Гавран харамбаша и Лимо

Гавран харамбаша и Лимо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Гавран харамбаша,

0002    Књигу пише, на мезиле прати,

0003    Прати књигу к мору дебеломе,

0004    Побратиму харамбаши Лиму:

0005    „Побратиме, Лимо харамбаша!

0006    „Књигу виђи, не почаси часа,

0007    „Брже зови Ђура барјактара,

0008    „Нек развије крстата барјака,

0009    „Под барјака покупи јунаке,

0010    „По избору тридесет јунака;

0011    „Прати хабер, лист књиге бијеле,

0012    „Прати хабер Роснићу Стевану,

0013    „Који може стићи и утећи

0014    „И на домет танком пушком убит’,

0015    „Нек ти с’ и он под барјаком нађе.

0016    „Ја кад скупиш, побратиме Лимо!

0017    „Каде скупиш таку добру чету,

0018    „Хајде шњоме Бишћу на крајину,

0019    „У високу Бишћанску планину,

0020    „Ђено има суховрха јела,

0021    „И под јелом један бијел камен,

0022    „Код камена једна вода ладна,

0023    „Ту ћеш мене наћи, побратиме,

0024    „Са мном хоћеш сву дружину моју:

0025    „Ели мене кажу пријатељи,

0026    „Добар шићар иде уз планину,

0027    „А од Бишћа Фазли-харачлија,

0028    „Хоће Турчин с благом уз планину,

0029    „Кажу, брате, седам мазги блага

0030    „У Турчина, што је покупио:

0031    „Красан шићар баш за нас хајдуке;

0032    „Ту хоћемо благо дијелити,

0033    „Дијелити благо калпацима,

0034    „Јал дружина ране завијати.

0035    „Чујеш ли ме? Побратиме Лимо!

0036    „Хитро хитај и ноћи и дневни,

0037    „Ја док није Турчин проходио,

0038    „Да раније друма уфатимо.”

0039    Књига дође харамбаши Лиму,

0040    Милија му од очију била,

0041    Брже зове Ђура барјактара:

0042    „Мој соколе, Ђуро барјактаре!

0043    „Развиј барјак, удри пред капију,

0044    „Нек се купи тридесет јунака,

0045    „Немој пуштит’ рђу под барјака,

0046    „Но ти купи све главне јунаке,

0047    „Кој’ од ране јаокнути не ће,

0048    „Поред себе уплашити друга;

0049    „Ја сам ноћас пратио саију

0050    „За нашега Роснића Стевана,

0051    „Ел нам Стево хоће требовати.”

0052    Барјактар га хитро послушао,

0053    Разви барјак, и скупио друштво,

0054    И ту дође Роснићу Стеване.

0055    Друштво диже Лимо харамбаша,

0056    Отидоше, дуго путоваше,

0057    И на њино мјесто долазише,

0058    На рочиште, ђе су се рочили,

0059    У Бишћанску високу планину;

0060    Прије њега Гавран долазио,

0061    И под јелом совру поставио,

0062    Једу љеба и пијаху вина;

0063    А кад дође харамбаша Лимо,

0064    Те им Божу помоћ називаше,

0065    Сви пред њиме на ноге скочише,

0066    Руке шире, у лица се љубе,

0067    За лако се здравље упиташе,

0068    За готову совру засједоше,

0069    Једу љеба и пијаху вина,

0070    Све гледају друмом низ планину,

0071    Кад ће сила Фазли-харачлија;

0072    Ал’ да видиш муке и невоље!

0073    Нема њима Фазли-харачлије,

0074    Хајдуцима љеба нестануло,

0075    Неста љепца и црвена винца:

0076    У торбици танка брашњеница!

0077    Но сиђеше три четири дана,

0078    А ниједан љеба не окуси,

0079    Ни обиде црвенога вина.

0080    Јунацима мука досадила,

0081    Ал’ јунаци тврђи од камења,

0082    Трпе глађу и јуначку жеђу,

0083    Нити какав ријечи бесједи;

0084    Ал’ не трпи харамбаша Лимо,

0085    Побратиму ружно проговара:

0086    „Побратиме, Гавран харамбаша!

0087    „Знаш ли, море, не знали те људи!

0088    „Да сам тебе књигу оправио,

0089    „Ка’ што си је к мене оправио,

0090    „Давно бисмо благо дијелили,

0091    „Јал’ дружина ране завијала;

0092    „Ти ме, море, сломи и превари

0093    „На далеко Бишћу на крајину,

0094    „Смори мене и дружину моју

0095    „А и глађу и јуначком жеђом.

