Женидба књаза Данила

Женидба књаза Данила је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, фала великоме!

0002    Процвјетала лијепа ружица

0003    У Тријесту мјесту питомоме,

0004    Процвјетала, лијепо развила

0005    У дворове Квекића Јована:

0006    То не била румена ружица,

0007    Но Даринка на гласу ђевојка,

0008    Баш Даринка шћерца Јованова:

0009    Што је земље турске и латинске

0010    И Србије земље изабране,

0011    Друге нема на четири стране,

0012    Господскога стаса и погледа,

0013    Друге нема ни на гору виле.

0014    Прогласи се цура на све стране,

0015    Јовану су просци досадили:

0016    Просаху је с мора капетани

0017    И богати графи изабрани,

0018    Кесарови славни ђенерали,

0019    Свакоме је цура зафалила,

0020    Пак ничије даре не примаше.

0021    Јовану се бјеше досадило,

0022    Јер велико благо потрошио,

0023    Примајући просце на дворове,

0024    Јован своју шћерцу дозиваше,

0025    Шћерцу кара, пак је разговара:

0026    „О Даринко, румена ружице!

0027    “Ја сам моје благо потрошио,

0028    „Све потроших благо и имање,

0029    “Ти не нађе за те вјереника,

0030    „А мене је блага нестануло,

0031    “Но се удај, моја шћери драга,

0032    „Сад ти бирај, којега ти драго,

0033    “Ал’ ти драго с мора капетана,

0034    „Али узми графа изабрана,

0035    “Који има небројена блага,

0036    „Али бирај славна ђенерала.“

0037    Дивно му се шћерца поклонила:

0038    „Фала тебе, драги родитељу!

0039    “Не узимам с мора капетана,

0040    „Јер је море вазда пријеварно,

0041    “На мору су велики вјетрови,

0042    „И валови мора дубокога,

0043    “Могу срушит’ на море ђемије,

0044    „Пак ме може море ђердосати;

0045    “Што ми кажеш графе изабране,

0046    „Што имају небројено благо,

0047    “Доста блага, али кратка глава,

0048    „Ни ту мене нема вјереника;

0049    “Што ми кажеш славне ђенерале,

0050    „Ђенерал је веље име славно,

0051    “Ал’ нијесу од закона мога,

0052    „Ни ту мене нема господара,

0053    “Нит’ ћу узет’ славна ђенерала,

0054    „Него гојим за Србина лице,

0055    “За Србина гласита јунака,

0056    „Који има великога гласа.

0057    “И чујеш ме, драги родитељу!

0058    „Ал’ ћу узет’ Срба изабрана,

0059    “Ал’ се никад ни удати нећу.„

0060    Тад пукоше гласи на све стране,

0061    Глас допаде црногорског књаза;

0062    Чим га гласи бјеху допанули,

0063    Св’јетли књаже танку књигу пише,

0064    Пак је одмах књигу отправио

0065    Преко мора возом шест конака,

0066    А по суву двадес и четири,

0067    Књигу шаље црногорски књаже

0068    У Тријешћу мјесту поглавиту

0069    На Србина Квекића Јована,

0070    Св’јетли књаже у књигу збораше,

0071    У књигу га драго поздрављаше:

0072    “Господине, Квекићу Јоване!

0073    „Ја сам чуо, ђе ми други кажу,

0074    “Да ти имаш на гласу ђевојку,

0075    „Већ Даринку милу шћерцу твоју,

0076    “Ал’ ни мене не худе краљеви,

0077    „Ни банови, што су у краљева,

0078    “Подај мене шћерцу за љубовцу.

0079    „Ал’ ја немам великога блага,

0080    “Али имам великога гласа,

0081    „Пак за мене и краљеви знаду,

0082    “И четири славни елеата;

0083    „Мене турски царе добро знаде,

0084    “И од мене велик страх имаде,

0085    „Сиромашка јест ми Гора Црна,

0086    “Ал’ су у њу лави изабрани,

0087    „Гнијездо се зове соколово,

0088    “Често ми се соколи излежу,

0089    „Тер Турцима ваде очи црне,

0090    “Наплаћују старинске дугове

0091    „Од Косова и пријед Косова,

0092    “Но дај мене шћерцу за љубовцу,

0093    „Постаће ти за књаза кнегиња,

0094    “Од државе госпођа избрана.„

0095    Кад Јована књига допанула,

0096    Књигу штије, пак се на њу смије,

0097    Пак дозива Даринку ђевојку:

0098    “Читај књигу, моја шћери драга,

0099    „Читај књигу, пак се разговарај.“

0100    Књигу гледа Даринка ђевојка,

0101    Смије јој се срце у прсима,

0102    На књигу се стидно поклонила,

0103    Поклонила, тер је пољубила,

0104    Пак старога баба пољубила,

0105    Објеси му руке око врата,

0106    Пак весело њему проговара:

0107    „Чуј Србине, стари родитељу!

0108    “Ја ћу узет’ црногорског књаза,

0109    „Биће тебе и радос и фала,

0110    “Кад ја узех на гласу јунака;

0111    „Но му пиши књигу шаровиту,

0112    “Да он купи господу сватове,

0113    „Црногорце с мјеста соколове;

0114    “Ал’ је мене жалост превелика,

0115    „Јер је Црна Гора на далеко,

0116    “Тер не може много свата доћи,

0117    „Да их виде млади ћесаровци,

0118    “Црногорце, лаве страховите,

0119    „И њихове сиве соколове,

0120    “Да Латини тебе не прекоре,

0121    „Који су ме у тебе просили,

0122    “Јер си дао мене на далеко.„

0123    А кад зачу Квекићу Јоване,

0124    Шаровиту књигу направио,

0125    Тер је посла преко мора слана,

0126    Иде књига на Цетиње равно,

0127    А на руке свијетлога књаза:

0128    “Мили поздрав, црногорски књаже!

0129    „Поздравља те заручница твоја,

0130    “На поклон ти мила шћерца моја,

0131    „Мила шћерца Даринка ђевојка,

0132    “Купи свате, хаје за ђевојку,

0133    „Од неђеље до петнаес дана,

0134    “Јер ми многи просци досадише,

0135    „И све моје благо потрошише,

0136    “Но је моја жалост превелика,

0137    „Јер не сиње море раздвојило,

0138    “Тер не може пуно свата доћи,

0139    „Ал’ бих мога’ свате дочекати,

0140    “И добријем даром обдарити,

0141    „Да ће доћи свата три хиљаде,

0142    “Ал’ је тешко морем путовање.„

0143    Св’јетли књаже књигу проучио,

0144    А кад виђе, што му књига пише,

0145    Пак дофати перо и хартију,

0146    Поче писат’ књиге шаровите.

0147    Прву посла наврх поља равна,

0148    Сенатуру Мартиновић-Ђуру:

0149    “Чуј ме, Ђуро, витеже и бане!

