Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_мата_дуждевића

Женидба Мата Дуждевића

Женидба Мата Дуждевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Кад се жени Мата Дуждевићу,

0002    За годину просио девојку,

0003    А за другу круну куповао,

0004    А за трећу панцире ковао,

0005    За четврту очо по девојку.

0006    Здраво свати дошли до девојке,

0007    И здраво се натраг повратили.

0008    Кад су били иза горе чарне,

0009    Ал’ беседи Матина девојка:

0010    „Мили куме и ручни девере,

0011    “Дозов’те ми Мату Дуждевића,

0012    „Да му речем до две до три речи.“

0013    То се њима не може на ино,

0014    Дозваше јој Мату Дуждевића.

0015    Ал’ беседи Матина девојка:

0016    „Господару, Мато Дуждевићу,

0017    “Зазор ми је с тобом беседити,

0018    „Да ти рекнем до две до три речи,

0019    “Шта сам чула ја у роду моме,

0020    „У мом роду а од моје мајке.

0021    “Тамо има у гори зеленој,

0022    „Тамо има пољана малена,

0023    “Н пољани три шатора бела,

0024    „Под шатором три ајдука млада,

0025    “А около триста ајдучића,

0026    „На голу се сабљу наслонили,

0027    “Па чекају Матине сватове,

0028    „Да погубе Матине сватове,

0029    “И да отму Матину девојку.

0030    „Већ скидај с мене круну позлаћену,

0031    “На ме мећи бијело белило,

0032    „Са сватова сдребрне панцире,

0033    “На њи мећи влашке кабанице,

0034    „Кабанице влашке сиромашке.“

0035    То је Мата послушо девојку,

0036    Па с ње скиде круну позлаћену,

0037    На њу мету бијело белило,

0038    Са сватова сребрне панцире,

0039    Њима даде влашке кабанице,

0040    Кабанице влашке сиромашке.

0041    Кад дођоше у гору зелену

0042    Беседе им три ајдука млада:

0043    „Бога вама, Власи сиромаси,

0044    “Иду л’ отуд Матини сватови,

0045    „Иду л’ отуд, воде ли девојку?“

0046    Ал’ беседи Матина девојка:

0047    „Ет’ осташе иза горе чарне.“

0048    Кад је видла Матина девојка

0049    Да је ајдуци познавати неће,

0050    Извадила триста марамица,

0051    И дарова триста ајдучића,

0052    И извади три кошуље танке.

0053    И дарова три ајдука млада,

0054    Дадоше јој три дуката жута,

0055    Оправише триста пратилаца,

0056    Да и прате иза горе чарне.

0057    Кад су били иза горе чарне,

0058    Ал’ беседи Матина девојка:

0059    „Врат’, се натраг триста пратилаца,

0060    “Проћ’ ће Мата, провешће девојку.„

0061    Вратише се триста пратилаца.

0062    Ал’ беседи Мата Дуждевићу:

0063    “Ид’те, свати, како који хоће,

0064    „Ја ћу како коњић може,

0065    “Јер ја идем на моштулук мајци.„

0066    Мата оде на моштулук мајци,

0067    Па беседи Мата Дуждевићу:

0068    “Ој старице, моја мила мајко,

0069    „Кад ти дође твоја снаја драга,

0070    “Ти изнеси гроше и дукате,

0071    „Те обаспи своју снају драгу.“

0072    Кад дођоше Матини сватови,

0073    Изнела је мила свекрвица,

0074    Изнела је гроше и дукате,

0075    Те обасу своју снају драгу,

0076    Обасула до колена с благом.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

Zenidba Mata Duzdevica

женидба_мата_дуждевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:24