Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_нађе_своју_сестру

Марко Краљевић нађе своју сестру

Марко Краљевић нађе своју сестру је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Синоћ Марко вечерао с мајком

0002    Суха круха и водице ладне,

0003    Па је Марко бесидија мајци:

0004    ”Ај старице, мила моја мајко!

0005    Што ми ниси породила, мајко,

0006    Јали секу, јал рођена брата?”

0007    Ал је Марку бесидила мајка:

0008    ”Ао Марко, моје драго дите!

0009    Ја сам теби породила сеју,

0010    Ма су ми је Турци заробили,

0011    За робје је мени односили.

0012    Ево има девет годин’ дана,

0013    Да је, дите, ја видила нисам.”

0014    Кад је Марко ричи разумија,

0015    Старици је мајци бесидија:

0016    ”Ај старице, стара моја мајко!

0017    Пери мени танане кошуље

0018    И кувај ми биле брашенице,

0019    Појти оћу путовати, мајко!”

0020    То је Марка послушала мајка,

0021    Справила му танане кошуље,

0022    Кувала му биле брашенице.

0023    Чим зорицом забилија дане,

0024    Упути се Краљевићу Марко,

0025    Упути се горицом зеленом.

0026    Кад је био сред горе зелене,

0027    Гору јаше, гору проклињаше:

0028    ”Ој проклета црна гора моја!

0029    НИ у теби коња ни јунака,

0030    Нит у теби Дунај воде ладне,

0031    Да напојим себе и коњика.”

0032    Виче вила с Проложних планина:

0033    ”Не будали, Краљевићу Марко!

0034    Нит ми куни црну гору моју.

0035    Него ајде понаприда мало,

0036    Наћи хоћеш Дунај ладну воду,

0037    На Дунају девет дивојака,

0038    Платно биле биле биљарице,

0039    Напјит ће тебе и коњика.”

0040    Иђе Марко понаприда мало

0041    И налази Дунај ладну воду,

0042    На Дунају девет дивојака.

0043    Божју им је помоћ називао:

0044    ”Божја помоћ, биљарице биле!”

0045    Липо оне њему одвратиле:

0046    ” ”Да си здраво, незнани делија!” ”

0047    ”Дај, дивојке, напојите мене,

0048    Напојите мене и коњика!”

0049    Најлипша се скаче од дружине,

0050    Та се скаче на ноге лагане,

0051    Па узима видро оковано,

0052    Па напоји Краљевића Марка

0053    И напоји Марка и коњика.

0054    Када ли се Марко понапија,

0055    Он дивојци јесте бесидија:

0056    ”Бора теби, гиздава дивојка!

0057    Ево теби од злата јабуку.”

0058    Машија се у џеп од доламе,

0059    Па извади јабуку од злата,

0060    Те је дава гиздавој дивојци.

0061    Привари се, уједе је змија!

0062    За зелену маши се јабуку.

0063    Десном јој је руком додавао,

0064    Ливом ју је руком прифаћао,

0065    Па је баца за се на коњика.

0066    Три је пута опасао пасом,

0067    А четврти од ћорде кајасом,

0068    Па он бижи горицом зеленом.

0069    Али виче девет биљарица:

0070    ”Гди си сада, Шарац Надиманац!

0071    Ено теби незнани делија,

0072    Ено теби одводи дивојку.”

0073    Кад је Шарац ричи разумио,

0074    (Није Шарад ни далеко био,

0075    У пивници јер је вино пио)

0076    Па се баца голој бедевији,

0077    Од прише је оседлат не може,

0078    Па он лети прико поља равна

0079    Ао звизда прико неба сјајна.

0080    Докле Шарац преко поља равна,

0081    Дотле Марко преко горе црне.

0082    Докле Шарац преко горе црне,

0083    Дотле Марко гору изјашио.

0084    Кад је Марко на крај горе био,

0085    Он скидива гиздаву дивојку,

0086    Па је баци на зелену траву,

0087    Да ће њојзи обљубити лишце.

0088    Бише ведро, па се наоблачи,

0089    Из облака капља крвце пада,

0090    На лишце је Марка ударила.

0091    Сам је собом Марко бесидија:

0092    ”А мој Боже, на свему ти фала!

0093    До сада је ведро небо било,

0094    Окле нама капља кише паде?”

0095    А када је Марко погледао,

0096    Није киша него капља крвце.

0097    Ондака је Марко говорија:

0098    ”Бора теби, гиздава дивојко!

0099    Кажи право, тако била здрава,

0100    Оклем ли си, од којега града,

0101    Чија ли си рода и племена?”

0102    А дивојка млада бесидила:

0103    ”Бора теби, незнани делијо!

0104    Чула јесам, а видила нисам,

0105    Ди говоре Турци јањичари,

0106    Да ја јесам за роба дивојка,

0107    Липа сека Краљевића Марка.”

0108    Кад је Марко ричи разумија,

0109    Љуби, грли милицу сестрицу,

0110    Па је баца за се на коњика.

0111    Три је пута запасао пасом,

0112    А четврти од ћорде кајасом,

0113    Па он лети двору бијелому.

0114    Далеко га угледала мајка,

0115    Прид Марка се мајка ишетала,

0116    Па је Марку говорила мајка:

0117    ”Добро дошо, Марко, дите моје!

0118    И довео гиздаву дивојку.”

0119    Кад је Марко двору долазио,

0120    Старој мајци ’вако говорио:

0121    ”Бора теби, моја стара мајко!

0122    Би л’ познала своју милу ћерцу?”

0123    ” ”Ах мој Марко, моје дите драго!

0124    Ја би лако ћерцу познавала,

0125    На руци јој десној мадеж био.” ”

0126    Ал говори Краљевићу Марко:

0127    ”Бора теби, гиздава дивојко!

0128    Ти рукаве загрћи над руке,

0129    Па ти гледај, моја стара мајко!

0130    Је ли ово твоје дите драго?”

0131    Кад је мајка дите угледала:

0132    ”Јест истина, Марко, проговара,

0133    Ћер је моја, мила сека твоја.”

0134    Кад је мајка ричи изустила,

0135    У њој срце на четворо пуче.

0136    У то доба Шарац Надимане,

0137    Те дозивље Краљевића Марка:

0138    ”Ну изађи прид бијеле куле,

0139    На зелене изађи ливаде,

0140    Онде ћемо мегдан под’јелити,

0141    Чије ћеш ти љубе одводити?”

0142    Ал се Марко ш њиме подругиво:

0143    ”Не будали, Шарац Надимане!

0144    Није ово вирна љуба твоја,

0145    Већ је ово мила сестра моја.”

0146    Опет њега Шарац дозивао:

0147    ”А ти курво, Краљевићу Марко!

0148    Ако ли ми исходити не ћеш,

0149    Биле ћу ти куле развалити.”

0150    Ал се Марко на ино не може,

0151    Већ се скаче на ноге лагане,

0152    Па узимље добра коња свога,

0153    Па излази под бијеле куле,

0154    Па говори Шарцу Надиману:

0155    ”Ал ћеш бижат, ал ћеш одабират?”

0156    ал му вели Шарац Надимане:

0157    ”Ај ти бижи, Краљевићу Марко.”

0158    За њим трчи Шарац Надимане,

0159    Баца га се перним буздованом.

0160    Ал у Марка добра срића била,

0161    Јер му добар коњиц од мејдана,

0162    На десно му колино клекнуо.

0163    Приметни га Шарац Надимане.

0164    Сада бижи Шарац Надимане,

0165    За њим трчи Краљевићу Марко,

0166    Баци га се перним будованом.

0167    Како га је мило ударио,

0168    На дви га је поле раставио.

0169    Ал утече шајка бедевија,

0170    Многа су се господа подигла,

0171    Док су пусту шајку уфатили.

0172    Сиче Марко Шарца Надимана,

0173    Он га сиче на четири банде,

0174    Па га виша о четири гране,

0175    Да уплаши орле и гавране.

Друга верзија пјесме

0001    Путовао Краљевићу Марко

0002    Прико равна шехра Сарајева,

0003    Па долази у мејану гладну

0004    И налази крчмарицу младу,

0005    Крчми млада у мејани вино.

0006    Божју јој је помоћ називао:

0007    ”Божја помоћ, млађена дивојко!”

0008    А она му липо одговара:

0009    Да си здраво, незнана делијо!”

0010    Још јој вели Краљевићу Марко:

0011    ”Душо моја, млађена дивојко,

0012    Да те питам, би ли пошла за ме?”

0013    Дивојка му млада одговара:

0014    ”Бора теби, незнана делијо!

0015    Немам мајке, родиал се јадна,

0016    Јер ја јесам робињица млада.”

0017    Истом они тако бесидили,

0018    У та доба пашиница млада.

0019    Па јој вели Краљевићу Марко:

0020    ”Госпојице, млада пашинице!

0021    Даруј мени робињу дивојку.”

0022    Али му је бесидила млада:

0023    ”Бора теби, голема делијо!

0024    Још је моје робље понејако.

0025    Нек је ово робињица млада,

0026    Али ми је мучно пригорити,

0027    Пригорити, теби поклонити,

0028    Јер је мени Манде угодила.”

0029    Опет вели Краљевићу Марко:

0030    ”Ој бора ти, пашинице млада!

0031    На дому ми моја мајка стара,

0032    Она хоће узгојити Манду.”

0033    Када га је була разумила,

0034    Од мила је сузам оборила.

0035    Даје њему сиротицу Манду,

0036    Манди даје сто дуката златних,

0037    Јоштер тому свиле недеране

0038    И доламе златом подшиване.

0039    Кад то види Краљевићу Марко,

0040    Ходе Марко к двору бијелому.

0041    Три дни хода кроз гору зелену.

0042    Кад је доша к двору бијелому

0043    Прид њег стара ишетала мајка.

0044    Коња прима, за здравље их пита.

0045    Ал је Марко мајци бесидио:

0046    ”Ој старице, мила моја мајко!

0047    Ево сам ти задобио злато

0048    Баш у шехру равном Сарајеву,

0049    Ал је моје понејако драго.

0050    Чувај ми је, моја стара мајко!

0051    И стери нам мекане душеке,

0052    Јербо смо ти трудни и уморни

0053    Путујући кроз гору зелену.”

0054    То је Марка послушала мајка,

0055    Стерала им мекане душеке.

0056    Леже Марко главом без узглавја,

0057    Покрај њега млађена дивојка.

0058    Када ли је о поноћи било,

0059    Запивала птица ластавица:

0060    ”Мили Боже, велика ти хвала!

0061    Гди брат с’ секом на душеку спава.”

0062    Од дворана то не чује нитко,

0063    Него само мајка Краљевића.

0064    Мучи она, не говори ништа,

0065    Нити се је тому домислила.

0066    Мало вриме постајало бише,

0067    Пролићала два врана гаврана,

0068    Поврх двора Краљевића Марка,

0069    Пролићали, пак су загрчали:

0070    ”Боже драги, чуда великога,

0071    Гди брат с’ секом на душеку спава.”

0072    И то стара слушала му мајка,

0073    Али мучи, ништа не говори.

0074    Када ли је прид зорицу било,

0075    Долетио соко птица сива,

0076    Па дозивље Краљевића Марка:

0077    ”Устани се, Краљевићу Марко!

0078    Зло га лега и зорицу заспа,

0079    Али не знаш, родио се јадан!

0080    С’ својом секом на душеку спаваш.”

0081    То не чује Краљевићу Марко,

0082    Јер је Марко трудан и уморан.

0083    Ал то чује Краљевића мајка,

0084    Тер дозивље свога сина Марка:

0085    ”О мој Марко, моје дите драго!

0086    Ал не хајеш, али зар не чујеш?

0087    Три су птице ноћас пролићале

0088    Прико нашег двора бијелога,

0089    Сва три пута оне бесидиле:

0090    ” ”Мили боже, на дару ти хвала!

0091    Гди брат с’ секом на душеку спава!” ”

0092    Једна птица мала ластавица,

0093    А друга је соко птица сива,

0094    А треће је гавран птица црна.

0095    Већ ти боре, моје дите драго!

0096    Ну упитај млађахне дивојке,

0097    Чијега је рода и племена?”

0098    Кад је Марко мајку разумио,

0099    Па дивојци тихо бесидио:

0100    ”Ој ти бора, моја душо драга!

0101    Кажи право, тако била здраво!

0102    Чијега си рода и племена?”

0103    Дивојка му млада одговара:

0104    ”Бора теби, Марко господаре!

0105    Не умим ти по истини казат,

0106    Чијега сам рода и племена.

0107    Него док сам у мејани стала,

0108    Кад би Турци вино напијали,

0109    Пак би гдигод мени бесидили:

0110    ” ”Здраво довојко, Краљевића секо!” ”

0111    Малахну су м ене заробили,

0112    Понејаку од године дана.

0113    Од миола ме мајка билижила,

0114    Три ми ране на руци чинила,

0115    Једа би ме кадгод познавала.”

0116    Кад то чује старица јој мајка,

0117    Пак процвили иза свега гласа:

0118    ”Ајмех, Мандо, моје дите драго!

0119    Кад су тебе заробили Турци,

0120    Три сам ране на теб’ уинила,

0121    Од лаката до била рамена,

0122    Једа бих те гдигод познавала.”

0123    Кад то чула Мандалина млада,

0124    Свлачи с’ себе танену кошуљу,

0125    Три биљешке налазила стара,

0126    Што је она билижила Манду.

0127    Па је Марку сину бесидила:

0128    ”А мој Марко, моје дите драго!

0129    А тако ти млика материна,

0130    Да ти ниси обљубио секу?”

0131    Али Марко мајци одговара:

0132    ”Нисам, мајко, живота ми мога!

0133    Јер сам био трудан и уморан.

0134    Кад сам, мајко, у горици био,

0135    Тешко ме је санак обхрвао.

0136    На Манду сам главу наслонио,

0137    Машио се руком у нидарја,

0138    Одмах ми је притрнула рука,

0139    А моја ме заболила глава.

0140    Поплаших се, моја мила мајко!

0141    Да се не бих туте разболио,

0142    Па побигох к двору бијелому.

0143    Нег бора ти, моја мајко драга!

0144    Ето теби Манде, секо моја,

0145    Секо моја, драга кћерца твоја.

0146    А ја иђем к равном Сарајеву

0147    Довест другу за себе дјевојку.”

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljević nađe svoju sestru
Marko Kraljevic nadje svoju sestru

марко_краљевић_нађе_своју_сестру.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/10 20:24