0150    „Нареди ми твоје Цетињане,

0151    “Да ми шњима идеш у сватове,

0152    „Да ти носиш алаја барјака

0153    “Као Марко, ал’ војвода Јанко,

0154    „Кад су пријед у свате ходили,

0155    “Ти ћеш бити први пред сватове,

0156    „И скупи ми свата три стотине.“

0157    Двије посла књиге на Његуше:

0158    Једну шиље Радоњић-војводи,

0159    Другу шиље Петровић-Машану

0160    И рођаку Перу капетану:

0161    „Чујте добро, браћо Петровићи,

0162    “И војводо, зете Радоњићу!

0163    „Скупите ми господу сватове

0164    “Од Његуша од племена мога,

0165    „Јер сам љепу цуру испросио

0166    “Преко мора и преко приморја

0167    „У Тријешће, мјесто изабрано,

0168    “Младу шћерцу Квекића Јована,

0169    „Може бити за књаза кнегиња,

0170    “О државе госпођа избрана,

0171    „Окупите свата три стотине,

0172    “Шњима хајте на Цетиње равно

0173    „Од неђеље до петнаест дана

0174    “Да идете мене у сватове.„

0175    Двије књиге посла на Ћеклиће,

0176    На Ћеклиће и племе Бјелице:

0177    Једну посла Матановић-Ђуру,

0178    Другу шаље Бору капетану,

0179    Да му скупе свата три стотине,

0180    И да иду на Цетиње равно,

0181    “Јер се мислим књаже оженити.„

0182    Пак је опет двије отправио:

0183    Једну шиље Чеву на крајини,

0184    Сенатуру Петру Вукотићу,

0185    Другу шиље у те Цуце равне,

0186    А на руке Милоша сердара:

0187    “Чујте мене, оба сенатура!

0188    „Скупите ми свата пет стотина,

0189    “Хајте шњима на Цетиње равно,

0190    „Да идете мене у сватове,

0191    “Јер се мислим брзо оженити

0192    „Од неђеље до петнаест дана.“

0193    Посла једну књигу на Грахово

0194    А на руке Анту војеводи:

0195    „Антоније, моја војеводо!

0196    “Дођи мене на Цетиње равно,

0197    „И доведи стотину сватова,

0198    “Јер се мислим скоро оженити.„

0199    Опет књаже ситне књиге пише,

0200    Тер је двије књиге отправио,

0201    Једну после Пеку капетану

0202    У Пјешивце селу на крајину,

0203    Другу шиље Шогоју сердару

0204    У Никшићку Жупу на крајину:

0205    “Чуј сердаре, млади сенатуре!

0206    „Скоро сам те на мегдан добио,

0207    “Из турскијех рука извадио,

0208    „Да не стоји Жупа у сужањство,

0209    “И тебе сам хљебац поклонио,

0210    „Изнова те ставих за сердара,

0211    “И ставих те за мог сенатура,

0212    „Ти појаши зека од мегдана,

0213    “И скупи ми стотину сватова,

0214    „Хајде шњима у племе Пјешивце,

0215    “Баш на кулу Пека капетана,

0216    „И њему сам књигу отправио,

0217    “Да доведе стотину сватова,

0218    „Шњима дођ’те на Цетиње равно,

0219    “Одићете мене у сватове:

0220    „Ти да носиш алаја барјака,

0221    “И да идеш усред од сватова

0222    „За лијепу Даринку ђевојку.“

0223    Јоште књаже танку књигу пише,

0224    Пак је шиље у племе Загарче,

0225    А на руке Бошка капетана:

0226    „Чујеш ли ме, млади капетане!

0227    “Скупи мене стотину сватова

0228    „Од Комана и од Загарача,

0229    “Хајде шњима на Цетиње равно,

0230    „Јер се мислим скоро оженити,

0231    “Да идете у моје сватове.„

0232    Пак је двије књиге написао,

0233    Двије књиге, на двије нахије:

0234    Прву шиље црмничкој нахији

0235    Једну књигу Стефану Туру

0236    Од господе куће Пламенчеве:

0237    “О ти Туро, млади сенатуре!

0238    „Шиљи књиге на шест капетана,

0239    “И скупи ми хиљаду сватова,

0240    „Хајде шњима на Цетиње равно,

0241    “Јер се мислим скоро оженити.„

0242    Другу шиље ријечкој нахији

0243    На војводу Петра с Љуботиња

0244    И сенату Пејовић-Стефану

0245    И сердару Ђурашковић-Саву:

0246    “Чујте мене, моји сенатури!

0247    „Скупите ми хиљаду сватова,

0248    “Шњима хајте на Цетиње равно,

0249    „Јер се мислим скоро оженити,

0250    “Да идете мени у сватове.

0251    „Зовите ми Ђура капетана

0252    “Од Зачира садно Љуботиња,

0253    „(Јер је Ђуро стаса Обилића,

0254    “А деснице Марка Краљевића);

0255    „И сокола Сава капетана,

0256    “Лукетина од Стругара Сава,

0257    „Из Додоша Мрђен-капетана.“

0258    Опет књаже ситну књигу пише,

0259    Пак је шиље нахији љешанској,

0260    А на руке војводе Ивана:

0261    „О војводо, соколово крило!

0262    “Скупи мене свата пет стотина,

0263    „Дођи шњима на Цетиње равно,

0264    “Дођи брже, млади сенатуре,

0265    „Да ми идеш у моје сватове.“

0266    Четири је скупио хиљаде,

0267    И сувише другах три стотине

0268    Из витешке ломне Горе Црне.

0269    Али књаже друге књиге пише,

0270    Тер их шиље у Брда широка,

0271    Већ у Брда и двије Мораче,

0272    На његове изабране сенате:

0273    Једну шиље Бошковић-сердару,

0274    Другу шиље Мартинићу Блажу,

0275    Трећу шиље војводи избрану,

0276    Од Пипера Пилетић-Јовану,

0277    А четврту шиље у Морачу,

0278    Димитрији, од Мораче глави,

0279    И Новици, српској перјаници,

0280    Пету посла при Кому планини

0281    А на руке Милану сердару,

0282    Овако им св’јетли књаже пише:

0283    „Чујт’, сердари и моје војводе,

0284    “И сви моји храбри капетани!

0285    „Покупите свате изабране,

0286    “Скупите ми свата дв’је хиљаде,

0287    „Хајте шњима на Цетиње равно,

0288    “Јер се мислим скоро оженити,

0289    „Далеко сам цуру испросио,

0290    “Преко мора пуни шест конака,

0291    „У Тријешћу мјесту изабрану

0292    “Од Србина Квекића Јована

0293    „Дивну шћерцу, лијепу Даринку.

0294    “Чуј, Новице, моја перјанице!

0295    „Ти протури гласе на Јахорје,

0296    “Позови ми Бегана сердара,

0297    „Нека скупи од Ускока момке,

0298    “Да ми момци дођу у сватове,

0299    „То су твоја од Мораче крила

0300    “А моје су перјанице златне,

0301    „Јер бих њима жалост учинио,

0302    “Да не зовем момчад у сватове.„

0303    Кад војводе књиге разгледаше,

0304    Сви војводе и млади сердари

0305    И војнички храбри капетани,

0306    Сваки брже купљаше сватове,

0307    Окренуше свати пут Цетиња.

