Смрт Смаилаге Ченгића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Прва ријеч: а помози, Боже;

0002    Ова друга: оће ако Бог да;

0003    Ову трећу: Шујо књигу пише

0004    Од Петнице, божје злосретнице,

0005    А посла је на Сеоца мала,

0006    А на име Драгу Лопужини:

0007    „О мој куме, Лопужина Драго,

0008    Мож’ ли знати јес’ ли запазио —

0009    Кад ти лани ударише Турци,

0010    Кад ти твоје село поараше,

0011    Посјекоше мало и велико,

0012    Изгорјеше огњем свеколико

0013    И твојега изгубише сина,

0014    Твога Ђока, твоје очи црне?

0015    Знаш ли, Драго, није давно било

0016    Кад ти очи извадише Турци

0017    И твог Ђока сина посјекоше,

0018    На Мостар му понијеше главу?

0019    Но сад, Драго, мој соколе сиви,

0020    Али данас али довијека —

0021    Ево нам је шаке запануло

0022    Да ми јаде наше накајемо

0023    На крвника Ченгић Смаилагу!

0024    И ево га сјутра у Дромњаке,

0025    На Пошћење, на село малено,

0026    У бијелу Грбовића кулу!

0027    Но, мој Драго, мој соколе сиви,

0028    Оди тамо до Тушине пођи,

0029    А до куле Церовић’ Новице —

0030    Од мене му Богом побратимство,

0031    А Богом га кумим великијем,

0032    Нека скочи на ноге лагане,

0033    А покупи од Брда Брђане

0034    И доведе к њему у Тушину,

0035    Ето сјутра на Млетичак Турци,

0036    Да ми сјутри њему ударимо,

0037    Да с Турцима џенег заметнемо!

0038    А слушај ме, Церовић’ Новица,

0039    Ако Бог да и Богородица,

0040    Теке сване, сабак зора дође,

0041    Ја ћу узет’ дебела дорина,

0042    Оћу аги под шатором доћи,

0043    Оћу аги добро јутро викнут’,

0044    Оћу џенек заметнути шњиме!

0045    Но слушај ме, Церовић’ Новица,

0046    Немој издат’ Караџића Шуја,

0047    Тан те твоја кућа не издала!”

0048    Када Драгу ситна књига дође,

0049    Јадан Драго књигу не умије,

0050    Но дозива самоука ђака,

0051    По имену Петровић’ Оташа,

0052    Сву му Оташ књигу проучио.

0053    Кад то зачу Лопужина Драго,

0054    Колико му срце узиграло,

0055    Нема када оседлат’ дорина,

0056    Но се гола коња доватио,

0057    А ћера га у малу Тушину,

0058    А под кулу Церовић’ Новице,

0059    Испод куле он зове Новицу:

0060    „Јес’ ли у кулу, Церовић’ Новице?”

0061    У кулу се нагнао Новица

0062    И испаде на партос од куле

0063    И за собом затурио руке,

0064    За појасом двије срмајлије,

0065    А кад виђе Лопужину Драга,

0066    Дивно виђе ђе ће бити кавга,

0067    Па овако Драгу говораше:

0068    „О мој куме, Лопужина Драго,

0069    Које су те донијеле виле,

0070    А пд кулу Церовић’ Новице?”

0071    Но му оде говорити Драго,

0072    Оде њему старе приче причат’

0073    Што су њему стари учинили

0074    Од Турака, старије крвника.

0075    Још му Драго зборити оћаше,

0076    Но Новица више не оћаше,

0077    Но он Драгу ријеч говораше:

0078    „О мој куме, Лопужина Драго,

0079    Да ти когођ није кажевао

0080    Е ће ага брзо доолити,

0081    Нећу ли се шњиме угледати?

0082    Е тако ми никога до Бога,

0083    Ал’ ћу своју изгубити главу

0084    Ал’ Турчина аге Смаилаге!

0085    Богу сам се своме зарекао,

0086    И њему сам валу учинио

0087    И нашему славном господару,

0088    По имену Перу Петровићу,

0089    Да ћу моју изгубити главу

0090    Јал’ Турчина Ченгић-Смаилаге!

0091    Но, за Бога, Лопужина Драго,

0092    Да ти није књига долазила

0093    Од сокола Шуја Караџића

0094    И делије попа Чоловића —

0095    Оће л’ скоро ага налазити,

0096    Оће л’ уљест’ амо у Дромњаке?” —

0097    „Црн ти вијек, Церовић’ Новица,

0098    Ето аге сјутра, Смаилаге,

0099    На Млетичак, на поље широко,

0100    Око њега хиљада коњика

0101    И педесет нашије кнежева,

0102    Најпрви је Маловићу Ђоко!

0103    Но чу ли ме, Церовић’ Новица,

0104    Ну ти књиге неколике пиши

0105    И пошљи и низ Брда камена

0106    На срдаре и на барјактаре,

0107    А да крену да покупе војску!

0108    Ма најпрву ти књигу накити

0109    И пошљи је у Морачу Доњу,

0110    А на име Митру калуђеру —

0111    ,Свештениче Митре калуђере,

0112    Покупи ми Доње Морачане,

0113    Ајде к мене у Тушину дођи,

0114    А под кулу Церовић’ Новице!’ ”

0115    Па је другу књигу накитио,

0116    Он и ону посла у Морачу,

0117    А на име Мине Радулову:

0118    „Ој војвода Мина Радуловић,

0119    Покупи ми Доње Морачане,

0120    Ајде к мене у Тушину дођи!”

0121    Па је књигу трећу накитио

0122    И посла је у Љевишта мала,

0123    У Љевишта, ајдучко гнијездо,

0124    А на име Јакшић-капетану:

0125    „Капетане Јакша Гачанине,

0126    Покупи ми од горе ајдуке,

0127    Пет стотина и педесет друга,

0128    Не остави Стрелицу Малишу,

0129    Нека узме помамна ђогина

0130    И о њему обје кубурлије,

0131    Оћемо се ћерат’ за Турцима

0132    По Млетичку, зеленој планини!”

0133    Па четврту књигу начинио

0134    И посла је под Сировац мали,

0135    А на име Петру Кршикапи:

0136    „О ајдуче Петре Кршикапа,

0137    Покупи ми педесет ајдука,

0138    Ајде к мене у Тушину дођи,

0139    Ти појаши претила дорина,

0140    Оћемо се с агом поћерати

0141    По Млетичку, зеленој планини,

0142    Бог ће дати, биће наша рука!”

0143    Како књига долазише коме,

0144    Сваки ита, а за Драга пита,

0145    Са се сила окупила била

0146    Испод куле Лопужине Драга;

0147    Паде војска на росну ливаду,

0148    На ливаду, под бијелу кулу,

0149    Сви сердари на бијелу кулу,

0150    Међу њима Митре калуђере.

0151    Ма им зевка ни узура нема,

0152    Њима нема Петра Кршикапе,

0153    То је богме колдар од војника!

