Корисничке алатке

Алатке сајта


војевање_на_куче_1855

Војевање на Куче (1855)

Војевање на Куче (1855) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише црногорски књаже,

0002    А шиље је у Куче камене

0003    На племену у Дрекаловиће,

0004    На Медуну од старине граду,

0005    На рукама Спахији сердару

0006    И витезу војводи Брацану:

0007    „Чујете ме, моје вјерне слуге,

0008    “Знадете ли, јесте л’ запазили.

0009    „Кад на мене султан ударио,

0010    “Ево сада дв’је године дана

0011    „Оћаше ме царе освојити,

0012    “Удари ми царе пријеваром,

0013    „Околи ме са четири стране,

0014    “Вељу ми је шкоду учинио,

0015    „Ема ми је срамотно платио,

0016    “Ту сте мене издају чинили,

0017    „Издадоше Кучи и Пипери,

0018    “Бисмо боја четири неђеље,

0019    „Бисмо боја на свакоју страну,

0020    “Пак ми Турци Брда покорише,

0021    „Покорише, те их освојише,

0022    “Сви јунаци у гору бјежаху.

0023    „Ко се стави части и поштења,

0024    “Турчину се не хће покорити

0025    „Ни пашину руку пољубити,

0026    “Страшљивци се њему предадоше,

0027    „Све страшљивци и безобразници

0028    “Од мојије Брда пространије,

0029    „А јунаци стоје кроз планину

0030    “Усред зиме, кад земана није.

0031    „Ту су сваке муке подносили

0032    “Од студена леда и снијега,

0033    „А ви моји Кучи и Пипери

0034    “На томе се грдно преваристе,

0035    „Преваристе, и јошт помислисте,

0036    “Да ће мене царе предобити,

0037    „Предобити, земљу освојити,

0038    “А и мене жива уфатити.

0039    „Ма с царе лудо преварио,

0040    “Ка што сте се и ви преварили,

0041    „Не даду се лако Црногорци.

0042    “Ви главари код паше сједосте,

0043    „И заједно с пашом вијећасте,

0044    “Како ћете мене предобити.

0045    „Па не жаљах од Куча главаре,

0046    “Ни од Куча нити од Пипера,

0047    „Е су они безобразне курве,

0048    “Него жаљах момке витезове,

0049    „На шта су их нагнали главари,

0050    “Те лијепи образ нагрдише,

0051    „Нагрдише име Дрекалово,

0052    “Од старине перјанице златне,

0053    „И пофалу српскога народа,

0054    “Нагрдише пиперске јунаке,

0055    „То је моја десна рука била,

0056    “Па ми пуче срце у прсима,

0057    „Жа ми бјеше витезе јунаке,

0058    “Е главари момке преварише.

0059    „А кад бјесмо на Кчево крваво,

0060    “А пет пашах у Бјелопавлиће,

0061    „Ја помислих на старо јунаштво,

0062    “Па ја дозвах три храбра витеза,

0063    „Од Цетиња Мартиновић-Сава,

0064    “И од Кчева Петровића Рама

0065    „И од Брда Радовић-Илију,

0066    “И дадох им књиге шаровите,

0067    „А да пођу нотњо без мјесеца,

0068    “И да мину Зету воду ладну,

0069    ”И да мину кроз турску ордију,

0070    „И да дођу на племе Пиперско,

0071    “Да окупе Куче и Пипере

0072    „И сва Ровца и двије Мораче

0073    “И Брђане што су проз планину,

0074    „Да окупе све Васојевиће,

0075    “У књигу сам клетву учинио,

0076    „Ако би се војска покренула,

0077    “И на Турке сложно ударила,

0078    „Свакоме ћу жалост опростити

0079    “За невјеру што ми учинисте.

0080    „Витезови одма послушаше,

0081    “И шарене књиге пронијеше,

0082    „Ризикаше с главом на рамена,

0083    “И дођоше, војску покупише,

0084    „Покупише, до седам хиљада,

0085    “И оћасте удрити на Турке,

0086    „И могасмо Турке погубити

0087    “И све паше живе пофатати,

0088    „Да га срећа турска не донесе

0089    “Зенерала од Русије равне,

0090    „Те на вјеру паше изводио,

0091    “Испод сабље и моје и ваше.

