ходајући по мору сињему,

0228    Па довати весло у ђемији.

0229    Момче младо, а вјешто и јако,

0230    Сву дружину здраво превезао.

0231    Кад се чета поља доватила,

0232    Препаде се, и невоља јој је,

0233    Да се Ибро не поврати с лађом,

0234    И превезе Турке поћернике,

0235    Те му б’јеле савезаше руке,

0236    И дукат’ма њедра напунише,

0237    Свезана га у лађу турише,

0238    А низ Дрину лађу отиснуше,

0239    Па четници пољем побјегоше.

0240    Када виђе Осман барјактаре,

0241    Нагна коња Дрини валовитој,

0242    И Дрину је воду препловио,

0243    Па за четом коња опучио,

0244    Коња трче, а из грла виче:

0245    “Стани, влашче, арамбаша Ђаче!

0246    „Куда носиш цареву мирију?

0247    “Видиш болан ђе си погинуо.„

0248    Препаде се арамбаша Ђаче,

0249    Па дружини својој бесједио:

0250    “Побацајмо торбе са плећију,

0251    „Данас ће нам останути пусте,

0252    “Ево на нас силе поћерника

0253    „Из Травника и бутум Зворника;

0254    “Да имамо соколова крила

0255    „Неће од нас умаћ’ пиличника,

0256    “Далеко је Босна од Мораче,

0257    „Нестало нам љеба у торбице,

0258    “А нестаће у ћесе вишека.„

0259    То изрече, с плећи торбу баци,

0260    И ајдуци сви остали редом,

0261    Али не хће Реновац Гавриле,

0262    Но је Ђаку ријеч бесједио:

0263    “Богме нећу, Ђаче арамбашо!

0264    „Моје двије торбе оставити,

0265    “Док је мене на рамену главе,

0266    „И док ми је за пасом оружје,

0267    “Но ћу овђе причекат’ Турчина,

0268    „Па што коме Бог и срећа даде.“

0269    Па западе друму насред пута,

0270    За камен се јунак заклонио;

0271    Сва дружина њега оставише,

0272    Али не хће Ришњанине Мато,

0273    Жао Мату свога побратима,

0274    Земљи паде, спрам Гаврила стаде,

0275    Пред очима држе џевердаде.

0276    Док ето ти Осман-барјактара,

0277    Вас му коњиц пјеном огрезнуо,

0278    Носи Турчин сабљу у рукама,

0279    Ал’ не види јаде из пријека,

0280    Ђе га гледе двије змије љуте.

0281    Вели Мату Реновац Гавриле:

0282    „Немој, Мато, палит’ џевердана,

0283    “Док не видиш посла од мојега.„

0284    То бесједи, низ џевердар гледи;

0285    Кад с нишаном окроји Турчина,

0286    Пуче пушка, неће остат’ пуста,

0287    Не погоди по мјесту Османа,

0288    Но га мало куршум чебрснуо.

0289    А да видиш Осман-барјактара!

0290    Брже вади двије кубурије,

0291    На Гаврила обје истурио,

0292    Десну му је ногу саломио,

0293    Па притрча да га посијече.

0294    Ал’ завика Ришњанине Мато:

0295    “Стан’, Турчине, куд си насрнуо!

0296    „Ти нијеси пута погодио.“

0297    Па латинки даде ватру живу.

0298    Добро му је ватром приватила,

0299    И Османа боље погодила,

0300    Погоди га у плећи јуначке,

0301    На прси му токе оштетила,

0302    Жив се наже, мртав земљи паде.

0303    Узеше му коња и оружје,

0304    Рањен Гаврил на коња посједе,

0305    Покупише дукате просуте,

0306    О теркији коњу објесише.

0307    Брзо ишли, у Морачу сишли,

0308    Ту наоде арамбашу Ђака

0309    С њим тридесет и четири друга,

0310    Сва кукају као удовице,

0311    Не кукају за благом и златом,

0312    Него жале Мата и Гаврила;

0313    А када их живе угледаше,

0314    Од радости на ноге скочише,

0315    У образ се браћа изљубише.

0316    Ту ећиме с мора добавише,

0317    Те видаше Реновац-Гаврила,

0318    Видаше га и излијечише;

0319    Сташе опет дијелити благо.

0320    Сва дружина виком завикнуше

0321    Да дарују јако старјешинство,

0322    Старјешинство Мату и Гаврилу,

0323    Ал’ сувише ништа не узеше,

0324    Него Мато с Турчина оружје,

0325    А Гаврило коња Османова,

0326    А све друго као браћа права.

0327    Рисну граде, накрај мора бане,

0328    Вазда л’ раниш по једног сокола,

0329    Да ти лети и да долијеће

0330    И из св’јета доноси поштење.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Harambasa Djace i Osman barjaktar