0154    Узмучи се Лопужина Драго,

0155    Па пошета по бијелој кули,

0156    А за собом затурио руке,

0157    А дозива Вујачића Тура:

0158    „А мој сине, Вујачића Туро,

0159    Ну појаши мојега дорина,

0160    Поћерај га тамо до Сировца,

0161    А до куле Петра Кршикапе,

0162    Све му ала и авала кажи!”

0163    Баш у ричи коју и зборау,

0164    Док се прашак магле замаглио,

0165    А из магле добар јунак скаче

0166    На вранчићу ка на горској вили,

0167    Но се бјеше нагрдио грдно,

0168    Подставио капу од памука,

0169    Кроз капу му перчин пропануо,

0170    А на њега жута аљетина,

0171    Оба плећа проз њу пропанули,

0172    На бедре му црне чакширине,

0173    Кољено му проз ње пропануло —

0174    Оно ти је Петре Кршикапа!

0175    Кад ли Петре до сердара дође

0176    И свијема добро јутро викну,

0177    Сви сердари на ноге скочише,

0178    Кршикапи помоћ приватише.

0179    И рече му Митре калуђере:

0180    „Одјаш’ коња, Петре Кршикапа,

0181    Да ми мало вина попијемо!”

0182    Ама рече Петре Кршикапа:

0183    „Прођи с врагом, Митре калуђере,

0184    Ми немамо каде пити вино,

0185    Данас ни је коље ићи тамо

0186    Да јуначки мегдан дијелимо

0187    На Млетичак, зелену планину,

0188    Са Турчином Ченгић’ Смаилагом,

0189    Но на ноге, море, три сердара,

0190    Покупите вашу сердарију

0191    Да идемо сјутра на Млетичак,

0192    Да видимо сјутра на Млетичак

0193    Ко је бољи, ко је од бољега!”

0194    Жао било Лопужини Драгу,

0195    Па он Петру ријеч говораше:

0196    „Богом брате, Петре Кршикапа,

0197    Немој таке зборити ријечи,

0198    Немој срчит’ наша три сердара!”

0199    Ћаше опет Петре говорити,

0200    Но му не да говорити Драго,

0201    Но довати бистра џевердана

0202    И његова помамна ђогина,

0203    И ђогу ес у рамена баца,

0204    Па извади двије кубурлије

0205    И објема искру огња даје.

0206    Дивно су га пушке послушале,

0207    Вас се серат и крајина згрну.

0208    И отолен пољем поиграше

0209    До пред кулу Церовић’ Новице —

0210    Најпрви је Митре калуђере

0211    На ђогата ка на горску вилу,

0212    А за њиме Лопужина Драго,

0213    А за Драгом Мина војевода,

0214    За војводом Јакша капетане,

0215    А за Јакшом пет стотин’ ајдука,

0216    Ка од горе пет стотин’ вукова,

0217    Па за њима хиљада Брђана.

0218    Кад дођоше Новичиној кули

0219    И кад виђе Церовић Новица

0220    Шта се онђе силе окупило,

0221    У јунака срце заиграло

0222    И овако ријеч говораше:

0223    „А јуанци, ако Бога знате,

0224    Али данас али довијека,

0225    Ето нама старије крвника

0226    На Млетичак, зелену планину —

0227    Да ми њима јутрос ударимо,

0228    Да ми шњима живот не жалимо,

0229    Ради Бога и Богородице,

0230    Да ми крвцу црну пролијемо,

0231    Нашу стару браћу поменемо

0232    Што су нама изгубили Турци!

0233    Но, за Бога, моја браћо драга,

0234    Али јутрос али довијека,

0235    Сваки свога коња потпрегните,

0236    Сваки своју пушку припрашите,

0237    Сваки своју сабљу наоштрите!

0238    Када јутрос саба зора дође,

0239    Свети Јован оће осванути,

0240    Оће нама у помоћи бити —

0241    Кунем ви се, а вјеру ви дајем,

0242    Ја ћу погнат’ мојега дорина

0243    До чадора Ченгић’ Смаилаге,

0244    Оћу њему под чадору доћи,

0245    Од чадора осјећи му крило,

0246    Мојом сабљом изгубит’ му главу!”

0247    Кад то чуше остали Брђани,

0248    Узиграше као соколови,

0249    Сваки своју пушку доватио,

0250    Долећеше итро на Млетичак.

0251    Сви сердари, те се окупише,

0252    Окупише, па су говорили

0253    Ко ће узет’ дебела дорина,

0254    Поћерат’ га аги до шатора

0255    И на агу палит’ кубурлију

0256    И он шњиме џенег заметнути —

0257    Нико богме отић’ не смијаше.

0258    Мало било, ништа не трајало,

0259    Ево јунак из турске ордије

0260    На ђогата коња клепавога —

0261    Оно главом Караџићу Шујо,

0262    Сердарима рујеч говораше:

0263    „О сердари, црн ви образ био,

0264    Али јутрос али довијека,

0265    Да удримо аги на шатору!

0266    А има ли голема јунака

0267    Ко ће узет’ име Исусово

0268    И он са мном до шатора доћи —

0269    Кунем му се, а вјеру му дајем,

0270    Ја ћу убит’ агу Смаилагу,

0271    Стаћу њему ногом под вилицу!”

0272    Не нагна се голема јунака

0273    Ко ће отић’ с Караџићем Шујом,

0274    Потлен зета, Дамјановић’ Мирка,

0275    Па ни Мирко отић’ не оћаше,

0276    Но је јадан остарао Шујо,

0277    Па се добро препануо Мирко

0278    Оће коњи погазити Шуја,

0279    Те он оде с Караџића Шујом.

0280    Кад су аги дошли под шатором,

0281    Теке сабак јутро отворило,

0282    Ага бјеше добро уранио

0283    И клањаше, абдес узимаше.

0284    Шујо њему добро јутро викну;

0285    Ага њему помоћ не привати

0286    Ни оћаше вјеру преврнути

0287    Док турскога изучи азана,

0288    Но га оком гледа попријеко;

0289    Па не гледа Караџића Шуја,

0290    Но код њега Дамјановић’ Мирка,

0291    Па овако ријеч говораше:

0292    „Псино стара, Караџићу Шујо,

0293    Што ти оће Дамјановић Мирко?

0294    Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0295    Данас ће му изгубити главу,

0296    Па ни твоја останути неће!”

0297    Кад то зачу Караџићу Шујо,

0298    Он извади обје кубурлије

0299    Иобјема живи огањ даје:

0300    Обје њега пушке послушаше

0301    И ватре му живу приватише,

0302    И Турчина дивно погодише

0303    Међу пуца ђе доламу спуча.

0304    А то гледа Дамјановић Мирко,

0305    Ништа Мирко зборит’ не оћаше;

0306    Но му викну Караџића Шујо:

0307    „Аох Мирко, црн ти образ био —

0308    Кад сам тебе цуру поклонио,

0309    Ја сам мнио да си јунак бољи!”