0092    „Кад се грдно паше повукоше,

0093    “Па ја сидох у Бјелопавлиће

0094    „На бијеле куле Бошковића,

0095    “Ви посласте три моја витеза,

0096    „Који су ми војску окупили,

0097    “И посласдте двадесет момака

0098    „Од племена од Дрекаловића,

0099    “А пред њима раброга витеза,

0100    „Петровића од Косора Тура,

0101    И сокола Лазаревић-Манџа,

0102    “Крсташ барјак носи у рукама,

0103    „К мене доше кули Бошковића,

0104    “Ја сам момчад дивно дочекао,

0105    „И свој војски дивно зафалио,

0106    “Јере су ме врло послушали,

0107    „Јере ћасте заметнути кавгу

0108    “Све за вјеру и слободу драгу

0109    „А за славу и моју и вашу

0110    “И за спомен рода јуначкога,

0111    „Ја сам свјема жалост опростио

0112    “И на вас се опет смиловао,

0113    „Послао вам угодне дарове,

0114    “Послао вам војничке барјаке,

0115    „Који су ми дошли од Русије,

0116    “Послао сам праха и олова,

0117    „То захира те је за војника,

0118    “То су ваши угодни дарови,

0119    „Шњима послах Мартиновић-Сава,

0120    “И направих књигу шаровиту,

0121    „Да поздрави војску свуколику,

0122    “Да поздрави и да ви зафали,

0123    „И слушајте два моја витеза,

0124    “У књигу сам тако бесједио:

0125    „Да ви старе друме оставите,

0126    “Оставите и заборавите,

0127    „Да немате страха од Турака,

0128    “Док је моја на рамену глава

0129    „А и моје храбре Горе Црне,

0130    “На вас нигда удрит’ неће Турци,

0131    „А немојте у паше ходити,

0132    “Ко не мисли главу изгубити.

0133    „Још ме чујте, добри два витеза,

0134    “Саво моју џебеану храни

0135    „Код витеза Петровића Тура,

0136    “Овако вам Саво бесјеђаше:

0137    „Немој који тицат’ џебеану,

0138    “Док вам не би од потребе било,

0139    „Ко не мисли главу изгубити.

0140    “Пак је листом Куче окупио

0141    „Од Цијевне до воде Мораче

0142    “И до Кома високе планине,

0143    „До Гусиња и до Климената,

0144    “Окупио на Медуну војску,

0145    „Од мене сте књигу прифатили,

0146    “И милостни поздрав примовали,

0147    „И мене сте пуно зафалили,

0148    “Мога слугу дивно дочекали,

0149    „А још љевше те га отправили,

0150    “Од народа књигу сачинисте

0151    „На састанку, ђе сте вијећали,

0152    “Сви главари на њу потписати

0153    „Од цијела општога народа,

0154    “И народњи печат ударисте

0155    „И мохуром светог Арсенија,

0156    “Да ћате ми вазда вјерни бити,

0157    „Да другога цара не познате

0158    “Како Бога и мене једнога,

0159    „Па мојега слугу оправисте,

0160    “И оваку књигу отписасте:

0161    „„Од нас Куча и Дрекаловића

0162    “„Мили поздрав црногорском књазу!

0163    “„Примили смо угодне дарове,

0164    “„И твоју смо књигу разумјели,

0165    “„И заповјед твоју испунили,

0166    “„Поздрављамо кућу Петровића,

0167    “„Сву господу нашега народа

0168    “„И надежду нашу од старине,

0169    “„Поздрављамо браћу Црногорце,

0170    “„Црногорце сиве соколове,

0171    “„Који царску војску предобише,

0172    “„Црногорско име прославише,

0173    “„За обрану српскога народа,

0174    “„За орану и слободу драгу,

0175    “„Љубимо те у скут и у руку,

0176    “„Вјешамо се о твојему скуту,

0177    “„Већ о скуту у твојему врату,

0178    ””Да не браниш од зла свакојега,

0179    “„Да не браниш, и да с нама владаш,

0180    “„Господар си, пресвијетли књаже,

0181    “„Од нас ради, што је тебе драго,

0182    “„Вазда ћемо тебе вјерни бити;

0183    “„Пак се књаже, сви тебе молимо,

0184    “„Од нас свијех и ко није овђен

0185    “„За сокола Мартиновић-Сава,

0186    “„Е не Саво уредио дивно,

0187    ””И мудро не свију сакупио,

0188    “„И јуначку похвалу казао,

0189    “„Пробудио срца у јунаке,

0190    “„Трудио се и дневи и ноћи,

0191    “„Не би други боље ни мудрије

0192    “„Осим тебе али куће твоје,

0193    “„Вјеран ти је, и добро га држи,

0194    “„Овако су за потребе људи.“

0195    “Кад проучих књигу шаровиту,

0196    „Ту се нагна руски зенерале.

