Генције (грч. Γένθιος), последњи краљ илирскога племена Ардиеја, а владао је од 181. пре Христа до 168. пре Христа. Његовим устоличењем долази до промене илирске политике. Након дужега оклевања за време Трећега македонскога рата удружио се 168. пре Христа са македонским краљем Персејем. Римљани су током једномесечнога Трећега илирскога рата 168. пре Христа победили и заробили Генција.¹⁾

Син је илирскога краља Плеурата II, кога је наследио на престолу негде између 189. и 181. пре Христа. Његов отац Плеурат II одржавао је добре односе са Римом, због чега је као лојалан савезник био награђен македонским територијама Партинија и Лихнида (Охрида). Главни град државе Ардијеја био је Скодра (Скадар). Током Генцијевога периода власти почели су да се погоршавају односи између Рима и Илира. Генције је имао брата Платора и полубрата Караванција.²⁾ По доласку на власт дао је да се убије Платор, по свој прилици јер се био заручио са Етутом, принцезом Дардана.³⁾ Након убиства Платора он се оженио са Етутом. Грчко острво Иса (Вис) задржало је један облик независности под римским протекторатом, а Фарос (Хвар) је био под контролом Илира. Делмати и Даорси су једно време били илирски поданици, али Даорси су се први отцепили одмах након Генцијевога доласка на трон.

Током 181/180. пре Христа римски претор Луције Дуроније је заробио неколико Генцијевих бродова за које је тврдио да су се бавиле пиратским нападима.⁴⁾ Оптужио је Генција за пиратство, пошто су сви бродови, који су учествовали у нападима долазили из Генцијевога краљевства.⁵⁾ Послао је изасланике код Генција, али он их није примио, па се касније изговарао да се болестан налазио у најудаљенијем крају Илирије.⁶⁾ У пиратском нападу било је повређених Римљана, а пирати су заточили неколико Римљана на Коркири. Та Коркира није могла да буде Крф, јер је он био под римском контролом, па зато изгледа да се радило о Корчули, која је била под Генцијевом влашћу.⁷⁾ Ситуација са пиратским нападима није се много поправила, јер су 178. пре Христа именована двојица поморских официра са флотом од 20 бродова у Анкони и задатком да заштите обалу од илирске флоте.⁸⁾

Генције је након 270. пре Христа први илирски владар, који је ковао новац са својим ликом и именом, а то сведочи о жељи за независношћу и величином.⁹⁾ Новац је ковао у Скодри и Лису. Лабеати и Даорси су ковали новац са својим натпсиом, али са Генцијевим ликом. Ризон и Лихнид су ковали новац без краљева лика, што говори да су уживали већу аутономију.¹⁰⁾ Делмати су се побунили и одметнули од Генција.¹¹⁾ Постоје одређене сумње да су Римљани потакли одметање Делмата.¹²⁾ Делмати су након тога ратовали са околним племенима.¹³⁾

Рим је након битке код Киноскефала ојачао илирско краљевство, са циљем да се надзире Македонија и да се штити римски протекторат од напада из Македоније. Током 172. пре Христа изасланици Исе жалили су се да Генција напада њихову територију, а поред тога оптужили су га да сарађује са македонским краљем Персејем и да планирају рат против Римљана.¹⁴⁾ Уочи Трећега македонскога рата 172. пре Христа Рим је прекинуо односе са Персејем и тада су римски изасланици требали да оду код различитих владара, да их наведу било на савез или на неутралност у предстојећем рату. Генцију још увек нису веровали, али сматрали су да се још није определио на коју ће страну.¹⁵⁾ Луције Децимије је био крајем 172. пре Христа послан код Генција да га покуша да наведе на савез са Римом и да активно учествује у рату против Персеја.¹⁶⁾ Међутим Децимије се од Генција вратио не само без резултата, него је био и оптужен, да га је Генције подмитио.¹⁷⁾ Римска војска је око Охридскога језера освајала утврђења Дасарета и Илира, а Геције се томе није супроставаљао, тако да се види, да је он тада још увек био неутралан.¹⁸⁾