0310    Кад то зачу Дамјановић Мирко,

0311    Он криваша вади иза паса,

0312    На Турчина јуриш учинио,

0313    Одвоји му главу са рамена.

0314    Алабанда задрма се кавга,

0315    Грми, сива, крв се пролијева.

0316    Да ти бјеше стати погледати

0317    Како брдски ножи сијеваху,

0318    Како турске главе зијеваху!

0319    Но да видиш среће и несреће,

0320    И да видиш Саве Драговића —

0321    Он не оће палит’ џевердана,

0322    Но га тури у зелену траву,

0323    А од паса извади криваша,

0324    У Турке јуриш учинио,

0325    Он четири главе посјекао,

0326    И њега је рана допанула,

0327    Баш од које пребољети неће!

0328    И он викну Дамјановић’ Мирка:

0329    „Ђе си, брате, Дамјановић Мирко,

0330    Уграби ми главу и оружје,

0331    Да је мене не носе Нишићи,

0332    Да им није у крајину дика

0333    С дивном мојом главом и оружјем!”

0334    Он то рече, а испушти душу.

0335    Но да видиш Дамјановић’ Мирка:

0336    Како итро покличе сердаре,

0337    А сердари на ноге скочише,

0338    Убиче се, боље не могоше,

0339    Грми, сива, крв се пролиејва,

0340    Пролијећу коњи без јунака,

0341    А јунаци без добрије коња,

0342    Стоји шкрипа острије сабаља,

0343    Стоји много јека рањеника!

0344    Мало било, ништа не трајало,

0345    А ево ти Лопужине Драга

0346    На његова помамна ђогина,

0347    О гриви му главе три-четири,

0348    Иде јунак право у дружину,

0349    Нађе сузна и крвава Мирка

0350    Ђе је своје нагрдио лице

0351    Баш за сином Лопужине Драга;

0352    Држи добру главу од Турчина,

0353    Од Турчина Ченгић’ Смаилаге.

0354    Па овако говораше Драго:

0355    „О мој сине, Дамјановић Мирко,

0356    Што си своје нагдио лице,

0357    Је ли мени Сава погинуо?”

0358    Мирко њему по истини каже

0359    Е је њему Сава погинуо.

0360    Ама рече Дамјановић Мирко:

0361    „А мој стриче, Лопужина Мирко,

0362    Ја сам Саву осветио дивно —

0363    Ево глава Ченгић’ Смаилаге,

0364    У руке је Дамјановић’ Мирка!”

0365    Кад је Драго сагледао главу

0366    И познаде Ченгић’ Смаилагу,

0367    Он запјева грлом бијелијем:

0368    „Куку, Сава, и данас и вазда,

0369    Благо мене, Дамјановић Мирко,

0370    Који си ми Саву осветио!”

0371    У томе се скупише Брђани,

0372    Окупише главе од Турака

0373    И с Турака свијетло оружје,

0374    Седамдесет и четири главе,

0375    Понијеше главе на Цетиње.

0376    И то било када се чинило,

0377    Од нас пјесма, а помоћ од Бога

0378    Да поможе нама свештеника,

0379    Који нама хисторију списа!

0001    Књигу пише Ђоко Маловићу

0002    Од својега фелика Дромњака,

0003    Одасла је Гацку широкоме,

0004    У Липника Гацку пољу равну,

0005    А на руке Ченгић’ Смаил-бегу:

0006    „Смаилаго, драги господару,

0007    Ал’ не чујеш ал’ абера немаш

0008    Ђе ћеш саде изгубити главу

0009    У нашему фелику Дробњаку?

0010    Но те молим, а Богом те кумим,

0011    Немој ићи у наше Дромњаке

0012    Да ти купиш данке и араче

0013    Без велике силе и наредбе!

0014    Дробњаци се твоји узнијели,

0015    А све тебе пријевару раде,

0016    А највише три дробњачка бана —

0017    Кара-Шујо од Петнице мале

0018    И Новица од Тушине доње,

0019    И ђидија Дамјановић Мирко

0020    С ускоцима са Малинска горњег;

0021    Јесу скоро на Цетињу били,

0022    У владике, црногорског краља,

0023    Шњиме божју вјеру уватили

0024    Да ће твоју изгубити главу,

0025    Ал’ њиове све три господару.

0026    И ту их је добро даровао —

0027    Кара-Шују поновио кнештво,

0028    А Новици дао капетанство,

0029    А соколу Дамјановић’ Мирку,

0030    Њему дао дуго перјанство,

0031    И у злату двије пушке мале,

0032    И Новици сабљу оковану,

0033    Шују ћурак од црвене свиле,

0034    И на ковчег вјеру оставили

0035    Да владику преварити неће.

0036    Него, аго, драги господару,

0037    Ја ћу добро свјетовати тебе —

0038    Књигу пише бијелу Мостару,

0039    А на руке Али-паши старом

0040    Нек’ ти пошље Миралаја сина

0041    И за њиме пет стотин’ спаија

0042    Од Санџака и Херцеговине,

0043    Што о коњу и оружју ради,

0044    Изведи их Гацку широкоме,

0045    Кад би тебе до невоље било,

0046    Нека ти је у индату војска;

0047    Другу пошљи граду Колашину,

0048    А на руке бегу Мушовићу

0049    Нека купи стотину Турака,

0050    Цимирота како ватре живе,

0051    Нек’ притисне сва села Нистиће

0052    Од Златице до равне Горице;

0053    Трећу пиши, драги господару,

0054    У Нишиће Амету Бауку

0055    Нека купи Арбанасе Турке,

0056    Све бољега злицу и крвавца,

0057    Ха стотину, мање ни једнога,

0058    Нек’ их води у села Дробњаке,

0059    Од Крлова до Млетичка равн,а

0060    Нек’ забуни сву дромјачку рају,

0061    А ти купи по Црници Турке,

0062    Не остави Муја Тановића;

0063    Онда оди, драги господару,

0064    Управ мојој пребијелој кули!”

0065    А кад аги така књига дође

0066    И кад виђе што му Ђоко пише,

0067    Књигу гледа, а смије се на њу,

0068    Па по књизи брди другу пише,

0069    Те је справи Али-паши старом:

0070    „Али-пашо, драги господару,

0071    Ал’ не чујеш ал’ абера немаш,

0072    Дробњаци се раја одметнуше,

0073    Те не дају данке ни араче

0074    Ни агама ака са земаља,

0075    Оћераше аге и кадије

0076    Да не суде у Дромњаке Турци!

0077    Него, пашо, драги господару,

0078    Пошљи мене Миралаја твога

0079    И са њиме пет стотин’ спаија,

0080    Што о коњу и оружју ради,

0081    Нек’ ми Гацку широкоме дођу,

0082    И ја оћу у Дромњаке поћи

0083    И поватат’ дромњачке главаре,

0084    Господару, двадес’ и четири,

0085    Свије ћу их тебе оправити,

0086    Чини од њих што је тебе драго!