0197    “Коваљевски од двора русијска,

0198    „И он ви је добро захвалио,

0199    “И шарену књигу преписао,

0200    „Понио је двору русијскоме,

0201    “Да цар знаде, што су Црногорци,

0202    „И како ће књазу вјерни бити,

0203    “А једну је мене оставио,

0204    „И раним је у сандуку моме,

0205    “Пак сам чуо, моји два витеза,

0206    „Да невјеру мени учинисте,

0207    “И пођосте у турске градове,

0208    „И пашину руку пољубисте,

0209    “И примате отровне дарове.

0210    „Баш немате части ни поштења,

0211    “Ја не жалим што ме преваристе,

0212    „Но што ће ми од Русије доћи,

0213    “Какви су ми вјерни Црногорци,

0214    „То је моја рана превелика.

0215    “Но чујте ме, моји два витеза,

0216    „Остав’те се дара од Турака,

0217    “Окупите три хиљаде Куча,

0218    „Прочитајте књигу шаровиту,

0219    “Ја поздрављам мало и велико,

0220    „И молим ве као моју рају,

0221    “Скупите се од Куча главари,

0222    „И дођите к мене на Цетиње,

0223    “Јере ћу ве уредити дивно,

0224    „Уредити и суд поставити,

0225    “Као што сам у моју државу,

0226    „А немојте од мен’ оступити,

0227    “Кајање ће бити најпослијед,

0228    „Кајаћ’те се, а помоћ’ ви неће,

0229    “Него ајте к мене на Цетиње,

0230    „Ставићу вам добре сенатуре,

0231    “Сенатуре, добре капетане,

0232    „И послушне младе перјанике,

0233    “Дивно ћу вам уредити војску

0234    „Ставићу ви добре стотињаше,

0235    “Стотињаше, то су офицери,

0236    „Ставићу ви добе десечаре,

0237    “Десечари, то су капурали,

0238    „То је наша сад војничка влада,

0239    “Стотињаши за њим’ десечари.„

0240    Кад витези књигу проучише,

0241    Сердар Спахо и Барацан војвода,

0242    Па једанак на ноге усташе,

0243    И по Куча турише телале,

0244    Да окупе народ на састанку,

0245    Окупише све Куче камене,

0246    Међу њима књигу изнијеше,

0247    И књажеву књигу проучише,

0248    Пак се Кучи књиги поклонише,

0249    И Данилу књазу зафалише,

0250    И на томе ћаху пристанути,

0251    Но не даду неки издајници,

0252    Те од Куча бјеху старјешине,

0253    Све ћу ти их по имену казат’:

0254    Прво бјеше Марко Аловићу

0255    Од витешке куће Чејовића,

0256    Друго ми је Томо Џуџовићу,

0257    И то бјеше родом Чејовићу;

0258    А треће је Петро Вуковићу,

0259    А четврто Петрованов Саво,

0260    А пето је Милић-Марковићу,

0261    А шесто је протопопе Зеко,

0262    Којино је Чејовић’ма глава;

0263    Седмо бјеше попе из Медуна,

0264    Попе Петре од Медуна града,

0265    Од славнога браства Поповића.

0266    То су Кучке поглавице биле,

0267    А турске су старе придворнице,

0268    Ал’ нека га, црн им образ био!

0269    Кад немају части и поштења,

0270    Но се вуку кроз турске градове,

0271    Турска их је рђа спопанула,

0272    Те немају руха и оружја,

0273    Те јунаке старе нагрдише,

0274    Нагрдише и старе и младе,

0275    На састанак Куче помутише,

0276    Ах нека га проклета им душа!

0277    Кучко робје о души им било,

0278    Не дадоше примит’ заповјед

0279    Од Данила свијетлога књаза,

0280    Но несретње Куче разредише,

0281    Раздвојише, све их ископаше,

0282    Потписаше с’ у турачке руке,

0283    Па оваку књигу направише,

0284    Послаше је свијетломе књазу:

0285    “Не фала ти, црногорски књаже!

0286    „Ни на књиги ни на твоме дару,

0287    “Што ни пишеш, да тамо дођемо,

0288    „Ниједан ти од нас доћи неће,

0289    “Ни ћемо ти уредбу примити,

0290    „Ни ћемо ти скупити арача,

0291    “Нити ћемо, нити за те знамо,

0292    „Доклен нам је Скадар на Бојану

0293    “И уз њега љута Арбанија,

0294    „Нит’ се страшим’, ни за те маримо.“

0295    Када књазу така књига дође,

0296    И кад виђе, што му Кучи пишу,

0297    Срдито им другу направио,

0298    Па поздравља три хиљаде Куча

0299    И свакога по реду главара:

0300    „Чујте мене, Кучи, браћо драга!

