Драгутин Анастасијевић (18. 7. 1877, Крагујевац — ?), професор универзитета, филолог, византолог и историчар.

Завршио је основну и средњу школу у Крагујевцу, а на Великој школи у Београду је учио филологију и дипломирао 1900. Од 1901. приправник је у гимназији у Крагујевцу. Од 1902. као државни је питомац у Минхену гдје изучава византологију. Добија звање доктора 1905. Привремени доцент византологије на београдском универзитету постаје 1906, стални 1908, ванредни професор 1919, а редовни професор грчког језика на богословском факултету постаје 1921. Током Првог свјетског рата је предавао о Славенима на универзитету у Атини.

Први радови су му из византијске историје и филологије, а доцније ради и на српској историји. Важнији радови: Die paranetischen Alphabete in der griechischen Literatur (Минхен 1905), Година смрти Немањине (Глас 86 1911), Још о години смрти Немањине (Глас 92 1913), Отац Немањин (1914), Средњевековна књижевност Југословена (1916), Две Душанове грчке хрисовуље (Споменик 55 1922), Српски архив Лавре атонске (Споменик 56 1922), Откопавање Немањине Св. Богородице код Куршумлије (Старинар 1922).

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, прва књига, 1929.

Dragutin Anastasijevic