0087    Ја ћу амо три дромњачка бана,

0088    Који муте све наше Дромњаке —

0089    Од Петнице Караџића Шуја,

0090    Њега ћу ти на колац набити

0091    У Дробњаке код бијеле цркве,

0092    А по дкулу Ђока Маловића;

0093    Од Тушине Церовић’ Новицу,

0094    Њега ћу ти, богме, објесити;

0095    Са Малинска Дамјановић’ Мирка,

0096    Који ита, за ме, агу, пита,

0097    Оћу њега на ражањ натући

0098    И његово живо испећ’ месо,

0099    Па га дати Шују и Новици

0100    Нек’ се Власи шњим на Божић мрсе;

0101    И удрићу на Малинско равно

0102    И уватит’ четерес’ ускока.

0103    Који пале до твога Мостара,

0104    Десет оћу на колац натући,

0105    Десет оћу сабљом посијећи,

0106    А двадесет тебе оправити,

0107    Чини од њих што је тебе драго!”

0108    Она посла, другу бирдам пише,

0109    Одасла је граду Колашину,

0110    А на руке бегу Мушовићу:

0111    „Султан-бего, драги побратиме,

0112    Дромњаци се моји одметнуше,

0113    Но покупи стотину Турака,

0114    Те притисни сва села Дромњаке,

0115    Од Златице до равне Горице,

0116    Ето мене у равне Дромњаке

0117    Да тефтишим све редом Дромјаке!”

0118    Ону посла, трећу одма пише,

0119    Одасла је граду у Нишиће,

0120    А на руке Амету Бауку:

0121    „А Хамете, турска буљунбашо,

0122    Ну покупи стотину Турака

0123    По твојему граду нишићкоме,

0124    Све бољега злицу и крвавца,

0125    Води Турке у племе Дромњаке

0126    Да купимо цареву мирију

0127    И да нашу тевтишимо рају!

0128    Но, Амете, мој сиви соколе,

0129    Ти притисни села сваколика

0130    Од Крлова до Млетичка равна,

0131    А ти ајде у широке Дужи

0132    Билој кули Ђока Маловића,

0133    Ту, Амете да се састанемо!”

0134    Кад оправи књиге свеколике,

0135    Онда лака татарина спреми,

0136    Те окупи по Црници Турке,

0137    Зове ага Мујуа Тановића

0138    И ђидију пљеваљског кадију,

0139    Без њих ага неће ђавољега.

0140    Кад ево ти лака татарина,

0141    За њим иде тридесет Турака

0142    И у њима Муја Тановића

0143    И сокола пљеваљског кадије,

0144    Све им ага по истини каже.

0145    У то мркла нојца долазила,

0146    Смаилагау одају пође,

0147    Коначно док ограну сунце.

0148    Кад ујутро ага уранио,

0149    Па на прозор главу промолио,

0150    Па погледа барам’ гатачкијем —

0151    Кад се баре војском окитиле,

0152    Силна војска како гора пуста,

0153    А барјаци како и облаци

0154    И у њима три турска чадора,

0155    Сви чадори од бијела платна;

0156    Мирилаја, везирова сина,

0157    У њега је од црвене свиле,

0158    А на њему с Муамеда рука.

0159    Кад то виђе ага Смаилага,

0160    Позна ага везирова сина,

0161    Па велики ћурак доватио,

0162    Ево ти га Миралају сиђе

0163    И саба му добро јутро викну,

0164    Миралај му саба приватио.

0165    Теке сјели, кафу окинули,

0166    Докле танке пушке запуцаше

0167    Од бијела града Колашина,

0168    Изађоше у Дромњаке Турци,

0169    Притискоше села у Дромњаке;

0170    Док пукоше бојне три лубарде

0171    У нишићском граду бијеломе,

0172    Баук крену и поведе Турке,

0173    Шњима пође у равне Дромњаке,

0174    Ага каже везирову сину,

0175    То му рече, а скочи на ноге,

0176    А на момке црклет учинио,

0177    Те дебеле коње тимарише,

0178    Смаилаги хата Станболина,

0179    Па се отоле ага подигнуо,

0180    Миралај му аир-дову дава:

0181    „Ајде с Богом, ага Смаилага,

0182    Душмани ти од ногама били

0183    Како хату чавли и поткови,

0184    Ђе удрио, свуда задобио!”

0185    Па с’ отоле подигоше Турци

0186    И одоше у племе Дромњаке,

0187    Први конак ага учинио

0188    У бијелом Пивском манастиру

0189    И ту тежак зулум учинио —

0190    Добро су га калуђери клели.

0191    Па се отоле ага подигнуо

0192    У малено село Рудинице,

0193    У некаква Алексића кнеза,

0194    И ту други конак учинио,

0195    И ту виши зулум учинио —

0196    Љубио му љубу на срамоту.

0197    Па се отоле ага подигнуо

0198    И трећи је конак учинио

0199    А код куле Ђока Маловића,

0200    Кој’ опањка сву дромњачку рају.

0201    Ту га Ђоко дочекао дивно,

0202    И ту нађе Хамета Баука,

0203    Ту су конак учинили Турци

0204    И ту били за четири дана.

0205    То се зачу у село Дромњаке,

0206    То зачуо Шујо и Новица.

0207    Тадар рече Церовић Новица:

0208    „А мој брате, Караџићу Шујо,

0209    И делијо, са Малинска Мирко,

0210    А знате ли, моја браћо драга,

0211    Кад смо скоро на Цетињу били

0212    У владике, црногорског краља,

0213    Ми смо божју вјеру заложили

0214    На ковчегу, на Петру светому,

0215    Да оћемо агу изгубити

0216    Ал’ ми сва три изгубити главе —

0217    Куд ће наша брука завијека!”

0218    А вели му Караџића Шујо:

0219    „А мој брате, Мирко и Новица,

0220    Одох саде, моја браћо драга,

0221    Билој кули Ђока Маловића,

0222    Не би ли ми Бог и срећа дала

0223    Да преварим агу Смаилагу,

0224    Да изведем на Млетичак Турке;

0225    А ти брате Дамљанчевић Мирко,

0226    Ајде саде на Малинско равно,

0227    Те покупи четрес’ ускока,

0228    Шњима ајде Новичиној кули,

0229    Чекајте ме сјутра до вечера —

0230    Ал’ ћу доћи ал’ ћу погинути!”

0231    То им рече, а скочи на ноге,

0232    Па се шњима у образ пољуби

0233    И шњима се алалио Шујо,

0234    Па поклопи претила дорина,

0235    Па оћера низ племе Дромњаке

0236    Докле дође кули Маловића —

0237    Кад под кулу на алаје Турци,

0238    Па међу се ријеч бесидили:

0239    „Видиш курве Караџића Шуја

0240    Ђе ће саде изгубити главу!”

0241    Све то чује Караџићу Шујо,

0242    Ма му друга бити не могаше —

0243    У то доба пред бијелу кулу,

0244    У авлију остави дорина,

0245    Њега ево у бијелу кулу;

0246    Зборе Турци у шикли одаји,

0247    А међу ње Ђоко Маловићу

0248    Давом чине Шуја и Новицу.

0249    У то Шујо одаји на врата,

0250    Па Турцима божју помоћ викну,

0251    Сви му Турци здрављем одазвали.

0252    Тадар викну ага Смаилага:

0253    „Ђе си, Шујо, очигледна курво,

0254    А зар си се зарекао, курво,

0255    Зарекао Мирку и Новици

0256    Да ћеш одвес’ мене и Амета

0257    У Тушину Новичиној кули

0258    Да ми унђе посијечеш главу!”

0259    Тадар рече Караџићу Шујо:

0260    „Јеси вољан, драги господару,

0261    Мореш зборит’ што си наумио,

0262    А тако ми Бога праведнога

0263    Немој томе ништа вјеровати

0264    Што ти лаже Ђоко Маловићу

0265    И што нас је опањкао курва —

0266    Ено дома Мирка и Новие,

0267    А ев’ ође курве Маловића,

0268    А они ти овђе неће доћи,

0269    Знат’ њиове изгубити главе

0270    Све за деспек Ђока Маловића,

0271    Ал’ си с вратом њега научио

0272    Дајући му небројено благо!

0273    Него, аго, драги господару,

0274    Ајде са мном на Млетичак равни,

0275    Кунем ти се Богом великијем,

0276    Довесћу ти Мирка и Новицу

0277    И остало четерес’ ускока,

0278    И твоју ће пољубити руку

0279    И предати цареве хараче,

0280    Па ћеш виђет’, драги господару,

0281    Како лаже Ђоко Маловићу,

0282    Његова се кућа ископала!”

0283    А кад чуо ага Смаилага,

0284    Па на млађе црклет учинио:

0285    „Ко је коњи, коња азуирај,

0286    А ви, пјешци, на ноге опанке,

0287    Да идемо купити хараче,

0288    А неправду исправити Шују!”

0289    Отале се подигоше Турци,

0290    Ага јаше хата Станболина,

0291    Поред њега Шујо на дорина,

0292    Док дођоше на Млетичак равни

0293    Б’јелој кули кнеза Марковића,

0294    Ту су конак учинили Турци

0295    И попели бијело чадорје.

0296    А кад мркла нојсца долазила,

0297    Но дар рече Караџићу Шујо:

0298    „Господару, аго Смаилаго,

0299    Ну дај мене седам-осам друга,

0300    Полу влаа, а полу Турака,

0301    И дај мене ћесу и дувана

0302    И по кремен и тесту фишека,

0303    Е ћу стражу од Брђана чуват’

0304    Докле сване и огране сунце!”

0305    То је аги добро мило било,

0306    Све му даде што је заискао

0307    И овако ријеч бесидио.

0308    „Ферим, Шујо, моја права рајо,

0309    Добро чувај од Брђана стражу,

0310    А поручи нек’ Новица дође!”—

0311    „Оћу, богме, драги господару!”

0312    Оде Шујо, одведе дружину

0313    На рочиство Мирку и Новици,

0314    И ситну му књигу одаслао:

0315    „Ђе си, брате, Мирко и Новица,

0316    Ево сам ви преварио Турке!

0317    Доведите четерес’ ускока,

0318    Па данаске али довијека —

0319    Ево мене аги стражу чувам!”

0320    Оде момче, књигу однијело,

0321    Куд гођ ишло, у Тушину сишло

0322    Б’јелој кули Церовић’ Новице,

0323    Па задрма алком на вратима,

0324    А зачула војвода Новица,

0325    Па завика грлом бијелим:

0326    „Ко то куца ноћас на вратима,

0327    У живо му срце ударила!”

0328    Завика му момче књигоносче:

0329    „Отвор’ кулу, војвода Новица!”

0330    Новица му отворио кулу,

0331    Па му момче ситну књигу дава,

0332    Кад Новица књигу проучио,

0333    Па завика Дамјановић’ Мирка:

0334    „Устај, Мирко, ако знаш за Бога,

0335    Ево књига од сокола Шуја,

0336    Извео је на Млетичак Турке!”

0337    Па отоле на ноге скочише,

0338    И за њима четерес’ ускока,

0339    И одоше Шују на биљегу,

0340    Кад дођоше Караџићу Шују,

0341    И ту нашли Шуја и дружину.

0342    Бјеше Шујо уводио Турке,

0343    Па кажује Мирку и Новици

0344    Како сву ноћ аги до’ди дава

0345    Од погана града нишићкога,

0346    Па најпрви оџа Мушовићу:

0347    „Смаилаго, драги господару,

0348    Бјежи ноћас, ако знаш за Бога,

0349    Ноћас ће ти ударити Шујо

0350    С Брђанима од Горице Црне!”

0351    Ага оџи тио бесидио:

0352    „Ајд’ отале, оџа Мушовићу,

0353    Мене Шујо ударити неће

0354    И не смије, живота ми мога;

0355    Не бојим се иљаду Брђана

0356    Док је мене Амете Бауче!”

0357    Оџа оде, попадија дође:

0358    „Бјежи, аго, драги господару,

0359    Богме ће ти ударити Шујо,

0360    Ноћас твоју изгубити главу!”

0361    Он завика грлом бијелијем:

0362    „Ксиктер, куја, пси јој јеб’ли мајку,

0363    Нишићке ми лажи додијаше!”

0364    У ту ријеч коју Шујо каже,

0365    Докле прасну зора од истока,

0366    А завика Мирко и Новица:

0367    „Сад што ћемо од живота свога —

0368    Ено свану и сунце ограну,

0369    Већ оружје Турци приватише,

0370    Не смијемо ударити њима!”

0371    А завика Караџићу Шујо:

0372    „Црн ви образ, Мирко и Новица,

0373    Ја сам јутрос волиј погинути,

0374    Него данас да ме муче Турци,

0375    Но, за Бога, да им ударимо,

0376    Ради Риста и часнога крста!”

0377    То рекоше, па им ударише,

0378    Мој соколе, су четири стране.

0379    А кад танке пушке запуцаше

0380    Све на чадор аге Смаилаге,

0381    Ту десетак глава посјекоше,

0382    Смаилаги ата уграбише.

0383    Скочи ага од чадора свога,

0384    А завика момке и кавазе:

0385    „Дајте мене ата Стамболина!

0386    Ђе си, Усо, болан, и Алија,

0387    Савијте ми бијела чадора!”

0388    Завикао оџа од Никшића:

0389    „Господару, нема ата твога,

0390    Но су ти га власи уграбили!”

0391    И даде му његова дорина.

0392    Кад се ага коња добавио,

0393    Па потеже племениту ћорду,

0394    А завика грлом бијелијем:

0395    „Ђе си мене, Хамете Бауче,

0396    Да се данас с власи поћерамо!”

0397    Докле пуче пушка од Србаља,

0398    Те погоди Ченгић’ Смаилагу

0399    Посред прси и тока сјајније —

0400    Још не паде ни оће бјежати,

0401    Но кликује Амета Баука

0402    И осале од Никшића Турке;

0403    Докле друга пуче пушка танка

0404    Од Србаља, вазда му пуцала,

0405    Његова се посветила рука,

0406    Те погоди агу Смаилагу

0407    У повију ђе обрве спуча,

0408    Док му чело прште начетверо,

0409    Жив се наже, земљи паде мртав.

0410    Тадар власи боље ударише,

0411    Ту двадесет глава посјекоше:

0412    Кара-Шујо оџу од Нишића,

0413    А Новица пљеваљскога кадију,

0414    Дели-Мирко агу Смаилагу

0415    И остали кој мога кога —

0416    Двадес’ и три главе посјекоше.

0417    Фала Богу и светоме Луци,

0418    Како гину на Млетичак Турци!

0419    Отоле се војска разметнула

0420    И одоше Срби на Цетиње,

0421    Понијеше од Турака главе,

0422    Свој крајини образ отворише

0423    А јунаштво себе учинише

0424    И владици име прославише —

0425    Смаилага на Цетиње дође,

0426    Даде ата Петру господару!

0001    Подиже се Петровићу Перо

0002    Од Цетиња, врела студенога,

0003    Од лијепа славна монастира;

0004    Здраво пређе ломну Гору Црну,

0005    И Пипере и Бјелопавлице,

0006    Здраво Перо у Пипере дође,

0007    До Морачког славног монастира,

0008    А кад Перо манастиру дође,

0009    Одма ситну књигу начинио,

0010    Па је спреми у село Дромњаке,

0011    До Тушине, до бијеле куле,

0012    Б’јеле куле Церовић’ Новице:

0013    „О Новица, српска поглавицо,

0014    Да си брже мене манастиру,

0015    Манастиру у Морачу Доњу,

0016    Да видимо, наша поглавицо,

0017    На чему смо, ја каконо ли смо —

0018    Јесу тебе Турци додијали,

0019    Јер су твога баба погубили,

0020    Твога баба попа Церовића?”

0021    Кад Новици ситна књига дође

0022    А кад виђе што му ситна пише,

0023    Он од земље на ноге скочио,

0024    Па је ситну књигу проучио,

0025    Па је Мушу ријеч бесједио:

0026    „О мој брате, Церовићу Мушо,

0027    Ти отиди тору и обору,

0028    Те излучи дванаест овнова,

0029    До идемо у Морачу Доњу,

0030    До бијела славна манастира —

0031    Дошао је Петровићу Перо

0032    Од лијепе ломне Горе Црне

0033    И нама је поздрав учинио

0034    Да сиђемо њему манастиру!”

0035    Мушо зачу, на ноге скочио,

0036    У то упут брата послушао,

0037    Па Стевану брату бесједио:

0038    „О Стеване, брате од матере,

0039    Ти отиди у топле подруме,

0040    Новичина опреми дората,

0041    Новици је књига долазила

0042    Од нашега мила господара,

0043    Са Цетиња Петровића Пера!”

0044    Док му Мушо излучи овнове,

0045    Дотле Стеван опреми дората;

0046    Докле Стеван опреми дората,

0047    Новица се на кули опреми,

0048    Па он сиђе низ бојали кулу,

0049    Па посједе широка дората,

0050    Па ето га право уз Тушину

0051    И ето га право у Морачу.

0052    А кад славном манастиру доиђе,

0053    Он осједе од коња дорина,

0054    Па је Перу цјеливао руке.

0055    А Перо га руком пригрлио:

0056    „Добро дође, наша поглавицо!

0057    Како су ти дромњачки кнезови,

0058    Како ти је тамо међу Турцим’,

0059    Је ли вама ага долазио,

0060    Је л’ вам тежак данак наметнуо,

0061    Како ли сте с њиме у варању?”

0062    Ал’ бесједи Церовић Новица:

0063    „Господару, Петровићу Перо,

0064    Ми смо јадно и жалосно с њиме —

0065    Кад нам Турчин у Дробњаке дође,

0066    Све намеће намет на вилает.

0067    И те бисмо јаде опростили,

0068    Не можемо јаде опростити —

0069    Кад му гази Рустан беже дође,

0070    Све нам цуре на срамоту љуби;

0071    Јал’ ђе знаде лијепу влаињу,

0072    И то Турчин на срамоту љуби,

0073    Веће јадни живјет’ не моремо.

0074    Него, перо, мили господаре,

0075    Ал’ ти моју божју вјеру дајем —

0076    Јал’ ћу своју изгубити главу

0077    Јал’ погубит’ Ченгић Смаилагу,

0078    И моје ћу јаде покајати

0079    Што је баба погубио мога,

0080    Баба мога, попа Церовића!”

0081    А вели му Петровићу Перо:

0082    „А Новица, наша поглавицо,

0083    Ти погуби Ченгић Смаилагу,

0084    Донеси му на Цетиње главу,

0085    А моју ти божју вјеру давам —

0086    Док устече куће Петровића,

0087    Ту ће бити кућа Церовића!”

0088    А кад зачу Церовић Новица,

0089    Одма момак на ноге скочио,

0090    Па посједе широка дората

0091    Па ето га право у Тушину;

0092    Упут поче рају одметати,

0093    Из Дробњака рају од Турака.

0094    И то вр’јеме задуго не било,

0095    Док полеће сив зелен соколе

0096    Од све Босне и Херцеговине,

0097    Сасред Гацка царски капичија,

0098    Капиџија Ченгић Смаилага,

0099    Сабљу паше, а брњаша јаше,

0100    А мркова у поводу воде;

0101    И покупи силновиту војску:

0102    Сто Ченгића и сто Челебића,

0103    Осталије стотину Турака,

0104    И од града градске буљунбаше,

0105    Од лијепа шеер Сарајева,

0106    И отоле ага седамнаест,

0107    А пред њима Пинић барјактару,

0108    Поред њи су двије слуге праве,

0109    С десне стране Тановићу Мујо,

0110    А с лијеве Крвавац Ферате.

0111    Отоле се Турчин подигнуо,

0112    Здраво пређе Равну и Голију,

0113    Па је Пиву земљу прегазио,

0114    Здраво Турчин на Језера дође,

0115    На Језерим’ око учинио.

0116    Како сио те отпочинуо,

0117    Одма спреми Тановића Муја,

0118    Опреми га у племе дробњачко,

0119    Да му дођу дробњачки кнезови.

0120    Ал’ му кнеза нема ниједнога,

0121    Но војводе Караџића Шуја.

0122    Па је Мују Шујо бесједио.

0123    „О Турчине, Тановићу Мујо,

0124    Јаши коња, ајде у Језера,

0125    Е ти нема кнеза ђавољега,

0126    Отишли су у село Тушину,

0127    На бијелу кулу Церовића,

0128    Вијећају на бијелој кули

0129    Како ће ти агу исћерати,

0130    Већ је Рустов зулум додијао;

0131    Страх је мене, а бојим се љуто,

0132    Е ће њему навући Брђане,

0133    Све ускоке како ватру живу;

0134    Стра је мене оће ударити

0135    И од њега јаде начинити!”