0308    Први дође Мартиновић Ђуро

0309    На његова вранца од мегдана,

0310    Собом води триста Цетињана.

0311    Све голема момка изабрана,

0312    Свати доше поред манастира,

0313    Починуше зеленој ливади,

0314    Ђуро сађе са коња гаврана,

0315    Св’јетлом књазу на дворове пође,

0316    Дивно му се Ђуро поклонио,

0317    Свијетлу му руку пољубио,

0318    А књаз Ђура у чело јуначко,

0319    Па га пита црногорски књаже:

0320    “Чуј ме, Ђуро, витеже и бане:

0321    „Камо твоји храбри Цетињани?“

0322    Али Ђуро тако говораше:

0323    „Ето свати зеленој ливади,

0324    “Пак су мене свати отправили,

0325    „Да честитам заручницу твоју,

0326    “И отворим праву љубов моју

0327    „За ту нашу народну госпођу.“ -

0328    „Фала тебе, Мартиновић-Ђуро!“

0329    Даде Ђуру алаја барјака,

0330    Вас од свиле и чистога злата,

0331    На њег’ бјеше ора су дв’је главе.

0332    Позлаћених крила до рамена

0333    И златнијех нога до кољена,

0334    На њих круна српскога Душана,

0335    Пред њом купа Немање Стефана,

0336    Златна шљака старца деспот-Ђура,

0337    Оштра сабља Милош-Обилића,

0338    Међу њима часни крст од злата,

0339    Зелен коњик, светитељ Ђорђије

0340    На зеленка светитељ Ђорђија,

0341    Под ногама проклета аждаја,

0342    Њу ми води Шеренска ђевојка

0343    У барјак је митра сва од злата,

0344    У коју су сјајни дијоманти,

0345    То ја митра ђеда Данилова,

0346    Сјајна митра од Петра светога,

0347    Наврх њега од боја знамење,

0348    Бојно копје Милош-Обилића,

0349    И његова витешка десница,

0350    Ниже копја јабука од злата,

0351    У јабуку алем камен драги,

0352    Који сјаше ка на гору сунце,

0353    У поноћи кано усред подна,

0354    Сва господа може вечерати,

0355    Сва господа и свати остали,

0356    Сви његови свата шест хиљада,

0357    Без мјесеца и жаркога сунца.

0358    Књаз Данило тако говораше:

0359    „На ти барјак, витеже и бане!

0360    “У тебе је јака десна рука

0361    „Ка у старе Србе и банове,

0362    “Ти с барјаком можеш управљати,

0363    „Кад га вјетри почну колетати,

0364    “Изнеси га на ливаде равне,

0365    „Под њим купи све моје сватове.“

0366    Ђуро књаза хитро послушао,

0367    Узе барјак у десницу руку,

0368    Изнесе га зеленој ливади,

0369    Пак под барјак скупи Цетињане.

0370    Мало било, много не трајало,

0371    Ал’ ево ти кићени сватови

0372    Од Његуша, племена избрана,

0373    А пред њима господа познана,

0374    Сва господа куће Петровића,

0375    Са војводом Ивом Радоњићем,

0376    Под њима су коњи као виле,

0377    Бијеле се кано лабудови,

0378    А војвода јаше бедевију,

0379    А за њима свата три стотине,

0380    Пак дођоше на поље Цетиње,

0381    Под барјак се свати окупише,

0382    Петровићи код књаза одоше,

0383    Пред њима је Радоњић војвода,

0384    И ту наше до два Петровића,

0385    Петровића Ђорђију и Мирка,

0386    Међу њима пресвијетли књаже,

0387    Господа му добро јутро зваху,

0388    А књаже им дивно одговара:

0389    „Бог и с вама, мила браћо моја!“ -

0390    „Честита ти кнегиња избрана

0391    “Тебе, књаже, и народу твоме!„

0392    Св’јетли књаже тако одговара:

0393    “Фала вама и мојој држави.„

0394    Мало стало, дуго не трајало,

0395    Ал’ ево ти сиви соколићи,

0396    Оба брата, два Матановића,

0397    Сердар Перо и војвода Ђуро,

0398    Међу њима Боро капетане,

0399    Сви три јашу на коње гавране,

0400    И своје су свате мијешали,

0401    Све Ћеклиће и племе Бјелице,

0402    За њима је свата три стотине.

0403    Под барјаком свати починуше,

0404    Сва тројица код књаза пођоше,

0405    И госпођу књазу честитаху,

0406    Свијетлу му пољубише руку.

0407    “Фала вама, господо избрана,

0408    „Вама фала и народу моме!“

0409    Мало било, много не трајало,

0410    Али други свати долазише,

0411    Ал’ ето ти свата шест стотина,

0412    И пред њима три избрана бана.

0413    Једно бјеше Петре Вукотићу,

0414    Вукотићу сасред Чева равна,

0415    На својега великога ждраља,

0416    Поред њега војевода Анто

0417    Од Грахова поља широкога,

0418    На својега вранца косматога,

0419    С друге стране Милоша сердара

0420    Јаше сердар на коња путаља,

0421    За њима су млади капетани,

0422    И шњима су три брата јединца

0423    Од малога села Марковине,

0424    Међу њима храбри попе Лука,

0425    Који знаде погубити Турке,

0426    На њега се туже турске мајке

0427    Од све Босне и Херцеговине,

0428    Собом води Рама и Милана,

0429    Оба брата од рођене мајке,

0430    За њима су остали сватови,

0431    На јата су кано голубови,

0432    Пак сватови под барјаком доше,

0433    А три бана код књаза одоше,

0434    Мили поздрав од књаза примише,

0435    И госпођу њему честиташе.

0436    Св’јетли књаже њима одговара:

0437    „Вама фала, три избрани бана!

0438    “Фала вама и народу моме!„

0439    Мало било, ништа не трајало,

0440    Ал’ ето ти Шогоје сердара,

0441    Поред њега Пеко капетане

0442    Оба воде свата дв’је стотине,

0443    јаше Пеко на коња мркаља

0444    А Шогоје зека од мегдана,

0445    Пак сватови под барјаком доше,

0446    Пође Шого и шњим капетане,

0447    Честитаху госпођу избрану,

0448    Ал’ књаз дивно њима одговара:

0449    “Фала вама, моји витезови,

0450    „Витезови, моји крајичници!

0451    “Фала вама и народу моме!„

0452    Али рече Петровићу књаже:

0453    “О Шогоје, изнова сердаре!

0454    „Даћу тебе алаја барјака,

0455    “Нека знаду Херцеговци Турци,

0456    „Херцеговци и шњима Бошњаци,

0457    “Како си ми стиман у сватове.„

0458    Пак му даде свилена барјака;

0459    Преплетен је жеженијем златом,

0460    Наврх њега јабука од злата,

0461    На њу сједи змија шаровита,

0462    У зуби јој алем камен драги,

0463    Више ње је копље убојито,

0464    На копље је соко тица сива,

0465    Оба су му позлаћена крила.

0466    Узе барјак Шогоје сердаре,

0467    Понесе га зеленој ливади

0468    Код барјака Мартиновић-Ђура.