0301    “Лудо сте ми књигу отписали,

0302    „За себе сте грђе учинили,

0303    “Дођ’те к мене на Цетиње равно,

0304    „И скупите од Куча арача,

0305    ”Донесите мене на Цетиње,

0306    “Донес’те га, лијека ви нема!

0307    „Не дођете л’ мене на Цетиње,

0308    “Кунем ви се, а вјеру ви дајем,

0309    „Све ћу равне Куче изгорјети

0310    “Све ће поћи ђавољијем трагом,

0311    „Дрекалово ископат’ кољено,

0312    “Нек погине име Дрекалово,

0313    „Душманину срце насладити.

0314    “Добро знајте и да ме познате,

0315    „Доста сте ми стрица изварали,

0316    “И његова потрошили блага,

0317    „Све шарали тамо и овамо,

0318    “Лажи њему, а лажи Турцима;

0319    „А ево ви тврду вјеру дајем,

0320    “У мене ви пријеваре нема,

0321    „А знаћете, што је Гора Црна,

0322    “И какви су моји Црногорци,

0323    „Који могу с царем ратовати,

0324    “А камоли с три хиљаде Куча,

0325    „И опет нам тврду вјеру дајем,

0326    “Не дођете л’ мене на Цетиње,

0327    „Брзо ћу ви војску оправити,

0328    “Брзо ће вам добро јутро звати,

0329    „И некоме добра бити неће,

0330    “Грђа ће вам бити него Турци,

0331    „Вјерујте ми, преварит’ ве нећу.“

0332    Кад од књаза друга књига дође,

0333    На збору се Кучи окупише,

0334    Многи на то пристати оћаху,

0335    Особито Петровића Туро,

0336    И дијете Драгојевић Бацо,

0337    Од витешке куће Иванове

0338    Од Убала Лазовић Пуниша

0339    И Турова сва четири сина

0340    И барјактар Лазовић Манџо,

0341    Барјактар је куће Петровића,

0342    Јунак добар Шћепанов Милане,

0343    А и Милан пристати оћаше,

0344    Милан бјеше куће Иванове,

0345    Сердар Спахо пристати оћаше,

0346    Но му други Кучи не дадоше,

0347    Но овако књазу отписаше:

0348    „Што ни пишеш, црногорски књаже,

0349    “Што ни пишеш, арач да ти дамо,

0350    „Ми недамо ништа до камења,

0351    “Из пушака гркије крушака,

0352    „Како смо се вазда научили.

0353    “Кад су на нас Турци ударили,

0354    „Нијесу не Турци придобили,

0355    “А некмоли твоји Црногорци,

0356    „Ми никоме арач не дајемо,

0357    “Има пуно до двјеста година

0358    „Да никоме арач не дадосмо,

0359    “И данас га Турци нама дају,

0360    „Вазда су нас под мито држали,

0361    “Од како су на нас ударили,

0362    „Откад турске силе изломисмо,

0363    “И не знамо другог господара

0364    „До једнога Бога великога,

0365    “Нити знамо, нити га познамо.„

0366    Књига дође на равно Цетиње,

0367    Књаз устаде, добро се ражљути,

0368    Па срдито књигу направио,

0369    А посла је у Морачу тврду

0370    На рукама Церовић-Новици:

0371    “О Новица, драги сенатуре!

0372    „Чиме примиш књигу шаровиту,

0373    “Ти устани на ноге лагане,

0374    „Брже устан’, и покупи војску

0375    “Од Роваца и двије Мораче,

0376    „Ајде шњима у Васојевиће.“

0377    А другу је књигу направио,

0378    Те је шиље у Ускоке равне,

0379    На рукама Бегану сердару:

0380    „Чуј Бегане од Ускока главо,

0381    “А чим примиш књигу шаровиту,

0382    „Покупи ми Ускоке јунаке,

0383    “Па постави страже по граници,

0384    „Да Ускоке не опале Турци,

0385    “И шиљем ти Крста Петровића,

0386    „Братучеда од кољена мога,

0387    “И шиљем ти стотину момака,

0388    „По избору бољега јунака,

0389    “Све Његуша и још Цетињана,

0390    „Добро чувај на граници страже,

0391    “Чувај добро стражу од Турака,

0392    „И чувај ми обије Мораче,

0393    “Да ти на њи на ударе Турци,

0394    „Да Морачу моју не погазе,

0395    “Е на Куче мислим ударити

0396    „За невјеру, што ми учинише,

0397    “Како су се вазда научили,

0398    „Морача ће на Куче удрити.