0136    А кад Мујо зачу лакрдију,

0137    Он наћера манита зеленка,

0138    Па кад аги у Језера дође,

0139    Онако је аги бесједио,

0140    А све аги по истини каже

0141    Што је њему Шујо казивао.

0142    А кад ага зачу лакрдију,

0143    Велики га јади здесише,

0144    Па од земље на ноге скочио,

0145    А на млађе скрлет учинио,

0146    Опремише бијесна брњаша.

0147    Кад посједе ата брнастаста,

0148    Отоле се подигнули Турци,

0149    На Млетичак око учинили.

0150    А то време задуго не било,

0151    А кнезови в’јећу учинили;

0152    Редом сједе, редом пију вино

0153    На бијелој Новичиној кули.

0154    Ал’ бесједи церовић Новица:

0155    „Је ли мајка родила јунака,

0156    А данас га срећа надесила

0157    У Тушину ђе пијемо вино,

0158    Да отиде на село Млетичак,

0159    Да безуми Ченгић Смаилагу

0160    Док окупим младе Морачане,

0161    Не бисмо ли аги ударили,

0162    Не бисмо ли њега погубили,

0163    Да гонимо бика великога,

0164    Који на нас сву Турћију свика,

0165    Многе нам је јаде учинио!”

0166    Сви кнезови ником поникоше,

0167    А у црну земљу погледаше,

0168    Ал’ не гледа Караџићу Шујо:

0169    „Ја ћу аги на Млетичак поћи,

0170    Ја ћу агу обезумит’ онђен,

0171    Но ти купи силовиту војску!”

0172    А то рече, а скочи на ноге,

0173    Ето њега аги на Млетичак;

0174    Како дође приступи му руци.

0175    А вели му Ченгић Смаилага:

0176    „Добро дође, Караџић-војвода,

0177    Кој’ одавна о невјери радиш!”

0178    А вели му Караџићу Шујо:

0179    „Мио ага, драги господаре,

0180    Ни о или, ни невјери радим,

0181    Већ ено ти твога невјерника,

0182    Невјерника Церовић’ Новице,

0183    Који тебе о невјери ради;

0184    Скупио је дробњачке кнезове,

0185    Све кнезове, храбре витезове,

0186    На Тушину, на бијелу кулу,

0187    О јаду се јесу забавили

0188    Како ће ти пешкеш донијети —

0189    Стид их бити од пешкеша неће,

0190    Како ће ти приступити руци!

0191    Већ те молим, а Богом те кумим,

0192    Немој слушат’ нашије душмана —

0193    Ако слушаш Маловића Ђока,

0194    Од нас неће остат’ ни ђевојка!

0195    Но дај мене азну и чебану

0196    И сву твоју силовиту војску,

0197    Оћу с војском Гори Црној поћи;

0198    Док ја сиђем низ Бјелопавлиће

0199    С војском Зету равну прегазити,

0200    Оћу сићи на Ријеку Црну,

0201    На старину Црнојевић’ Ива,

0202    А ондоле на врело Цетиње,

0203    До Цетинског славна манастира,

0204    Виђеће ме очи владичине!

0205    Но дај мене неколико друга

0206    Да ти стражу чувам од ускока,

0207    Ускоци су сви наши душмани!”

0208    А кад зачу Ченгић Смаилага:

0209    „Бе аферим, Караџићу Шујо!”

0210    Оде Шујо да му стражу чува,

0211    А све њему о невјери ради.

0212    А Новица књигу накитио,

0213    Па је спреми у Морачу Доњу,

0214    На кољено старцу калуђеру:

0215    „Води мене Доње Морачане!”

0216    А другу је ситну начинио,

0217    Па је спреми у Горњу Морачу,

0218    На кољено Мини Радовићу:

0219    „Води мене Горње Морачане!”

0220    Трећу упут ситну начинио,

0221    Па је селу у Љевишта спреми,

0222    У Љевишта селу ајдучкоме:

0223    „О ускоци, моја браћо драга,

0224    Зарад Бога и крста часнога

0225    И за хајтер нашег господара,

0226    Да сте мене у Тушину брзо!”

0227    Тако ђетић књиге растурио.

0228    Истом сио пити вино ладно,

0229    Док ето ти старца калуђера

0230    И за њиме силовита војска;

0231    Истом одја од коња ђогата,

0232    Док ето ти Мине Радовића

0233    На зекану како горској вили;

0234    Истом одја од свога зеленка,

0235    Док ето ти четерес ускока.

0236    Кад се слеже код бијеле куле,

0237    Па отоле војска полазила,

0238    На Млетичак аги ударила.

0239    Док ускочке пушке запуцале,

0240    Бјеше ведро, па се наоблачи,

0241    Из облака тиа киша на’ђе,

0242    Па ускочке пушке покиснуле,

0243    Па за оштро гвожђе прифатили,

0244    А у Турке јуриш учинили,

0245    Од њих јада доста начинише.

0246    Док допаде Алексићу Мирко,

0247    Па агину уграбио главу.

0248    И добро га застануо жива,

0249    Ал’ му вели Ченгић Смаилага:

0250    „А мој Мирко, мој по Богу синко,

0251    Устав’ сабљу у десницу руку

0252    Да ти цигле три ријечи кажем —

0253    Поздрав’ћеш ми Ђоку Маловића,

0254    Селам ће ми учинити Русту

0255    Нек’ се моје ђеце не оглуши,

0256    Мог Дервиша од петнаест љета,

0257    И Кадије од девет година

0258    И Беглера од љета четири!”

0259    Још му нешто ћаше бесједити,

0260    Но му Мирко посијече главу.

0261    Од них јада доста начинише,

0262    Седамдесет глава одсјекоше,

0263    Бираније ага и Турака.

0264    Фала Богу и светоме Луци,

0265    Изгибоше на Млетичку Турци!

0001    Пију вино четири војводе

0002    У Дробњаку, у племену јаку,

0003    У Петници, турској касапници,

0004    На тананој Караџића кули.

0005    Најпрви је Церовић Новица,

0006    А до њега Петар Кршикапа,

0007    А до њега Караџићу Шујо

0008    И до њега Ђоко Маловићу;

0009    Вино служи Мара војводина.

0010    Кад се војводе напојише вина,

0011    Онда су о свачем енглез заметнули,

0012    Те се фале о добру јунаштву;

0013    А им вели војводина Мара:

0014    „Не вал’те се, ни чим имате,

0015    Нек’ се фали Ченгић Смаилага,

0016    Који чини зулум у Дробњаку,

0017    Узима вам коње и волове,

0018    А узима благо небројено,

0019    Турци љубе цуре по Дробњаку!

0020    Сад, војводе, вама јазук било,

0021    Тридесет има трудни ђевојака,

0022    Све што им начинили Турци!