0469    Стаде мало, много не трајало,

0470    Ал’ ето ти млада капетана

0471    Од питоме Загарачке Жупе,

0472    По имену Бошко капетане,

0473    Собом води стотину сватова.

0474    Кад сватови под барјаком доше,

0475    Капетани код св’јетлога књаза,

0476    Честита му свадбу и весеље. -

0477    “Фала тебе, драги капетане!„

0478    Мало стало, много не трајало,

0479    Али свати од нахије доше,

0480    Пред њима је од Пламенцах Туро,

0481    Од његове црмничке нахије,

0482    Пламенац је од нахије глава,

0483    За њим иду сви шест капетана,

0484    Собом воде хиљаду сватова,

0485    Јаше Туро на риђана свога,

0486    На риђана коња од мегдана,

0487    Уз њега су сви шест капетана,

0488    Под њима су добри коњаници.

0489    Под барјаке свати починуше,

0490    Туро води своје капетане

0491    Код својега свијетлога књаза,

0492    Честита му весеље избрано,

0493    Мало стало, много не трајало,

0494    Ал’ ето ти оба сенатура,

0495    Шњима сердар Ђурашковић Саво,

0496    Од Цетиња Пејовић-Стефана,

0497    Међу њима Петар војевода,

0498    Војевода Петар с Љуботиња,

0499    Четири су шњима капетана,

0500    Пред њима је Ђуро капетане

0501    Од Зачира сакрај Љуботиња,

0502    Високога стаса и јунаштва,

0503    Под њима су коњи како виле,

0504    А за њима хиљада сватова.

0505    Сви сватови под барјаком доше,

0506    А војводе заједно одоше,

0507    Шњима сердар Ђурашковић Саво

0508    И четири хабри капетана,

0509    Код господе у дворове поше,

0510    Ту нађоше свијетлога књаза,

0511    И весеље књазу честиташе,

0512    А књаз њима зафаљива драго.

0513    Мало било, за дуго не било,

0514    Али иду свати од нахије,

0515    И пред њима од Љешњана Иво

0516    Ускоковић од нахије глава.

0517    Кад војвода Ускоковић дође,

0518    Собом води оба капетана,

0519    Под њима су коњи доратасти,

0520    А војвода јаше на брњаша,

0521    На брњаша коња од мегдана,

0522    Собом води свата пет стотина.

0523    Ал’ сватови под барјаком поше,

0524    А војвода код господе пође,

0525    Собом води оба капетана,

0526    Ту наоди свијетлога књаза,

0527    Код њега је господа избрана,

0528    Војвода им божју помоћ зваше,

0529    Господа му дивно одговара,

0530    Пак пољуби књазу десну руку,

0531    И весеље књазу честиташе,

0532    А књаз њему красно зафаљива:

0533    “Фала тебе, мој војвода храбри!

0534    „Фала тебе и народу моме!“

0535    Ту се силни свати окупише,

0536    Пуно свата четири хиљаде,

0537    И сувише свата три стотине

0538    Од витешке ломне Горе Црне.

0539    Мало било, за дуго не било,

0540    Ал’ ето ти свата св’је хиљаде,

0541    Од онијех Брда пространијех,

0542    Од Пипера и Бјелопавлића,

0543    Од Роваца и двије Мораче,

0544    И од Кома високе планине

0545    До Јахорја и мимо Јахорја,

0546    До Тушине села у Дробњаке

0547    И бијеле куле Церовића,

0548    Сви су му се свати подигнули,

0549    Књаз свакога у свате позива,

0550    Бира свате избране јунаке,

0551    Да никоме жалост не остаје,

0552    Јер га није позво у сватове.

0553    Иду силни од Брдах сватови,

0554    Пред њима су храбри витезови,

0555    Сва господа упоред иђаше,

0556    Све да ти их по имену кажем:

0557    Прво бјеше Бошковић сердаре,

0558    Друго бјеше Мартинићу Блажо,

0559    Високога стаса и подраста,

0560    Па за њима сва три капетана,

0561    То господа од Бјелопавлића;

0562    Поред њих је војвода Јоване

0563    Од гласите куће Пилетића,

0564    Собом води оба капетана,

0565    Капетана Риста брата свога

0566    И сокола Марковића Вула,

0567    Поред њих су три избрани бана,

0568    Димитрија од Мораче глава,

0569    С десне стране Церовић Новица,

0570    А с лијеве Милане сердаре

0571    Са Веруше високе планине,

0572    Из Роваца Павићу сердаре,

0573    Из Ускока Бегане сердаре,

0574    Шњима унук Мине војеводе,

0575    Младо момче војводићу Шоле.

0576    Сва господа упоред иђаше

0577    На њихове коње изабране,

0578    За њима су остали сватови,

0579    А кад свати на Цетиње доше,

0580    Сви сватови под барјаком поше,

0581    Супило се свата шест хиљада,

0582    Шест хиљада и триста сватова,

0583    Скупило се шездесет барјака,

0584    Међу њима два алај-барјака,

0585    Пак сватови на поље сдтадоше,

0586    А господа код књаза пођоше,

0587    Сви војводе и млади сердари,

0588    Витезови храбри капетани,

0589    Међу њима Димитрије бане,

0590    Архимандрит од Мораче равне,

0591    Сву господу на договор наше,

0592    Међу њима свијетлога књаза,

0593    Пак им божју помоћ називаху,

0594    Сва господа њима одговара:

0595    „Бог и с вама, наши витезови!“

0596    Али књазу пољубише руке,

0597    Архимандрит на ноге устаде,

0598    Молитву му и благослов даде,

0599    Сви весеље књазу честиташе. -

0600    „Фала вама, моји крајичници!

0601    “Фала вама и народу моме!

0602    „Јер сте дошли мене у сватове,

0603    “Ви сте моја црногорска крила.„

0604    Сва господа стаде у пореду,

0605    И потанко сташе бесједити,

0606    Како хоће ходит’ за ђевојку.

0607    Св’јетли књаже дивно уређива:

0608    “Мало ћемо другах отправити,

0609    „Седам ћемо послати сватова,

0610    “Пред њима ћу ставит’ стрица мога,

0611    „Каваљера Петровића Ђура,

0612    “И војводу брата окружнога,

0613    „Брата мога Петровића Мирка

0614    “И војводу зета Радоњића

0615    „И војводу Петра с Љуботиња,

0616    “То је мене богом побратиме,

0617    „Сенатура Пејовић-Стефана,

0618    “Јер је мудра и паметна глава,

0619    „И од Рисна Бјеладиновића,

0620    “По имену Рисњанина Марка,

0621    „Рисњани су наши пријатељи;

0622    “Од Црмнице од Пламенца Тура.„

0623    Сва господа на то пристадоше.

