Владимир Петковић Р.

Владимир Петковић Р. (Доња Ливадица пожаревачка, 17/30. септембар 1874 — Београд, 13. новембар 1956),1) историчар уметности, доктор историје уметности и археологије, професор универзитета (Београд), управник Народног музеја и директор Археолошког института САН.

Живот и рад

Гимназију је завршио у Крагујевцу а филозофски факултет у Београду и Минхену и Халеу (1905). Потом је био наставник у Пироту, Београду и Крагујевцу. Затим постаје помоћник управника Народног музеја и професор техничког факултета. Од 1911. доцент је, од 1919. ванредни, а од 1922. редовни професор универзитета. Био је учесник Балканских и Првог свјетског рата.

Важнија дјела на српском: „Један рани хришћански саркофаг из Београда“, „Манастир Жича“, „Манастир Раваница“, „Манастир Студеница“, „Манастир Каленић“ (са Е. Татићем), „Српски споменици 16-18 века“, „Старине“, „Стари српски споменици у Јужној Србији“, „Црквени календар у старом српском живопису“, „Прича о прекрасном Јосифу у Сопоћанима“, „Живопис у Љуботену“, „Ликови Стефана и Лазара Мусића у Павлици“, „Живопис цркве Св. Богородице у патријаршији пећској“, „Једна српска сликарска школа 14 века“, „Син Завидин Мирослав кнез хумски“.

Академик

Прави је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука ) од 15. II 1932. Секретар је Академије философских наука Српске краљевске академије од 7. III 1933 до 16. V 1935, од 7. III 1939. до 7. III 1941, од 2. V 1945 до 22. III 1948. Секретар је Академије уметности Српске краљевске академије од 2. V 1945. до 28. III 1946 (в. д.).

Редовни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948. Секретар је Одељења друштвених наука САН од 22. III 1948. до 10. VI 1952. Приступна беседа: Легенда св. Саве у старом живопису српском. Проглашен је 10. XI 1932 (Српска краљевска академија Год. 41 (1932) 120–128).

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 3 (Д. Поповић). Дио живота до 1924. у чланку.
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 568 (И. Ђорђевић).

Спољне везе

1)
по Народној енциклопедији 3/425 рођен је 1879. у Великом Орашју
Штампање