0399    “Стражу стави на свакоју страну,

0400    „Па је чувај као своју главу.“

0401    Па је трећу књигу направио,

0402    А шиље је у Васојевиће,

0403    Наврх Кома високој планини,

0404    Витешкоме змају од старине,

0405    На рукама Вукову Милану:

0406    „О Милане, нови сенатуре!

0407    “Устан’ брже, и покупи војску;

0408    „Ајде брже с војском на Ножицу,

0409    “Ту ћеш наћи Церовић-Новицу,

0410    „И шњим Ровца и двије Мораче

0411    “И нашега игумана старца

0412    „На његова вранца помамнога,

0413    “Е је старац боја зажелио.

0414    „О Милане, мила слуго моја,

0415    “Скоро сам ти љебац поклонио,

0416    „Нијесам ти срећу окушао,

0417    “Ставио сам тебе сенатура,

0418    „Зашто сте ми вазда вјерни били,

0419    “Вјерни мене и кољену моме.„

0420    Па четврту књигу направио,

0421    И шиље је у Братоножиће,

0422    А на руке Вуку капетану

0423    И витезу Беша-Ћелевићу:

0424    “Чујте добро, два бијесна вука!

0425    „Скуп’те војску у Братоножиће,

0426    “Ајде шњоме у Скотич планину,

0427    „Па отоле с војском на Ножицу,

0428    “Наћи ћете Церовић-Новицу

0429    „И нашега старца Димитрију

0430    “И Милана мога сенатура,

0431    „Па заједно војску мијешајте,

0432    “Мијешајте, скупа ударите,

0433    „И Брскуте село похарајте,

0434    “Похарајте, пак га изгорите,

0435    „И фатајте мало и велико,

0436    “Сијеците сабљом свеколико,

0437    „Нек од врага не остаје трага,

0438    “Све о души кучкије главара;

0439    „А кад бисте Брскут изгорјели,

0440    “Ајте с војском на богате Сравче,

0441    „И Сравачко село похарајте,

0442    “Сијеците и младо и старо;

0443    „А кад бисте Сравче похарали,

0444    “Ајте с војском низ Куче камене,

0445    „Похарајте све Криводољане,

0446    “Похарајте, сабљом сијеците,

0447    „Па отолен ајте на Ублима,

0448    “На Ублима око учините,

0449    „Наћи ћете Мирка, брата мога,

0450    “А уз њега моје Црногорце,

0451    „Црногорце и моје Брђане.“

0452    Па шарене књиге оправио,

0453    И таку им заповијед дао,

0454    Па сам књаже на ноге устаде,

0455    И свог брата Мирка дозиваше:

0456    „Брате Мирко, устани на ноге!

0457    “И узјаши вранца од мегдана,

0458    „А припаши сабљу о појасу,

0459    “И покрени наше Цетињане,

0460    „Цетињане, храбре витезове,

0461    “Устан’ брже, узјаши на вранца,

0462    „Ајде право ријечком нахијом,

0463    “Ја ћу купит’ друге Катуњане,

0464    „Узми полак ријечке нахије,

0465    “Половину нахије црмничке,

0466    „Половину нахије љешанске,

0467    “А пола ћу послат’ Катуњана,

0468    „Ону полу стави по граници,

0469    “Од четири наредне нахије,

0470    „Да не клети не преваре Турци;

0471    “А кад бисте на Куче удрили,

0472    „Да се не би Турци потежили,

0473    “Да не удре на наше нахије,

0474    „Јере су ме и прије варали,

0475    “Доиста ме више варат’ неће.

0476    „Знаш ли, Мирко, јеси л’ запазио,

0477    “Када војска бјеше на Грахово,

0478    „Кад ни стрико владика вој’ваше,

0479    “Бој бијаше са Херцеговином,

0480    „С равном Босном и Херцеговином,

0481    “С Арбанијом бјеше вјера тврда,

0482    „Невјерни га Турци преварише,

0483    “И Врањину нашу освојише,

0484    „И Лесандру, што је до Врањине,

0485    “Вортеца је равне Арбаније,

0486    „Пак је држе и таде и саде,

0487    “Па и мене Турци преварише,

0488    „И султан ме ћаше преварити,

0489    “Кад ми моја сва Брда покори,

0490    „Јер удари мене изненада,

0491    “Ма се није царе пофалио,

0492    „Јере ми је Брда погазио,

0493    “Турском сам их крвљу осветио,

0494    „Нека памте, ђе су долазили,

0495    “Већ су Турци старе варалице,

0496    „Они вазда пријеваром раде,

0497    “Пак се ваља паметно владати,

0498    „Но чујеш ме, мили брате Мирко!

0499    “Ајде с војском у Бјелопавлиће,

0500    „Па ти узми полак од Брђана,

0501    “Ајде шњима на племе Пипере,

0502    „Узми собом полак од Пипера,

0503    “Полак стави на село Рогане,

0504    „Да Рогане не изгоре Турци,

0505    “А ти ајде с војском на Биоче,

0506    „На обалу студене Мораче,

0507    “А кад би се војска окупила,

0508    „Немој брзо с војском ударити,

0509    “Но почини три бијела дана,

0510    „Моли вазда Куче без престанка;

0511    “Еја би се како обратили,

0512    „Да ришћанске душе не кољемо,

0513    “Јадну нашу браћу не цв’јељамо;

0514    „Не хћену л’ се Кучи обратити,

0515    “Удари им са свакоје стране,

0516    „Немој, Мирко, другу учинити,

0517    “Што ми нећеш Куче изгорјети,

0518    „Макар твоју изгубио главу;

0519    “Е т’ овамо повраћања нема,

0520    „Што ми нећеш Куче сподобити,

0521    “Озгора ће војска ударити

0522    „Већ од Кома високе планине,

0523    “Доиста ме преварити неће,

0524    „С’јеци, Мирко, и младо и старо,

0525    “Да од врага не остаје трага.„

0526    Кад му књаже заповијед даде,

0527    Брже Мирко на ноге устаде,

0528    И припаса сабљу од мегдана,

0529    А закрочи вранца дебелога,

0530    Собом узе рабре Цетињане,

0531    Па пођоше право низ нахије,

0532    Низ нахије књиге разаслаше,

0533    И свакоме заповијед даше,

0534    Главарима и старјешинама,

0535    Да се креће војске половина,

0536    И да иду у Брда широка,

0537    Капетани на ноге усташе,

0538    И дозваше своје стотињаше,

0539    Стотињаши своје десечаре,

0540    Десечаре и још барјактаре;

0541    Сваки хита, те за Мирка пита,

0542    У Брда се војска саставила

0543    Од његове четири нахије,

0544    И петије Брда широкије,

0545    Развише се свилени барјаци,

0546    Коњаници коње закрочише,

0547    Стотињаши војску уредише,

0548    И широка Брда пријеђоше,

0549    На Пипере племе долазише

0550    У сената Пилетића Јола,

0551    Јоле узе полак од Пипера,

0552    И долази на Биоче војска,

0553    Састави се сваколика војска,

0554    На Биоче, на воду Морачу

0555    Починули три бијела дана,

0556    Према њим су сви Кучи остали,

0557    Према њим је војске три хиљаде,

0558    И четврта хиљада Турака,

0559    Што их бјеху Турци одаслали,

0560    Да Кучима добру помоћ даду,

0561    Све за вишу бруку и срамоту.

0562    Моли Куче Петровићу Мирко,

0563    Куче моли три бијела дана,

0564    Да му дођу, и да се предаду,

0565    Кучи зову Мирка на мегдану:

0566    “Чујеш ли ме, Петровићу Мирко!

0567    „Ако те је породила мајка,

0568    “Ти најави војску на Морачу,

0569    „Оди к нама, да се обидемо,

0570    “Добар смо ти харач приправили,

0571    „Запамтићеш, ђе си долазио.“

0572    На томе се Мирко расрдио,

0573    Кад је трећи данак долазио,

0574    Теке бјеше преврнуло подне,

0575    Па лијепо војску разређива,

0576    Уредио своју Брђанију,

0577    Па Пипере и Бјелопавлиће,

0578    А пред њима два српска витеза,

0579    Два витеза, оба сенатура,

0580    Пилетића од Пипера Јола

0581    И од Брда Мартинића Блажа,

0582    Оваку им заповијед даде:

0583    „Чујте мене, оба сенатура,

0584    “Дигните се и крените војску,

0585    „Ајте с војском нотњо без мјесеца,

0586    “Проз Дољане више Подгорице,

0587    „Чувајте се на воду Морачу,

0588    “Да Морача не потопи војску,

0589    „Па ајдете право на Сјенице,

0590    “Чувајте се куле војводине,

0591    „Да војвода не опази војску,

0592    “Докле сине зора од истока,

0593    „Дораните на Медуну граду,

0594    “И на Медун тврди ударите,

0595    „Отуда се Кучи не надају,

0596    “Па удрите њима изненада,

0597    „Ви отуда, ја ћу одовуда,

0598    “Доиста ве преварити нећу.„

0599    Кад Брђане Мирко уредио,

0600    Па је своју војску покренуо,

0601    Стотињаши војску разабраше,

0602    Разабраше, пак је уредише,

0603    Све големо племе до племена,

0604    А нахија пала до нахије,

0605    Стаде Мирко уређиват’ војску,

0606    С десне стране стави Црмничане,

0607    И придружи шњима Цеклињане,

0608    С љеве стране нахију катунску,

0609    На средину војске поставио

0610    Цетињане и Љуботињане,

0611    У које се најбоље уздаше,

0612    Да ће њему проломити путе

0613    И освојит’ на Косору куле,

0614    Пуне куле добрије јунака,

0615    Већ Турака и Дрекаловића:

0616    А што ћу ти дуљит’ и казиват’!

0617    Страхота је очима гледати,

0618    А камо ли на њих ударити,

0619    Топа нема, а лубарде нема,

0620    Да би б’јеле куле поломио,

0621    Него пушке и витешке руке.

0622    Па по ноћи посла перјанике,

0623    Одасла их Котича планини,

0624    Докле дођу управ на Ножицу,

0625    И да нађу Церовић-Новицу,

0626    Овако им Мирко наређива:

0627    “Перјаници, моји соколови!

0628    „Поздравите Димитрију старца,

0629    “Поздравите Нова и Милана,

0630    „Поздравите Вука капетана

0631    “И нашега Бешу буљумбашу,

0632    „Сјутра ћемо на Куче удрити,

0633    “Нека удре на село Брскуте,

0634    „Ако не би сјутра ударили,

0635    “Већ у књаза вјерни бити нећи,

0636    „Но ће своје главе сатровати,

0637    “Ја одиста оћу ударити,

0638    „Да би знао да ћу погинути.“

0639    Перјаници брзо полећеше,

0640    И пасаше све Братоножиће,

0641    Прелазише Котича планину,

0642    Прије зоре на Ножицу доше,

0643    И све њима право кажеваху,

0644    Како сину зора од истока,

0645    Ударише оба сенатура,

0646    Сенатура од равније Брда,

0647    Пилетић је јунак од старине,

0648    Пилетић је пиле од сокола,

0649    А Мартинић стаса Обилића,

0650    И он бјеше срца јуначкога,

0651    Па удрише на Медуну граду,

0652    С Брђанима Медун освојише,

0653    И на Медун страже пофаташе,

0654    Мијешане и Куче и Турке,

0655    Пофаташе, па их посјекоше.

0656    Ма ни Мирко не стоји залуду,

0657    Но рашири војску на три реда,

0658    Цетињане и Љуботињане,

0659    Прве њима шанце освојише,

0660    Када сложно на Куче удрише,

0661    Побјегоше, Косор оставише,

0662    Оставише куле свеколике,

0663    Оно виђе Вукићев Стојане,

0664    Нехће Стојан кулу оставити,

0665    Него војски у сусрећу пође,

0666    Наопако обрати оружје,

0667    Па у руке капу дофатио,

0668    Књажевој се војски поклонио,

0669    Зато војска знаде и не знаде,

0670    Е се Стојан предати оћаше,

0671    На њега се јунак намјерио,

0672    Баш војвода од Цетиња Марко

0673    Од витешке куће Мартинове,

0674    И Стојана жива уфатио,

0675    Оћаше му добру посјећ главу,

0676    Но га Стојан Богом кумијаше:

0677    „Немој мене изгубит’, војвода!

0678    “Ја сам јунак Вукићев Стојане,

0679    „Ја познајем мога господара,

0680    “Господара свијетлога књаза.„

0681    Та му ријеч скапулала главу,

0682    Војвода му узима оружје,

0683    Узе њему од срме оружје,

0684    Да таквога на Србина нема,

0685    На Србина али на Турчина,

0686    Ка оружја Вукићев-Стојана,

0687    Даде му га, ријеч не учини,

0688    Оћаше га друга посјећ’ војска,

0689    Ал’ га брани војевода Марко,

0690    Бранио га као своју главу,

0691    Доиста га обранит’ не ћаше,

0692    Но војводи браћа помогоше,

0693    Обранише Вукићев-Стојана.

0694    Па на Косор тврди ударише,

0695    Ту се смјеста заметнула кавга,

0696    Ударише једни на Медуну,

0697    А удрише други на Косору,

0698    А Новица на село Брскуте.