0624    Св’јетли књаже танку књигу пише,

0625    А шиље је Бечу бијеломе,

0626    А на руке од Беча ћесару,

0627    У књигу га мило поздрављаше:

0628    “Ја вас молим два избрана бана,

0629    „Пошљи мене два избрана бана,

0630    “Два избрана бана и витеза,

0631    „Који јесу Далмацији глава,

0632    “Ђенерала Мамулу Лазара

0633    „И владику Кнежевић-Стефана,

0634    “Пошљ’ их, царе, на весељу моме,

0635    „Јер се скоро мислим оженити,

0636    “Из Тријешћа од твоје државе

0637    „Дивном шћерцом Квекића Јована;

0638    “Ђенерала на кумство позивам,

0639    „Да ми буде за вјенчана кума,

0640    “А владику и да нас вјенчаје,

0641    „И молитве и благослов даје,

0642    “То су моји драги пријатељи.„

0643    Цар од књаза танку књигу прими,

0644    Пак ми одмах ђенералу јави,

0645    Ђенералу Мамули Лазару

0646    И владици Кнежевић-Стефану:

0647    “Мили поздрав, два моја витеза!

0648    „Позива ве црногорски књаже,

0649    “Да идете књазу на весеље,

0650    „Слободно ви дајем допуштење,

0651    “Да пођете књазу на весеље.„

0652    Кад банови књиге проучише,

0653    То је њима врло мило било.

0654    Св’јетли књаже отправи сватове

0655    Од господе тер су изабрани.

0656    Свати дивни, а ођело дивно,

0657    Пред њима је витеже и бане,

0658    Петровићу кавалијер Ђуро

0659    На његова вилена лабуда,

0660    Поред њега војевода Мирко,

0661    Што госпођи иде зађевера,

0662    Јаше Мирко на свога путаља.

0663    Стан’ да видиш, драги побратиме,

0664    Два витеза и господичића

0665    Од господе куће Петровића,

0666    Једнолика лика и оружђа

0667    И ођела, што је на јунаке,

0668    На главе им капе од самура,

0669    Око капе позлаћено перје,

0670    На капе су грби сви од злата,

0671    У њих знаци од боја знамење

0672    Остре сабље пак су и лавови,

0673    И у њих је ора с двије главе,

0674    Остра копља и јабуке златне,

0675    Наврх њега круна Душанова,

0676    У њем име свијетлога књаза,

0677    Око врата колаине златне,

0678    На њима су свилене кошуље,

0679    Сврх кошуље зелене јечерме,

0680    Каљеном су срмом извезене,

0681    Сврх јечерме бијеле доламе,

0682    Од бијеле свите венедичке,

0683    На доламе пуца с обје стране,

0684    Од чистога злата изабрана,

0685    Сврх доламе токе позлаћене,

0686    Сјајне токе од четири оке,

0687    Од црвене венедичке чохе,

0688    Жеженијем искрашене златом,

0689    Опасани свиленим појасом,

0690    У појас им по дв’је пушке мале,

0691    Све од срме и жежена злата,

0692    На њих златне ките привезане,

0693    По прсима су змије од злата,

0694    У зубе им сјајни дијоманти,

0695    Низ токе су русијнски дарови,

0696    Крсти златни и медаље златне,

0697    Што јунаци носе изабрани,

0698    О појасу сабље позлаћене,

0699    На које су ките различите

0700    Од бисера и жежена злата,

0701    Златне су им ковче до кољена

0702    А чакшире од зелене свиле,

0703    Дивно су им коњи наређени,

0704    Златнијем су седлом оседлани,

0705    И златном су жицом зафуздани,

0706    Црвеном су чохом покривени,

0707    О седлима ките с обје стране,

0708    Златне ките коњма до копита.

0709    Окренуше оба Петровића,

0710    А за њима двије војеводе,

0711    Од Његуша Радоњића Иво

0712    Са војводом Петром с Љуботиња,

0713    Јаше Иво витку бедевију

0714    А војвода на риђана свога,

0715    За њима су остали сватови,

0716    Сви једнака лика и оружђа,

0717    И ођела, што је на јунаке,

0718    Једнако су коњи искићени,

0719    Жеженијем златом искрашени.

0720    На главе им капе од самура,

0721    На капе су грби од сената

0722    Од чистога и жежена злата,

0723    На прси им токе саливене,

0724    А низ токе крсти и медаље,

0725    Под токе су бијеле доламе,

0726    А под њима зелене јечерме,

0727    И кошуље од бијеле свиле,

0728    У појас им пушке позлаћене,

0729    А о пасу ђорде демишкиње.

0730    Окренуше кићени сватови,

0731    Бијеле се кано лабудови,

0732    Шарени су кано паунови,

0733    Окренуше уз поље цетињско,

0734    И пасаше ловћенску планину,

0735    И Његуше племе прегазише,

0736    Пак сађоше низ Крстац планину

0737    На погледу мора великога;

0738    Ал’ кад доше на воду Мандину,

0739    Угледаше од мора вапора,

0740    Право вапор иде пут Котора,

0741    Одасла га Квекићу Јоване,

0742    Да му срете господу сватове;

0743    Кад сватови пред Котором доше,

0744    Ту их срете господа которска,

0745    А пред њима Домин капетане,

0746    Циркуо је од све Боке славне,

0747    Господа им божју помоћ зваху,

0748    Господа им дивно одговара:

0749    “Добро дошли, господо сватови!

0750    „Честита ви свадба и весеље.“

0751    Проз Котор су свати пролазили,

0752    Уљегоше у морском вапору,

0753    И одоше морем дубокијем,

0754    Доклен доше Задру бијеломе,

0755    Сусрете их Мамула Лазаре

0756    И владика Кнежевић-Стефане,

0757    Сватови им божју помоћ зваху,

0758    Одговара Лазар и Стефане:

0759    „Добро дошли, господа сватови!“

0760    Руке шире у лица се љубе,

0761    За б’јеле се руке прифатише,

0762    Честитаху свадбу и весеље,

0763    Зафалише господа сватови:

0764    „Вама фала, избрани банови!“

0765    Окренуше преко б’јела града,

0766    Сва господа упоред иђаху,

0767    Купљаше се мало и велико,

0768    Да гледају свате изабране,

0769    Полазише Мамулу Лазара

0770    И владику Кнежевић-Стефана,

0771    Полазише, пак их поздравише,

0772    Одговара Лазар и Стефане:

0773    „Фала вама, господо избрана!“

0774    Ал’ Ђорђије њима бесједио:

0775    „Свијетли ве књаже поздравио

0776    “И јавио на цара вашега,

0777    „И јавио, тер га замолио,

0778    “Обојицу зове на весеље.„

0779    Одговара Лазар и Стефане:

0780    “Од цара смо (ми) добили писмо,

0781    „Царска ни је допустила влада,

0782    “Њему поклон и велика фала,

0783    „Да идемо књазу на весеље,

0784    “Чекаћемо Задру на крајину,

0785    „Док дођете и с вама ђевојка.“

0786    То рекоше, па их попратише,

0787    И у вапор свати уљегоше.

0788    Када свати у Тријешће доше,

0789    Под дворове Квекића Јована,

0790    Ту их срете господа избрана,

0791    Пред њима је Квекићу Јоване,

0792    И обадва сина Јованова,

0793    С десне стране Гопчевићу Спиро,

0794    Шњим у реду Мариновић Лесо

0795    И остала господа избрана,

0796    Скупише се славни ђенерали,

0797    И велики морски капетани

0798    И велики графи изабрани

0799    И од града богати трговци

0800    И господа први импјегати,

0801    А за њима мало и велико,

0802    Да гледају знамење велико

0803    Ту господу кићене сватове

0804    И ођело, што је на сватове,

0805    И како је на свате оружђе.