0023    Да ви јесте големи јунаци,

0024    Ви би како с агом заратили

0025    И агину осијекли главу!”

0026    Онда вели Ђоко Маловићу:

0027    „Није ласно с агом заратити

0028    Ни агину главу осијећи!”

0029    Онда Петар оком намигнуо:

0030    „Не вичите, три српске војводе!”

0031    Отале је Ђоко полазио

0032    И отиде својој танкој кули.

0033    Тада њима Петар говорио:

0034    „Сад што ћемо, три српске војводе?

0035    Ево Ђоке душманина нема —

0036    Како ћемо аги доскочити?”

0037    Онда вели Церовић Новица:

0038    „Ласно ћемо аги доскочити —

0039    Да идемо на славно Цетиње,

0040    Да молимо господин владику,

0041    Да нам да силовиту војску!”

0042    Новицу су сва три послушали.

0043    Како ујутру виђен дан освану,

0044    Посједоше три добра коња

0045    И дођоше на Цетиње славно.

0046    Кад дођоше господин владици,

0047    Бијелу му пољубише руку.

0048    Три војводе сједе крај себе,

0049    Сва три су сузе проливале

0050    Уз кољено господин владици,

0051    И изнијеше крваве мараме.

0052    Кад господин књигу прогледао

0053    Од велике сиротиње раје,

0054    Господина сузе пропануле

0055    Како плаче раја од Дробњака,

0056    Па господин њима говорио:

0057    „Не могу ви дати силовите војске,

0058    Ер ја не смем од русиског цара;

0059    Но ако сте ви собом јунаци,

0060    Даћу ја вама кутију дуката

0061    И ево ви триста службеника,

0062    Па кад ага дође у Дробњаке,

0063    Ударите аги на Дробњаке,

0064    Те Бог да агу савладате —

0065    Ево вама кутија дуката!”

0066    Па им даде кутију дуката.

0067    Све војводе Новицу погледаше,

0068    Смију ли благо приватити.

0069    А Новица благо приватио,

0070    Господину пољубио руку;

0071    Пред њим су се сва три поклонила

0072    Да ниједан проговора нема

0073    На Турчина пушку окренути.

0074    Док ујутру виђен дан свануо,

0075    Три војводе коње посједоше

0076    И одоше у племе Дробњаке.

0077    Истом они дошли у Дробњаке,

0078    Тако њима добра срећа била,

0079    Док ево ти турског коњаника

0080    Да му купе таин и иштиру,

0081    Да изнесу масло и погачу,

0082    Да изгоне велике волове

0083    И велике бијеле овнове,

0084    Да износе на Мљетачко поље.

0085    Истом они таин искупили,

0086    Док ево ти аге Смаилаге,

0087    На Мљетачку чадор разапео.

0088    Све војводе њему долазиле,

0089    Потље старца петра Кршикапе,

0090    Све доносе данке и араче.

0091    Онда стаде глобит’ сиротињу:

0092    Најпри је попа Милутина оглобио,

0093    Удари му штапа пет стотина

0094    И узе му таман гроша пет стотина.

0095    Новица му тада говораше:

0096    „Јер то, ага, на зло ударио,

0097    Јер нам уби попа свештеника?”

0098    То рече, а на ноге скочи,

0099    Па ето га до коња својега,

0100    Па побјеже кули у Тушину,

0101    А тако му добра срећа била.

0102    Када дође кули у Тушину,

0103    Док ево ти старца Кршикапе

0104    Ђе он води ешст стотина Брђана.

0105    Кад Новица угледао војску,

0106    Покри војску у зелена луга.

0107    Док ево ти књиге шаровите

0108    Од Турчина Ченгић-Смаилаге:

0109    „А Новица, оди на Млетачко,

0110    И дозови старца Кршикапу,

0111    Поклоњам вам данке и араче,

0112    Не одмећ’те рају од Дробњака!”

0113    Новица му књигу начинио:

0114    „Спремићу ти господску вечеру

0115    По мојој сестри Анђелији;

0116    Сутра ћу ти доћи на Мљетачко

0117    И довешћу Петра Кршикапу —

0118    Чуће Босна и Ерцеговина

0119    Како ћу ти доћи на Мљетачко!”

0120    И опреми господску вечеру,

0121    И донесе л’јепа Анђелија,

0122    И ага јој даде маџарију

0123    И ага је пита за Новицу.

0124    Анђелија каже за Новицу:

0125    „Оде кули Петра Кршикапе

0126    Да доведе сутра Кршикапу,

0127    Да донесу данке и араче!”

0128    Деспет аги Смаил-аги било,

0129    Па зло рече, на зло му свануло:

0130    „Сутра ћу га на колац набити!”

0131    А добро му рече Анђелија:

0132    „Нећеш, богме, ага, ако Бог да,

0133    Већ ће пукнут’ са Јаворја муја,

0134    Па ће удрит’ у чадора твога,

0135    Ту ће убит’ агу и кадију!”

0136    Онда ага говорио Турцима:

0137    „Чујете ли, Турци крајишници,

0138    Што говори куја Анђелија —

0139    Да ће удрит’ власи са Јаворја,

0140    Овде заклат’ мене и кадију;

0141    Ама неће никад довијека

0142    Када ћу сутра попалити Тушину

0143    И у њој кулу Новичину

0144    И четири куле Церовића,

0145    Све до куле старца Кршикапе,

0146    Његову ћу запалити кулу,

0147    Код ње старог Петра објесити!”

0148    Ма му тако мили Бог не даде.

0149    Анђелија сађе у Тушину,

0150    Брату каже што ага говори.

0151    Новица је свима говорио:

0152    „Чујете ли, браћо сваколика,

0153    Коме сутра мили Бог поможе,

0154    Те агину осијече главу,

0155    Ево њему иљаду дуката,

0156    А даће му господин владика толико.

0157    Даће му од злата медаљу,

0158    Која ваља иљаду дуката!”

0159    И отален на ноге скочише,

0160    Сви се јаком Богу помолише;

0161    Пред њима Дамјановић Мирко,

0162    Он понесе свилена барјака,

0163    Одоше на поље Мљетачко,

0164    И тако им мили Бог поможе.

0165    У саба су аги ударили

0166    На његове свилене чадоре,

0167    А Новица доћера дората

0168    Пред агина свилена чадора,

0169    Те агина уграби алата,

0170    На коме је ага добивао

0171    Куд је год ага ударао.

0172    Под чадором заклаше кадију.

0173    Побјеже им ага Смаилага

0174    На парипу Сарајлије Салка;

0175    Дочека га Дамјановић Мирко,

0176    Па запали везеном шишаном,

0177    Међу очи агу погодио.

0178    Ага се наже низ коња парипа,

0179    Дочека га Дамњановић Мирко,

0180    Те његову осијече главу —

0181    Бог помог’о и ко га родио!

0182    Ту педесет ага посјекоше,

0183    Покупише благо готовину

0184    И турске су коње појагмили,

0185    Однијеше главе од Турака.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Smrt Smailage Cengica