Одмах по избијању рата брат претора Гаја Лукреција Гаја узео је у Дирахију 10 лемба од Дирахија, 12 лемби од Исе и 54 Генцијеве лембе. Узео их је претварајући се као да их је добио од њих, а са том флотом отпловио је до Кефаленије.¹⁹⁾ Генције се тада још увек колебао. Македонски краљ Персеј послао је Генцију изасланство настојећи да га наговори на савез након успеха у рату са Римљанима и Дарданцима.²⁰⁾ Генције је био вољан на савез са Македонијом, али сматрао је да не може да крене у рат против Римљана без довољно новца.²¹⁾ Био је то одговор, са којим се изасланство вратило Персеју, али Персеј их је поново послао без новца Генцију. Поново су се вратили са истим Генцијевим одговором да без новца не мисли ратовати.²²⁾ Персеј је послао и треће изасланство да би се закључио договор о неспорним питањима, остављајући по страни материјално питање. Још увек почетком 169. пре Христа није био остварен савез између Генција и Македоније. У јесен 169. пре Христа Персеј је Генцију упутио Хипију, који се вратио са вешћу да је Генције спреман да уђе у рат ако му Персеј пошаље 300 таланата и гаранције.²³⁾²⁴⁾

Персеј је онда упутио Пантауха, једнога од најближих саветника, који се са Генцијем састао у Метеону, северно од Скодре.²⁵⁾²⁶⁾ Генције је тада склопио савез са Персејем уз обећање да ће добити 300 талената.²⁷⁾ Разменили су таоце и положили заклетве. Генције је онда послао Олимпиона да прими заклетве и таоце од Персеја.²⁸⁾ Пантаух је наговорио Генција да његови представници учествују у заједничкој делегацији, која је требала да оде на Родос да би их наговорили да уђу у рат.²⁹⁾³⁰⁾ Генције је за пут на Родос одредио Пармениона и Морка, а пре тога требали су да се састану са Персејем и договоре се с њим о новцу.³¹⁾³²⁾ Пантаух је остао код Генција да га саветује у ратним припремама, а посебно поморским.³³⁾

Персеј је одлучио да превари Генција за обећани новац. Предао му је најпре 10 талената. Остали новац су Генцијеви изасланици запечатили, али Персеј је возачима наредио да током транспорта новца чекају његове инструкције.³⁴⁾ Пантаух је наговорио Генција да се искаже неким непријатељским актом према Римљанима. Генције је затворио двојицу римских изасланика. Персеј је тада наредио да се товар са новцем не испоручи Генцију, пошто је био свестан да Генције након затварања римских изасланика не може више натраг.³⁵⁾ Генције је био разочаран због Персејеве шкртости.

Нови претор Луције Аниције Гал требао је да води рат против Генција.³⁶⁾ Генције је у Лису у пролеће 168. пре Христа окупио 15.000 војника, што је било знатно мање од римских снага у том подручју.³⁷⁾ Послао је Каравнција са 1.000 пешака и 500 коњаника против Кавија, а Генције је кренуо на Басанију, која се налазила на 7 километара од Лиса.³⁸⁾ Започео је са операцијама пре доласка новога претора Аниција. Рат је по доласку Луција Аниција Гала кратко трајао. Аниције је након доласка у Аполонију преузео и војску од Партина и спремао се за ослобађање Басаније, али у тој намери омео га је напад 80 илирских лемби на територију између Аполоније и Дирахија.³⁹⁾ Њих је Генције послао по савету Пентауха. Римска војска под командом Аниција напредовала је према Скодри освајајући град за градом.⁴⁰⁾ Скодра је представљала најбоље Генцијево утврђење, а крај њега се налазило Лабеатско језеро (Скадарско језеро). Тврђава је пружала одличну заштиту, али Генције је прихватио битку ван бедема, па је доживео тежак пораз.⁴¹⁾ Након пораза тражио је примирје. Одобрено му је примирје од три дана, али како је изостала очекивана помоћ од стране Караванција био је присиљен да се преда.⁴²⁾ У Метеони је ухваћена цела Генцијева породица. Рат се окончао за месец дана. Генције и његова породица завршили су у Риму као заробљеници.⁴³⁾ Заточен је био у Сполету, па у Ингувију.

• Тит Ливије
• Полибије, Историје
• Апијан, Илирски ратови
• Pierre Cabanes, Iliri od Bardileja do Gencija, prevod V. Lisičić, Zagreb 2002, ISBN 953-98832-0-2

Gencije