0806    Господа се много зачудила,

0807    Кад виђеше злато на сватове,

0808    Бисер, злато и камење драго,

0809    Пак сватови у дворове поше,

0810    Сва господа свате попратила,

0811    Ал’ сватови зафалише красно,

0812    Скупљаху се Трестинке ђевојке,

0813    Тер гледаху господу сватове,

0814    Дариваху румене ружице

0815    И остало различно цвијеће,

0816    Врло грле Даринку ђевојку,

0817    Овако су цуре бесједиле:

0818    „Тебе благо, Даринко ђевојко!

0819    “Тебе благо и роду твојему,

0820    „Кад си такве свате дочекала,

0821    “О Даринко, румена ружице!

0822    „Ти си љепо лице одгојила,

0823    “Али си се добро удомила.„

0824    Свати сташе три бијела дана.

0825    Ал’ говори кавалијер Ђуро,

0826    Који бјеше глава од сватова:

0827    “Господине, Квекићу Јоване,

0828    „Далеко је наше путовање,

0829    “Није шала свата шест хиљада,

0830    „Што чекају на Цетиње равно,

0831    “Који хоће на сусрету доћи,

0832    „Да сусрету народну госпођу,

0833    “Но ни подај даре и ђевојку.„

0834    Окрену се Квекићу Јоване,

0835    Пак два своје сина дозиваше,

0836    Да изведу Даринку ђевојку,

0837    Пак дозива своју љубу драгу:

0838    “Љубо моја и госпођо моја!

0839    „Даривајмо кићене сватове.“

0840    Ал’ га љуба брзо послушала,

0841    Тер сватове љепо даровала,

0842    Свакојему свилену кошуљу

0843    И мараму златом извезену,

0844    Дарива их Квекићу Јоване,

0845    Дарива (ми) господу сватове,

0846    Дарива им пера позлаћена,

0847    Тер јунаци носе поврх главе;

0848    Ал’ дарова Ђуру каваљеру,

0849    Њему даде колаину златну,

0850    Што јунаци носе око врата,

0851    Мирку даде јабуку од злата,

0852    Пак дођоше два господичића,

0853    Обадва су Јованова сина,

0854    Доведоше Даринку ђевојку,

0855    Староме је свату поклонише,

0856    Стару свату Ђуру каваљеру,

0857    Ђорђиј се поклонила дивно,

0858    Ал’ Ђорђија пуно зафаљаше:

0859    „Фала тебе, моја снахо драга!“

0860    Пак га цура дивно дариваше.

0861    Дарова му од злата кошуљу

0862    До појаса од чистога злата,

0863    Ниже паса од бијеле свиле,

0864    Зафали јој Петровић Ђорђије;

0865    И њојзи се смјерно поклонио:

0866    „Фала вама, мила снахо моја

0867    “И велика народна госпођо!„

0868    Дарова јој три бурме од злата.

0869    Тадер цура до ђевера пође,

0870    До ђевера Петровића Мирка,

0871    Пак се смјерно поклони Даринка,

0872    Дарова му кошуљу од злата,

0873    Заклоп му руке око врата,

0874    Пољуби га у бијело лице,

0875    Мирко снаху у бијелу руку,

0876    Пак извади бурме и прстене,

0877    Накрасио пребијеле руке,

0878    И даде јој прстен баба свога

0879    Од чистога злата жеженога,

0880    У који су сјајни дијоманти,

0881    На сриједи алем камен драги,

0882    Прстен ваља по царева града:

0883    “На ти прстен, драга снахо моја!

0884    „Он требује за десницу твоју.“

0885    Све сватове дарива ђевојка,

0886    Дарова им рукавице златне,

0887    Чистијем су златом навезене,

0888    Сви сватови цури зафалише,

0889    Десницу јој руку пољубише,

0890    Дигоше се господа сватови,

0891    Из бијела двора излазише,

0892    Изидоше браћа од ђевојке,

0893    И ђевојку браћа попратише,

0894    Пак сватове дароваше дивно,

0895    Дароваше два коња зеленка,

0896    И уз коње кочије од злата,

0897    Дароваше, пак се поздравише,

0898    И у вапор коње отправише,

0899    Отправише коње и кароцу,

0900    Сва господа свате попратила.

0901    Ал’ да видиш Трестинке ђевојке,

0902    Како свате ружам’ окитише,

0903    И кнегињу Даринку ђевојку,

0904    Пак да видиш Квекића Јована,

0905    Како радост и весеље гради,

0906    Удараху свирке различите,

0907    И даваху гласе превелике,

0908    Јован пали зелене лубарде,

0909    Да се гласи, побре, на све стране,

0910    Како Јован шћерцу удомива.

0911    Сва господа попрати сватове,

0912    Ту се врло шњима пољубише,

0913    Пољубише, пак се раздвојише,

0914    И сватови у вапору поше,

0915    Шњима иде лијепа ђевојка,

0916    И одоше морем дубокијем.

0917    Доклен Задру бијеломе доше,

0918    Ту нађоше главна ђенерала,

0919    Већ Мамулу витеза и бана,

0920    И владику Кнежевић-Стефана,

0921    Каваљера и храбра витеза,

0922    Господа се у Задар станула,

0923    Ал’ говори славни ђенерале:

0924    „Сретња да си, моја кума златна!“ -

0925    „Тебе фала, мој вјенчани куме!“

0926    Ал’ говори Кнежевић-Стефане:

0927    „Сретња да си, свијетла кнегињо!“ -

0928    „Фала тебе, наш владико свети.“

0929    Окренуше кићени сватови,

0930    Окренуше, у вапору поше,

0931    И Мамула вапор сигурао,

0932    Пак Мамула у вапору креће

0933    Са владиком Кнежевић-Стефаном,

0934    Шњима поше слуге изабране

0935    Два вапора упоред пођоше

0936    Доклен доше под Котором градом.

0937    Ал’ је књаже дивно уредио

0938    Све барјаке и своје сватове,

0939    Барјактара Мартиновић-Ђура,

0940    Ђуро јаше на коња гаврана,

0941    У рукама алаја барјака,

0942    За њиме су млади сенатори,

0943    Сенатори и сви капетани

0944    На големе коње од мегдана,

0945    Сви војводе и млади сердари,

0946    За њима су момци изабрани,

0947    Једнакога стаса и оружђа

0948    И ођела, што је на јунаке,

0949    Жеженијем искрашени златом,

0950    Свати сјајни ка на гору сунце,

0951    Ту биваше хиљада сватова,

0952    Лијепо је свате погледати,

0953    Јаше Ђуро на коња гаврана,

0954    Барјак му је вранца оклопио,

0955    Поред њега Петре Вукотићу

0956    На његова великога ждраља,

0957    Ал’ да видиш Петра Вукотића,

0958    Црна брка, ока крвавога,

0959    Пак се под њим ждраље помамио,

0960    Тер ми Петра њеном пребацива,

0961    Насред свата Шогоје сердаре,

0962    Који носи алаја барјака

0963    На његова зека од мегдана,

0964    Зека му је барјак прекрилио.

0965    Ал’ да видиш кићене сватове!

0966    Како пучу сјајни џевердари

0967    И њихове пушке из појаса,

0968    А пјевају момци иза гласа,

0969    Дивно пјева Ивановић Саво:

0970    „Весели се, кито и сватови,

0971    “Који јесте књазу у сватове,

0972    „Јер нашега књаза оженисмо,

0973    “И Даринку госпођу добисмо.„

0974    Други јунак пјева у сватове,

0975    Од Цетиња Мартиновић Саво,

0976    Пјева Саво грлом бијелијем:

0977    “Весели се, мало и велико,

0978    „Горо Црна и земљо Србијо,

0979    “Херцеговци шњима и Бошњаци,

0980    „Који јесте у турачке руке,

0981    “И стојите вазда у сужањству,

0982    „Јер виђесмо радос превелику,

0983    “Јер на ново књаза задобисмо

0984    „На срамоту нашијех душмана,

0985    “Који јесу нама од Косова,

0986    „Кад нашега цара изгубисмо,

0987    “Сад не сјајно сунце огријало.

0988    „Ал’ Бог нама вишу радост даје,

0989    “Сад женимо свијетлога књаза,

0990    „Скупило се свата шест хиљада,

0991    “Нека Турци и Латини знаду,

0992    „За женидбу свијетлога књаза.

0993    “А ви тужни и жалосни Турци,

0994    „Ви плачите и сузе пролите,

0995    “Јер доиста вама мило није,

0996    „Наша радост и српско весеље.“

0997    И одоше свати планинама,

0998    Када доше низ Крстац планину,

0999    Пак сађоше на брдо зелено,

1000    Праћиште се по имену зваше,

1001    На погледу мора и Котора,

1002    Ту велику ватру оборише,

1003    Није шала хиљада сватова,

1004    Потресе се гора и планина

1005    И та брда око мора слана.

1006    Отолен се свати окренуше,

1007    Окренуше низ которске стране,

1008    Пред њима је Ђуро барјактаре,

1009    А за њим су у реду сватови,

1010    Насред њих је Шогоје сердаре.

1011    Кад сватови чуше са вапора,

1012    Међу њима госпођа Даринка,

1013    И виђеше браћу Црногорце,

1014    Ал’ Даринка дофати дурбина,

1015    Обрати га на которске стране,

1016    Пак на дурбин свате прегледала,

1017    Пак овако цура бесједила:

1018    „О за Бога, мој мили ђжевере!

1019    “Је ли оно кита и сватови?„

1020    А Мирко јој тако бесједио:

1021    “Оно јесу наши Црногорци.„

1022    Ал’ га опет питаше ђевојка:

1023    “О за Бога, мој мили ђевере!

1024    „Ко је оно на коња гаврана,

1025    “Тер ми носи свилена барјака,

1026    „Тер га алај барјак оклопио,

1027    “Оклопио њега и гаврана

1028    „Од врх главе до зелене траве,

1029    “На барјак му грије сјајно сунце?„

1030    Ал’ говори Петровићу Мирко:

1031    “Чујеш ли ме, моја снахо драга!

1032    „То је витез Мартиновић Ђуро.“

1033    Опет пита лијепа ђевојка:

1034    „Ко је оно, мој мили ђевере,

1035    “Тере с Ђуром иде у пореду

1036    „На његова великога ждраља,

1037    “Црна брка, ока крвавога?„ -

1038    “Оно ти је Петре Вукотићу.„

1039    Ал’ га опет питаше ђевојка:

1040    “О ђевере, Петровићу Мирко!

1041    „Кој’ су оно седам соколова,

1042    “Под њима су коњи доратасти

1043    „Једнакога стаса и подраста,

1044    “Једнакога руха и оружђа?„

1045    Пак овако Мирко одговара:

1046    “Оно су ти седам сенатора,

1047    „Све војводе и наши сердари.“

1048    Сви сватови пред Котором доше,

1049    Сусрете их с града капетане,

1050    И шњим бјеше господа которска.

1051    Сви сватови у град уљегоше,

1052    И дивно им конак сигурају,

1053    По двојицу и по четворицу,

1054    По петињу и по десетињу.

1055    Ал’ да видиш свијетлога књаза!

1056    Он дозива Пера капетана,

1057    Петровића капетана Пера,

1058    Одвоји му избране сватове,

1059    И даде му четири хиљаде,

1060    Да их води на племе Његуше,

1061    И овако Перу бесјеђаше,

1062    И такову уредбу стављаше,

1063    Да разреди свате на конаку:

1064    „Почините на село Његуше,

1065    “Пак у јутро рано ураните.„

1066    “И одреди хиљаду сватова,

1067    „Пошљи свате у которске стране,

1068    “На погледу мора и Котора,

1069    „Да чекају моју заручницу,

1070    “И те моје избране сватове;

1071    „А хиљаду другу отправите

1072    “На високу брду крстачкоме,

1073    „Шњима пошљи убојне топове,

1074    “Нека пале зелене лубарде,

1075    „Нека чује сва Бока Которска

1076    “И Конављи до крај Дубровника.„

1077    “А хиљаду свата коњаника

1078    „На равноме пољу крстачкоме

1079    “Нека добро коње проиграју,

1080    „Доклен дође Даринка ђевојка.

1081    “А хиљаду стави на Његуше,

1082    „Нека пјесме и весеље граде.

1083    А хиљада код књаза остаде.

1084    Кад у јутро зора осванула,

1085    Кренуше се кићени сватови

1086    Од Цетиња поља широкога.

1087    Прво свата четири хиљаде,

1088    И шњима су четрдес барјака,

1089    Пак весеље граде из пушака,

1090    Пред њима је Перо капетане

1091    На својега коња пулатаста,

1092    Прегазише све поље Цетиње

1093    И високу ловћенску планину,

1094    Пак сватови на Његуше доше,

1095    Његуше их дивно дочекаше,

1096    По конаках тер их разредише.

1097    А кад свану и ограну сунце,

1098    Ал’ урани Петровићу Перо,

1099    Дивно Перо свате разредио,

1100    Како бјеше књаже наредио:

1101    Справи Перо хиљаду сватова

1102    А пред њима десет капетана,

1103    А за њима десет барјактара,

1104    За барјаке хиљада сватова,

1105    На Праћиште свати починуше

1106    На погледу мора и Котора;

1107    Перо шиље и другу хиљаду,

1108    А пред њима десет капетана,

1109    И шњима су десет барјактара,

1110    А за њима убојни топови,

1111    На крстачко брдо починуше

1112    На погледу мора и приморја;

1113    Опет шиље и трећу хиљаду,

1114    Све голема свата коњаника,

1115    Пред њима су десет капетана

1116    А толико бјеше барјактара,

1117    На крстачко поље починуше;

1118    А хиљаду стави на Његуше,

1119    Тер пјеваху пјесме изабране,

1120    Пак весеље из пушака граде.

