Корисничке алатке

Алатке сајта


владислав_скарић

Владислав Скарић

Владислав
Скарић
владислав_скарић.jpg
Рођење:
22. јун 1869.
Сарајево, Турска

Смрт:
6. август 1943.
Сарајево,
Краљевина Југославија

Познат као:
историчар, географ
и директор музеја

Владислав Скарић (Сарајево, 10/22. јун 1869 — Сарајево, 6. август 1943), српски историчар, географ и директор Земаљског музеја у Сарајеву између Првог и Другог свјетског рата.

Живот и рад

Родио се у богатој српској трговачкој породици у Сарајеву. Његов отав Коста Скарић је био трговац дуваном који се трговином обогатио и саградио једну од највећих кућа у Сарајеву тога доба. У тој кући код хотела Европе се данас налази музеј савремене умјетности. У Сарајеву је завршио основну школу и два разреда гимназије, након чега га отац шаље на школовање у Сремске Карловце. Након завршене Карловачке гимназије одлази на школовање у Грац гдје је студирао историју и географију. По повратку из Граца је радио као први професор у Реалној гимназији у Бањалуци, те као професор у Српској школи у Сарајеву.

Био је активиста српског народног покрета тога доба, писао је за српски часопис Босанска вила, и био један од оснивача Српског просвјетног и културног друштва Просвјета. Као истакнутог српског интелектуалца, аустроугарске власти га хапсе заједно са великим бројем Срба одмах након Видовданског атентата 1914. године. Први свјетски рат је провео у аустроугарском заточеништву.

Убрзо након ослобођења 1919. постаје кустос Земаљског музеја, чији је био директор од 1926. до 1936. године. Пред Други свјетски рат је извршио попис предмета Музеја Старе српске православне цркве на Башчаршији, а 1939. заједно са Ђоком Мазалићем и Даринком Деспић отворио је нове просторије и нову поставку музеја.

Велики дио својих радова је објавио у периодичној литератури, од чега највише у српским гласилима у Сарајеву до 1914. године. У периоду након Првог свјетског рата је писао за Гласник Земаљског музеја. Његово дјело је веома обилно и детаљно обухватило историју Срба у Сарајеву. Написао је велики број радова о историји Срба, српским обичајима, поријеклу Срба, о Српској православној цркви и другим сличним темама.

  • Постанак крснога имена, Гласник Земаљског музеја, Сарајево, јануар-јуни (1920)
  • Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17 и 18 вијеку, Сарајево, (1928)
  • Сарајево и његова околина од најстаријег времена до аустроугарске окупације, Издање општине града Сарајева, Сарајево (1937)
  • Изабрана дјела 1-3
  • Босна и Херцеговина под аустроугарском управом, Колекција „Српски народ у XIX веку“, Београд, (1940)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 18. фебруара 1935.

Литература

  • Српска краљевска академија Год. 43 (1935) 220–226.
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 637–638 (Ђ. Тошић).
  • М. Екмечић: В. Скарић – човјек и дјело. У: В. Скарић, Изабрана дјела, 2. Сарајево, 1985.

Спољне везе

владислав_скарић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 23:14