0096    „Брже плаћај мене и дружини:

0097    „Сваком другу по тридест дуката,

0098    „Мене старцу стотину пунијех;

0099    „Ако л’ тако испунити не ћеш,

0100    „Кунем ти се свачим на свијету!

0101    „Шарка ми је пушка отежала,

0102    „Отежала на рамену моме,

0103    „А пушка је моја харчалија:

0104    „У пушци је дванаест сачама,

0105    „Свака сачма од дванаест драма,

0106    „А у зрну пуно седамнаест,

0107    „Пушку ћу ти у прси сасути,

0108    „Све ћу твоје кости изломити,

0109    „А твоје ћу срце изгорети,

0110    „Кроза те ће огријати сунце.”

0111    Препаде се Гавран харамбаша,

0112    Побратиму Лиму проговара:

0113    „Немој тако, побратиме Лимо!

0114    „Мо’ш ти мене данас кидисати,

0115    „И мо’ш пушком мене иштетити;

0116    „Но потрпи јоште данак један:

0117    „Јал’ нијесмо друма погодили,

0118    „Јал’ смо стару срећу изгубили,

0119    „Јали нас је нетко преварио.

0120    Ал’ то Лимо ништа не слушаше,

0121    Но загледа своју шарку пушку,

0122    Побратиму кидисати шћаше.

0123    Скочи Гавран часа не почаси,

0124    Пушку своју сподби по сриједи,

0125    Затрча се хитро низ планину,

0126    Како јељен од године дана,

0127    А остави друштво на планини,

0128    Доке дође више Бишћа града

0129    И виш’ оног поља Бишћанскога,

0130    Он се пење на зелену јелу,

0131    Погледује Бишћу на крајину,

0132    Ал’ је Бишће тама попанула;

0133    Кад погледа уз поље Бишћанско,

0134    Прамен магле поље притискао,

0135    Не бијаше магла од даждица,

0136    Но од паре коњске и јуначке:

0137    Ето силе Фазли-харачлије!

0138    Но да је ти оком сагледати,

0139    Каква сила иде са Турцима!

0140    Ко најпрви бјеше пред Турцима!

0141    Силно влашче Петре Мркоњићу,

0142    Кога кажу да такога нема,

0143    Који земље млоге устрашио

0144    Шњеговијем јадом и ршумом;

0145    Пред Турцима бјеше одмакао,

0146    Не би њега пушка дотурила;

0147    На дорату ноге прекрстио,

0148    А титра се сила с буздоханом,

0149    Он буздохан баца у висину,

0150    А у десну дочекује руку;

0151    За влашићем Петром Мркоњићем,

0152    За њим иде харачлијн ћехаја

0153    На кулашу коњу дебеломе;

0154    За ћехајом Фазли-харачлија

0155    На његову ату бијеломе;

0156    За Турчином Фазли-харачлијом

0157    Потпунице седам мазги блага

0158    И стотина из Бишћа Турака,

0159    И тридесет из горе пандура

0160    Све дружина Петра Мркоњића,

0161    Да пропрате благо кроз планину,

0162    Ел планина страшна од хајдука,

0163    Све казују Лима и Гаврана.

0164    А кад виђе Гавран харамбаша,

0165    Када виђе силу са Турчином,

0166    Кад сагледа Петра Мркоњића,

0167    Уфати га дрхат и грозница,

0168    Те низ јелу хитро полетио,

0169    До по јеле од гране до гране,

0170    Од по јеле скочи на земљицу,

0171    Уз планину хитро потрчао,

0172    Он плашиво у дружину дође,

0173    Мучно дође, а мучније каже:

0174    „Бјеж’те браћо, куђе који може!

0175    „Нити има боја ни шићара,

0176    „Каква сила иде са Турчином:

0177    „Но из Бишћа стотина Турака,

0178    „И тридесет из горе пандура

0179    „Све дружина Петра Мркоњића;

0180    „Нијесам се, браћо, препануо

0181    „Од Турака, ни пак од пандура,

0182    „Браћо моја! Да ви право кажем:

0183    „Од Петра ме уфати грозница!

0184    „С коњем ће нас, браћо, погазити,

0185    „А са сабљом главе иштетити.”

0186    Шћаше Гавран друштво препанути,

0187    Ал му не да харамбаша Лимо,

0188    Но му Лимо ружно проговара:

0189    „Копилане, а не побратиме!

0190    „Ни си јунак, нити те родио,

0191    „Не плаши ми сву дружину моју.”