1121    Ал’ да видиш, драги побратиме,

1122    Уранили свати и ђевојке

1123    Из Котора бијелога града,

1124    Ставише се свати у параду

1125    Пред Котором бијелијем градом,

1126    Међу њима кнегиња Даринка,

1127    Уз њу бјеху господа избрана

1128    Од витешке ломне Горе Црне,

1129    Шњима бјеше Мамула Лазара

1130    И владика Кнежевић-Стефане,

1131    Даринка се њима поклонила,

1132    Свој господи, тер су у сватове,

1133    Сви сватови њојзи зафалише,

1134    И весеље граде из пушака.

1135    Пак кренуше господа сватови,

1136    Пред њима је Ђуро барјактаре,

1137    А за Ђуром господа остала,

1138    Уз господу кнегиња Даринка,

1139    Насред свата Шогоје сердаре.

1140    Которани свате попратише,

1141    Пучу пушке и на град лубарде,

1142    Брда јече крајем мора слана.

1143    Кад сватови на Праћиште доше,

1144    Ту нађоше хиљаду сватова,

1145    И сватови ватру оборише,

1146    Кнегиња се њима поклонила,

1147    Поклонила, пак им зафалила,

1148    Заједно се свати саставише.

1149    Ал’ кад доше на Крстац планину,

1150    И ту наше хиљаду сватова,

1151    И сватови ватру оборише,

1152    Опалише зелене лубарде,

1153    Јече брда и Приморје равно,

1154    До Новога и до Дубровника

1155    Чујаше се јека превелика.

1156    Отолен се свати окренуше,

1157    Ал’ кад доше пољу крстачкоме,

1158    И ту наше хиљаду коњика,

1159    На коњима сиви соколови,

1160    Ђе по пољу коње разиграју,

1161    А весеље из пушака граде,

1162    Коњаници сташе у параду,

1163    Поздравише народну госпођу;

1164    Госпођа се њима поклонила,

1165    И обично њима зафалила.

1166    Сви сватови заједно кренуше,

1167    Доклен пољу на Његуше доше,

1168    Ту нађоше хиљаду сватова,

1169    А пред њима Пера капетана,

1170    Шњим Његуши, племе изабрано,

1171    Уређује хиљаду сватова,

1172    Кад Његуше стави у параду,

1173    Ту долази Даринка госпођа,

1174    Смјерно им се поклони госпођа,

1175    Сватови јој пуно зафалише,

1176    И велико весеље градише.

1177    Окупи се свата пет хиљада,

1178    Окренуше уз Ловћен планину.

1179    Ал’ кад доше брду Врћенику

1180    На погледу поља цетињскога

1181    И на поглед Блата широкога

1182    И на поглед поље Ћемовскога

1183    И бијела Скадра на Бојану,

1184    Пак сватови огањ оборише,

1185    Зајечаше бистри џевердари,

1186    И пуцаху пушке на хиљаде,

1187    То се чуло на Цетиње равно

1188    До бијела Скадра на Бојану

1189    И до Кома високе планине,

1190    До Румије више Бара града.

1191    Скочи књаже, на ноге устаде,

1192    Пак лабуда коња окрочио,

1193    И посједе соко на витеза,

1194    Али тако књажа запов’једа:

1195    “Устан’те се, хиљада сватова,

1196    „Да сретемо господу сватове

1197    “И Даринку, моју заручницу.„

1198    Коњаници коње појахаше,

1199    Сви сватови за књазом одоше,

1200    Ударише свире и борије,

1201    А сватови пјевају из гласа,

1202    Полећеше уз Цетиње равно,

1203    Ал’ кад наврх од Цетиње доше,

1204    Под Бајице под Мартиновиће,

1205    Под бијеле куле Мартинове

1206    А пред црквом светога Јована,

1207    Дође с књазом хиљада сватова

1208    И уз књаза три сестре рођене

1209    И шњима је Миркова госпођа,

1210    Шњима бјеху госпође избране

1211    Од господске куће Петровића,

1212    И шњима су госпође остале,

1213    Сердарице и војводинице.

1214    Мало стаде, много не трајало,

1215    Ал’ дођоше господа сватови,

1216    А пред њима Ђуро барјактаре,

1217    За Ђуром је господа у реду,

1218    Међу њима госпођа Даринка,

1219    Пред б’јелу се састадоше цркву.

1220    Скочи књаже са коња лабуда,

1221    А Даринка са коња зеленка,

1222    За б’јеле се дофатише руке,

1223    Дофатише, па се пољубише,

1224    Питаше се за мир и за здравље,

1225    Пак се књаже и опет обрати,

1226    И угледа Мамулу Лазара,

1227    Шњим владику Кнежевић-Стефана,

1228    И шњима се драго пољубио,

1229    Пољубио, тер им зафалио,

1230    Јер су њему дошли у сватове.

1231    Тадер књазу све три сестре доше,

1232    Шњима бјеше Миркова госпођа

1233    И остале Српкиње избране,

1234    Пак Даринки пољубише руку,

1235    Даринка им пуно зафалила.

1236    Скочи књаже на коња лабуда

1237    А кнегиња на зеленка свога,

1238    Окренуше низ поље Цетиње.

1239    Сва господа упоред иђаше,

1240    Коњаници пољем разиграше,

1241    Загрмљеше пушке на хиљаде,

1242    И пукоше шездесет топова,

1243    Одјекнуше брда и планине,

1244    Јека стоји на четири стране,

1245    Све се поље из темеља тресе.

1246    Кад господа на дворове доше

1247    А сватови на поље широко,

1248    Од вранијех коња одсједоше,

1249    Књаз кнегињу дофати за руку,

1250    И одоше у бијелу цркву,

1251    Шњима иде господа избрана,

1252    Златни куме Мамула Лазара,

1253    И шњим витез Кнежевић-Стефане,

1254    Уљегоше у бијелу цркву,

1255    В’јенце држи Мамула Лазаре,

1256    Златне в’јенце њима наврх главе,

1257    А вјенчаје владика Стефане,

1258    Молитве им и благослов даје

1259    И остали црковни главари.

1260    Сви сватови бјеху у параду,

1261    Док се вјенча госпођа избрана,

1262    Из бијеле цркве излазише,

1263    Сви сватови тер се поклонише,

1264    И велику ватру оборише.

1265    Сва господа у дворе пођоше,

1266    А сватови насред поља равна,

1267    Цетињани свате разгледаше,

1268    Сватовима конак начинише,

1269    Ту стојаше три бијела дана,

1270    И весеље граде без престана.

1271    Пак се крену Мамула Лазаре,

1272    Шњим владика Кнежевић-Стефане,

1273    Кнегиња их дивно дариваше,

1274    Своме куму кошуљу од злата,

1275    А владици шкатулу од злата,

1276    У коју су сјајни дијоманти,

1277    Они њојзи прстене од злата,

1278    Пак им књаже пратиоце даје,

1279    Они здраво у Котору доше,

1280    Сви сватови, тер се разиђоше,

1281    Сваки пође на своје дворове.

1282    То је било, истина је била,

1283    Сад велимо, да се веселимо.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Штампање