0699    Боже мили, чуда великога!

0700    Побјегоше Кучи уз планину,

0701    Побјегоше, куле оставише,

0702    Оставише мајке и љубовце,

0703    Није лако чекат’ Црногорце!

0704    Бјежи, браћо, и старо и младо,

0705    Но не даду врли Црногорци,

0706    Кога стижу, томе главу дижу„

0707    Посјекоше и младо и старо,

0708    Посјекоше, огњем изгорјеше,

0709    И сва Кучка села освојише,

0710    Освојише, па их сатријеше,

0711    И живијем огњем опржише,

0712    Поараше равно Орахово,

0713    Орахово и шњим Безивово,

0714    На Затрепче тврдо долазише,

0715    И Затрепче село изгорјеше,

0716    Опалише Коће и Фундину,

0717    Утекоше Кучи у Клименте,

0718    Сва се Хоцка гора препанула,

0719    И бијеле куле оставише

0720    Од велике силе црногорске.

0721    Ни Новица не стоји залуду,

0722    Па ни други рабри витезови,

0723    Којино су војсци человође,

0724    Но на Брскут село ударише,

0725    Ударише, пак га сподобише,

0726    И живијем огњем изгорјеше,

0727    И живијех роба поваташе:

0728    Ал’ Новица срца милостива,

0729    Не хће Ново робје погубити

0730    Ни његови рабри витезови,

0731    Но пуштаје робје уз планину,

0732    Бјежи робје уз гору зелену,

0733    Робље бјежи, грозне сузе лије,

0734    Кунијаху од Кучах главаре.

0735    И богато Срапче освојише,

0736    Већ бијеле куле Лазовића,

0737    Па се војска низ Куче окрену,

0738    Каде долу Криводолу дође,

0739    Освојише све Криводољане,

0740    Освојише, огњем изгорјеше,

0741    Ма никога не губи Новица,

0742    Но пуштаје робје уз планину,

0743    Жао њему гријешити душу,

0744    Па се крену Новичина војска,

0745    И на Убле равне долазила,

0746    С Мирковом се војском саставила,

0747    Поараше, Куче изгорјеше,

0748    Не остаде ништа до камена,

0749    И јошт много глава покидоше,

0750    Стотину им глава окинуше,

0751    И живије триста доведоше!

0752    Пак се војска низ Куче обрати,

0753    На Биоче главе окупише,

0754    Доведоше робје повезано,

0755    И ту наше Петровића Мирка,

0756    А када их Мирко угледао,

0757    Мртве главе оне ђеце луде,

0758    Овако је Мирко бесједио:

0759    “О несрећо, Бог да те убије!

0760    „Вазда л’ си се на нас товарила,

0761    “На Куче се данас растовари,

0762    „Све на душу кучкије главара,

0763    “Голо робје и све мртве главе.„

0764    Отолен се Мирко подигнуо,

0765    Подигнуо сву војску осталу,

0766    Па он стаде разабират’ војску,

0767    Колико му погинуло друга,

0768    Десет њему друга погинуло,

0769    Неке ћу ти по имену казат’.

0770    Мирко своју војску окренуо,

0771    И кренуше мртве и рањене,

0772    У Пипере мртве покопаше,

0773    А рањене носе на Цетиње,

0774    На Цетиње свијетломе књазу.

0775    А кад Мирко на Цетиње дође,

0776    Ту остави своје рањенике,

0777    Па је Мирко књаза наодио,

0778    И шњим бјеху војске человође,

0779    Па сви књаза у руке љубјаху,

0780    А њих књаже у бијело лице,

0781    Мило љуби, те им зафаљива,

0782    И овако књаже бесједио:

0783    “Фала вама, моји Црногорци!

0784    „На вашему витешком јунаштву,

0785    “Е ми силу Кучку сатријесте,

0786    „Сатријесте огњем опалисте,

0787    “Нека саде иду у Турака,

0788    „Нек се фале кроз турске градове,

0789    “Како им је с књазом ратовати,

0790    „С Црногорцем врућа боја бити,

0791    “Нек сад знаду, што су Црногорци,

0792    „И нека им сад помогу Турци.

0793    “И чујте ме, браћо Црногорци,

0794    „Сад ми није жао оставити,

0795    “Оставити све Куче камене,

0796    „Него ћу их дароват’ Турцима,

0797    “Нек се кају и данас и вазда.„

0798    Амин, Боже, до тебе се чуло!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Vojevanje na Kuce (1855)

војевање_на_куче_1855.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:02