0192    Па ти Лимо друштво сјетоваше:

0193    „Браћо моја! Ви се не препан’те,

0194    „Но ви дуге пушке наперите,

0195    „Хајте са мном мало под планину,

0196    „Под планину у тијесне друме;

0197    „Начините тврде метеризе,

0198    „Исправите плоче поред себе,

0199    „То камењем прси заклоните,

0200    „А ви дуге пушке измолите,

0201    „Да ми силу мало почекамо.

0202    „Браћо моја и дружино редом!

0203    „Немој кога да уије гуја,

0204    „Немој који пушку да истури,

0205    „Док не пукне моја пушка прва,

0206    „Ја ћу гледат’ силнога јунака,

0207    „Та јунака Петра Мркоњића;

0208    „Каде пукне моја пушка прва,

0209    „Онда удри Ђуро барјактаре!

0210    „Онда удри харачлијна ћају;

0211    „Ти соколе, Риснићу Стеване!

0212    „Добро гледај Фазли-харачлију;

0213    „Ја кад пукне пушка Стефанова,

0214    „Окрените сви једнијем гласом,

0215    „Па пушака више не пуните,

0216    „Од појаса маче потргните,

0217    „А у Турке јуриш учините;

0218    „А ти море, Роснићу Стефане!

0219    „Немој, Стево, мача повадити,

0220    „Нити више крви прољевати,

0221    „Теке гледај Фазли-харачлију,

0222    „Еда би га с атом раздвојио,

0223    „Јел га кажу одвише јунака,

0224    „Побјећи ће Бишћу на крајину,

0225    „Може дићи све из Бишћа Турке;

0226    „Осијеци седам мазги блага,

0227    „Ко остане, с тобом да дијели.”

0228    Дивно их је Лимо сјетовао

0229    И дружину своју слободио,

0230    А мудре је ласно сјетовати.

0231    Уфатише тврде метеризе,

0232    И камењем прси заклонише,

0233    А дугачке пушке измолише,

0234    Лијепо се браћа намјестише.

0235    Стаде јека друма и планине,

0236    Ето силе Фазли-харачлије,

0237    И пред њиме Петра Мркоњића,

0238    Но се јунак титра с буздоханом,

0239    Уз буздохан гвожђе попијева,

0240    Моли с’ Богу за зло без невоље:

0241    „Дај ми, Боже, данас у сусрећу,

0242    „У сусрећу из горе хајдуке,

0243    „Да с’ окренем шњима по планини,

0244    „На мојему на коњу дорату,

0245    „Нека виде сви из Бишћа Турци,

0246    „Нека види фазли-харачлија,

0247    „Нека виде из горе пандури,

0248    „Што је јунак Петре Мркоњићу!

0249    „Како ћу им кости изломити,

0250    „Како њине посијећи главе.”

0251    То говори, несретња му мајка!

0252    А не види јаде испријека,

0253    Зла јунака харамбаше Лима,

0254    Ђе га гледа низ н јегову пушку:

0255    Пуче пушка, не да изговорит’,

0256    Те погоди Петра Мркоњића

0257    Под калпака међу оба ока;

0258    А пусница пушка харачлија,

0259    До рамена откиде му главу,

0260    Не би сабља љевше порубила,

0261    Мртав паде под коња дората.

0262    Пуче пушка барјактара Ђура,

0263    Те удари харачлијна ћају

0264    У његове токе на прсима,

0265    Два му чифта тока иштетио,

0266    Ал’ би Туре токе опростило,

0267    На плећи му чифти искочише,

0268    Пред чифтима срце од јунака,

0269    Мртав паде под коња кулаша,

0270    Ни земља га жива не дочека.

0271    Пуче трећа пушка од хајдука,

0272    Пуче пушка Роснића Стевана,

0273    Што вељаху да бољега нема,

0274    Не погоди коња ни јунака,

0275    Но је пушку пусту препунио,

0276    Високо га пушка заметнула,

0277    Те је виту јелу ударила,

0278    Пола јеле на земљу пануло;

0279    Каде пуче пушка Стеванова,

0280    Окренуше сви једнијем гласом,

0281    Док све њине пупке истурише,

0282    Паде магла и притиште друма,

0283    Тада они маче повадише,

0284    А у Турке јуриш учинише.

0285    Колико је јунак крви жедан,

0286    Похитао Роснићу Стеване,

0287    У хитошти мача повадио,

0288    Посијече глава неколико,

0289    Па се доцкан Стево досјетио,

0290    Како га је Лимо сјетовао,

0291    Да он гледа Фазли-харачлију,

0292    И да гледа седам мазги блага;

0293    Обазре се тамо и овамо,

0294    Нема блага, нит’ има Турчина;

0295    Он потрча друмом низ планину,

0296    Кад је био у поље Бишћанско,

0297    Ал’ ето ти Фазли-харачлије

0298    На његову ату бијеломе

0299    У руке му Татарка канџија,

0300    Ошибује седам мазги блага,

0301    Те он бјежи Бишћу на крајину.

