Корисничке алатке

Алатке сајта


вјерна_љуба_освећује_друга

Вјерна љуба освећује друга

Вјерна љуба освећује друга је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Ердељићу бане,

0002    Књигу пише Сењанин Ивану:

0003    „Богом, побре, Иве Сењанине!

0004    Дођи мени на пир у сватове

0005    И доведи Јелу, љубу вјерну,

0006    Бит ћеш мени за вјенчана кума,

0007    Јеле љуба за јенђију млада.”

0008    Кад Ивану б’јела књига дође,

0009    Књигу штије и на њу се смије,

0010    Гледала га остарила мајка,

0011    Па Ивану сину бесједила:

0012    „О мој Иве, моје д’јете драго,

0013    Отклен теби б’јела књига дође,

0014    Отклен књига, од којега града,

0015    Од кога ли пријатеља драга,

0016    Ил од кума, ил од побратима?”

0017    А Иване мајци бесједио:

0018    „О, чу ли ме, моја мила мајко!

0019    Кад ме питаш, казат ћу ти право,

0020    Ово мени б’јела књига дође,

0021    Ни од кума, ни од побратима,

0022    Већ од побре Ердељића бана:

0023    Он ме моли, моја мила мајко,

0024    Да му дођем на пир у сватове

0025    И да водим Јелу, љубу вјерну,

0026    Бит ћу њему за вјенчана кума

0027    Јеле љуба за јенђију млада.”

0028    Ал Ивану бесједила мајка:

0029    „Не ход’, Иве, драго д’јете моје!

0030    Страх је мене, да буде издаја,

0031    Ти ако ћеш и отићи, Иве,

0032    Ал не води Јеле љубе вјерне:

0033    Јеле, љуба, одвише је л’јепа,

0034    Па ће бану пасти у срдашце,

0035    И тебе ће погубити, Иве,

0036    И одвести твоју љубу вјерну.”

0037    Ма Иване не слушао мајке,

0038    Већ Јелину љубу дозивао:

0039    „О Јелино, моја љубо вјерна,

0040    Ти се шетај у зелен-ливаде,

0041    Изабири до два добра коња,

0042    Теби добра, мени и бољега,

0043    Отић’ ћемо побри у сватове,

0044    Побри моме, Ердељићу бану.”

0045    Кад Ивана љуба разумила,

0046    Ино њему чинит могла није,

0047    Већ се шета у зелен-ливаде,

0048    Изабире до два добра коња,

0049    Себи добра, Иви још бољега.

0050    Л’јепо их је Јеле оседлала,

0051    Зоб им дава бјелице пшенице,

0052    Пит им дава мл’јека од оваца,

0053    Па се враћа у бијеле дворе,

0054    Па на т’јело удара одиље.

0055    Л’јепо се је оправила Јеле,

0056    Л’јепо Јеле, а још љепше Иве.

0057    Па одоше низ бијелу кулу.

0058    Кад су дошли под кулу бијелу,

0059    Изводише коње из ливаде;

0060    На једнога Иве усхитио,

0061    А на другог Јеле, љуба вјерна.

0062    Па Иване мајци бесједио:

0063    „Остај с Богом, моја мила мајко!”

0064    „„Пошло с Богом, двоје дјеце моје,

0065    Двоје дјеце, Јеле и Иване!””

0066    Кад су дошли у гору зелену,

0067    Ивану је љуба говорила:

0068    „Ах, мој Иве, мили господаре,

0069    Ја не видим црљених барјака,

0070    Нит се пале пушке талијанке,

0071    Страх је мене, да издаја буде,

0072    Вратимо се нашем б’јелом двору!”

0073    Ма Иване љуби говорио:

0074    „Не будали, Јеле, љубо моја!

0075    Ми смо јутрос закаснили, љубо,

0076    Касно пошли од бијела двора,

0077    А свати се прије упутили

0078    И отишли по дјевојку младу.”

0079    Кад су били на погледу двора,

0080    Далеко их бане угледао,

0081    На ближе је прид ње ишетао;

0082    Коње прима, за здравље их пита:

0083    „Јеси л’ здраво, Сењанин Иване,

0084    Јеси л’ здраво, јес’ се уморио?”

0085    Одговара Сењанин Иване:

0086    „Здраво сам ти, Ердељићу бане!

0087    Здраво јесам, а уморан нисам.

0088    А мој побре, Ердељићу бане,

0089    Гдје је твоја л’јепа кита свата,

0090    А гдје твоја вјерена дјевојка?”

0091    Одговара Ердељићу бане:

0092    „О, мој побро, Сењанин Иване,

0093    С мојим сам се завадио шуром,

0094    У завади остала дјевојка:

0095    Оставили за другу недјељу.

0096    Већ хајдемо у бијеле дворе,

0097    Да се мало напијемо вина!”

0098    Ал Ивану љуба бесједила:

0099    „Не ход’, Иве, мили господаре!

0100    Страх је мене, да издаја буде.”

0101    Ма Иване љубе не слушао,

0102    Него оде у бијеле дворе.

0103    За пуне су посједали столе,

0104    Туде јиду, рујно вино пију.

0105    Кад је мало по обједу било,

0106    Ивану је љуба бесједила:

0107    „О, Иване, мили господаре,

0108    Хајдемо ми двору бијеломе,

0109    Карат ће нас наша стара мајка,

0110    Да чувамо овдје туђе дворе,

0111    А наше смо саме оставили.”

0112    Кад то чуо Ердељићу бане,

0113    Скочи бане на ноге лагане,

0114    Па наточи до дв’је чаше вина,

0115    Једну дава Сењанин Ивану,

0116    Другу дава љуби Ивановој.

0117    Здраво Иве чаши приникнуо,

0118    На по мртав од ње одникнуо.

0119    Кад видјела љуба Иванова,

0120    За десну га руку ухватила,

0121    Под б’јелу га кулу изводила,

0122    На вранца га коња посједнула,

0123    Па одоше двору бијелому.

0124    Кад су били у гори зеленој,

0125    Ивана је глава забољела,

0126    Па је Јели љуби бесједио:

0127    „О Јелино, моја љубо вјерна!

0128    Руса ме је глава забољела,

0129    Бог ће дати, да ће добро бити;

0130    Жарко ми је сунце омрзнуло,

0131    Црна ми је земља одражала.

0132    Скини мене са врана коњица,

0133    Па ме стави на траву зелену!”

0134    Кад Ивана љуба разумила,

0135    Јаду се је она досјетила,

0136    Па га скиде са врана коњица

0137    И стере га на траву зелену.

0138    Још је мало у животу био,

0139    Па је Јели љуби бесједио:

0140    „Остај с Богом, Јеле, љубо моја!

0141    Поздрави ми милу мајку моју,

0142    У за’ час је послушао нисам.”

0143    То изрече, ма не море веће,

0144    То изусти, па душу испусти.

0145    Тешко цвили Јеле, љуба вјерна,

0146    Тешко цвили и сузе пролива.

0147    Мислила је, јадна се родила:

0148    Или би га ондје оставила,

0149    Или би га дома одводила;

0150    Све мислила, на једно смислила:

0151    Подањ б’јеле руке подвлачила,

0152    Од земље га једва раставила,

0153    И на врана коња подигнула,

0154    Б’јелому је двору одлазила.

0155    Кад је била на погледу двора,

0156    Гледала је свекрвица стара

0157    Па прид своју неву ишетала.

0158    Коња прима, за здравље је пита:

0159    „Јес’ ми здраво, моја неве драга?

0160    Јес’ ми здраво, јес’ се уморила,

0161    Путујући из далека пута?

0162    Гдје је Иве, моје дите драго?”

0163    Цвилећи јој одговара млада:

0164    „Здраво јесам, уморна ти нисам,

0165    Путујући из далека пута.

0166    Зар не видиш, свекрвице стара,

0167    Мртав Иве на врану коњицу,

0168    Ено ти је Иве преминуо,

0169    И тебе је мајку поздравио,

0170    У за’ час те послушао није!”

0171    Кад то чула Иванова мајка,

0172    Запиштала иза свега гласа:

0173    „Ајме, Иве, драго дите моје!

0174    Куд ће сада самохрана мајка?

0175    Твоја ће се преудати љуба,

0176    Остат сама остарила мајка!”

0177    Ма јој неве бесједила млада:

0178    „Ај, не лудуј, свекрвице стара!

0179    Прво мене земља пољубила,

0180    Нег у двору саму т’ оставила!”

0181    Тако мало постајало вр’јеме,

0182    Мало вр’јеме и мало земана,

0183    Књигу пише Ердељићу бане

0184    А на руке љубе Иванове:

0185    „Кумо моја, љубо Иванова!

0186    Чуо јесам, ма видио нисам,

0187    Да ти ’е војно Иво преминуо,

0188    А ти млада, ти би се удала,

0189    Да те просим, би ли пошла за ме?”

0190    Кад јој младој б’јела књига дође,

0191    Књигу штије и на њу се смије,

0192    Једну штије, другу боље пише

0193    А на руке Ердељића бана:

0194    „Богом, побре, Ердељићу бане!

0195    А зар не знаш, да је преминуо,

0196    Кад је у твом двору вино пио?

0197    Ја сам млада, ја бих се удала,

0198    Не питај ме, бих ли пошла за те,

0199    Купи свате, хајде по дјевојку,

0200    У недјељу, која прва дође.”

0201    Када бану б’јела књига дође,

0202    Књигу штије и на њу се смије,

0203    Једну штије, друге боље пише,

0204    Растури их на све четри стране,

0205    Па покупи кићене сватове.

0206    Кад је дошла прва недјељица,

0207    Опрема се Ердељићу бане,

0208    Опрема се двору бијелому,

0209    Двору б’јелу Иве Сењанина.

0210    Кад су били у гору зелену,

0211    На погледу двора Иванова,

0212    Гледала их Иванова мајка,

0213    Дозивала своју неву драгу:

0214    „Бора теби, моја неве драга!

0215    Чији свати горицом зеленом,

0216    Чији свати, тко им је дјевојка?”

0217    Јеле јој је бесједила млада:

0218    „Ој, бора ти, свекрвице стара,

0219    Кад ме питаш, право ћу ти казат:

0220    Кита свата Ердељића бана,

0221    А ја сам им млађана дјевојка!”

0222    Када чула Иванова мајка,

0223    Запиштала иза свега гласа:

0224    „Ајме, Иве, моје дите драго,

0225    Још ти нису поцрнили зуби,

0226    А твоја се преудава љуба,

0227    А мени је тврду вјеру дала,

0228    Да је прије земља пољубила,

0229    Нег би мене оставила саму!”

0230    Кад је ово разумила неве,

0231    Свекрвици својој бесједила:

0232    „Ај, не лудуј, свекрвице стара!

0233    И опет ти тврду вјеру давам,

0234    Да ме прије земља пољубила,

0235    Нег би тебе саму оставила.”

0236    Па се скаче на ноге лагане,

0237    Оде Јеле под бијеле дворе,

0238    Па приврће ст’јене становите

0239    И похвата змије шаровите,

0240    Па их коље како мале јањце.

0241    Полу купе наточила јида,

0242    Другу полу надолила вина,

0243    Па отрча на горње таване.

0244    Тизим свати дошли прида дворе,

0245    Млада вири на прозорје куле,

0246    Па дозивље Ердељића бана:

0247    „Богом побре, Ердељићу бане!

0248    Дођи мени на горње таване,

0249    Да се мало напијемо вина,

0250    Јер ја прије не иђем из куле!”

0251    Кад то чује Ердељићу бане,

0252    Скочи бане на ноге лагане,

0253    Одмах оде на горње таване,

0254    Гдје га млада л’јепо дочекала:

0255    Додала му једну купу вина;

0256    Здраво бане купи приникнуо,

0257    На по мртав од ње одникнуо.

0258    Кад видила љуба Иванова,

0259    За б’јеле га руке ухватила,

0260    Водила га на прозор од куле,

0261    Па га баци под пенџер од куле,

0262    И дозивље л’јепу киту свата:

0263    „Ето вам га, л’јепа кито свата,

0264    Ето вам га, кићени сватови,

0265    Носите га двору унатраге,

0266    Ка сам и ја мога господара,

0267    Господара Иву Сењанина.”

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Vjerna ljuba osvecuje druga

вјерна_љуба_освећује_друга.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 11:56