0302    Привикну га Роснићу Стеване:

0303    „Стан’ Турчине, Фазли-харачлија!

0304    „Да си мене јуче побјекгао,

0305    „Опет бих те данас пристигао.”

0306    Ал’ то Турчин ништа не слушаше,

0307    Но све боље пољем издираше;

0308    Ћера њега Роснићу Стеване,

0309    Ћера њега, ал’ не може стићи,

0310    Коњске ноге пољем одмакоше.

0311    Кад се хајдук виђе на невољи,

0312    Он поклече на десно кољено,

0313    На лијево пушку нагињаше,

0314    Добро гледа и пушком и оком,

0315    Пуче пушка, али не погоди,

0316    Не погоди Фазли-харачлију,

0317    Но бијела ата посред врата,

0318    Вратне му је кости саломио,

0319    Мртав пусник паде у травицу,

0320    Јунак бјеше Фазли-харачлија,

0321    На ноге се с коња дофатио,

0322    Па с канџијом благо окупио;

0323    Не даде му Роснићу Стеване,

0324    Одмах стиже и одмах престиже,

0325    Удари га бахом и ршумом,

0326    Обје му је руке савезао,

0327    Свезана га пољем повратио,

0328    Шћаше да га ћера у планину.

0329    Проговара Фазли-харачлија:

0330    „Богом брате, Роснићу Стеване!

0331    „Пушти мене моје б’јеле руке,

0332    „Пушти руке и поклони живот,

0333    „Прими мене, Стево, за братимство,

0334    „На поклон ти седам мазги блага,

0335    „Тек ме данас немој похарчити!”

0336    Њему Стево за бога примио,

0337    Те му пусти руке обадвије,

0338    Оде Турчин пољем широкијем,

0339    Оде Стево пољем у планину.

0340    Кад далеко Турчин одмицаше,

0341    Он се пољем често обзираше,

0342    Па привикну из бијела грла,

0343    Он привикну Роснића Стевана:

0344    „Копилане, Роснићу Стеване!

0345    „Та л’ не видиш, ђе си погинуо?

0346    „Остави ми седам мазги блага,

0347    „Јел док викнем све из Бишћа Турке,

0348    „Те опколе друме и планине,

0349    „Ни главе се наносити не ћеш,

0350    „А камо ли благо дијелити!”

0351    Ражљути се Роснићу Стеване,

0352    Љутито га натраг окупио,

0353    Још на мјесту мача повадио,

0354    Одмах трчи, и омах престиже,

0355    Од себе га мачем ошинуо,

0356    На двије га поле прекинуо,

0357    Па се врати, оде уз планину.

0358    А кад дође Стево у планину,

0359    Ђе су шњима кавгу заметнули,

0360    Крваво је по друму камење,

0361    Крваве су вите оморике;

0362    По камењу и по крвци црној

0363    Гази јунак харамбаша Лимо

0364    И он тражи Роснића Стевана,

0365    Тражаше га, па га помињаше:

0366    „Мој соколе, Роснићу Стеване!

0367    „Ни мртва те веће наћи не ћу!

0368    „Мене прође моје четовање.”

0369    У до боба Стево ударио,

0370    Виђе њега харамбаша Лимо,

0371    Руке шире, у лица се љубе,

0372    За лако се здравље упиташе,

0373    А из крви мало изгазише,

0374    Обалише седам мазги блага.

0375    Зове Лимо сву дружину своју,

0376    Тридест друга и четири више,

0377    Сва дружина и здраво и живо;

0378    А дозивље Гавран харамбаша,

0379    Он дозивље своје млого друштво,

0380    Ал’ му друга нема ни једнога,

0381    Сва дружина бутун изгинула,

0382    И Гавран је рана допануо,

0383    Седамдесет и четири ране,

0384    Виде му се црне џигерице.

0385    Кад то виђе Роснићу Стеване,

0386    Он лијепо благо дијељаше,

0387    Не дијели бројем ни хесапом,

0388    Но калпаком харамбаше Лима;

0389    Како право благо подијели,

0390    Све на мртва, као и на жива.

0391    Живи своје благо упртише,

0392    А мртвијем оста на купове,

0393    И код блага Гавран харамбаша,

0394    Да га кљују вране и гаврани.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање