Гојени Алил избавља сестру

Гојени Алил избавља сестру је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

Алилова кула у Удбињи (Удбини) је запаљена од влашке (српске) чете која је изненада напада. Алил размишља како да избави сестру и заробљене ствари, па иде код ковача Раме да му да каурско (хришћанско) одијело да иде у Учбар град (можда турско име за Сењ). Рамо му савјетује да иде код ускок Радована, који је побратим његовог брата Мује. Алил заиста тако и уради, и стиже касније код Радине куле. Овај га добро прими и сакрије, а Алил му исприча шта се десило. Кад је Ајкуна стигла у Учбар, Раде савјетује Алилу да уграби сестру и побјегне брзо у Удбину на Радином најбржем коњу вранцу. Недуго потом, Ајкуна је изведена ван у кочијама. што Алил користи да би је преотео, посадио на коња, и заједно сретно стижу у Удбину.

Ова пјесма је из 16. или 17. вијека, док је Удбина у Лици била под турском управом.

Текст пјесме

0001    Боже мили чуда великога!

0002    Нешто јасно у Удбињу пишти,

0003    Ал’ је гују пожар опколио,

0004    Ал’ је оро тиће погубио.

0005    Нит’ је гују пожар опколио,

0006    Нит’ је оро тиће погубио,

0007    Него пишти гојени Алиле

0008    У Удбини у мермер-авлији.

0009    Турчин пишти за невољу му је:

0010    Не откуда чета ударила,

0011    Па му б’јелу кулу запалила,

0012    И одвела Мујова ђогина,

0013    Покупила из ризнице благо.

0014    И те би ти јаде опростио,

0015    Ал’ одвела одиџар-Ајкуну,

0016    Милу сестру Мује и Алије,

0017    Те се Алил врло закарио,

0018    И о чуду своме забавио,

0019    А брата се Муја препануо,

0020    Јера Муја дома не бијаше,

0021    Па не смије да чека Мустафу,

0022    Ђе му нема ђога од мејдана,

0023    Воли Мујо свог коња ђогина,

0024    Него брата гојена Алила.

0025    Све мислио на једно смислио,

0026    Отале се Алил подигао,

0027    Оде дајку Ковачини Раму,

0028    Све му каже шта је и како је:

0029    ”Мили дајко, Ковачина Рамо,

0030    ”Јесам чуо и људи ми кажу,

0031    ”Да ти имаш рухо од Каура,

0032    ”Што катане носе Учбару,

0033    ”Да ми хоћеш рухо поклонити,

0034    ”Да обучем руо од Каура,

0035    ”Да отидем до Учбара града,

0036    ”Да потражим сестру и ђогина,

0037    ”Баш су ми их Власи заробили. ”

0038    Моли Алил и руку му љуби,

0039    А Рамо му даде одијело

0040    И вранчића коња од мејдана

0041    Да отиде до Учбара града.

0042    Па га Рамо добро сјетоваше:

0043    ”О Алиле, мој мили сестрићу,

0044    ”Кад ти дођеш до Учбара града,

0045    ”Тражи кулу ускок-Радована,

0046    ”Оно Мујов богом побратиме,

0047    ”Иди право на Радову кулу,

0048    ”Раде ће те добро сјетовати,

0049    ”Сакриће ти коња у потају,

0050    ”Заиста те проказати неће.

0051    ”А ти сестру и ђогата тражи.”

0052    Кад с’ обуче гојени Алиле,

0053    Баш би реко и би се заклео,

0054    Да је главом приморска катана

0055    Љепши Алил од сваке ђевојке

0056    Па посједе Рамова вранчића,

0057    Оде право до Учбара града.

0058    А кад Алил у Учбара дође,

0059    Ћера вранца низ Учбара града.

0060    А кад алил покрај куле бјаше,

0061    Беле куле ускок-Радована,

0062    А виђе га вјереница љуба,

0063    Вјерна љуба ускок-Радована,

0064    Па дозива ускок-Радована:

0065    ”Де погледај, мили господаре,

0066    ”О делију приморског катану,

0067    ”Баш га прије виђела нијесам. ”

0068    Скочи Раде на срчајли пенџер,

0069    Па сагледа коња и јунака,

0070    Како виђе, одма га познаде,

0071    Па отвори срчајли пенџера,

0072    Зове Раде мила побратима:

0073    ”Од’ , Алиле, у мермер-авлију. ”

0074    А кад зачу гојени Алиле,

0075    Овако је Алил бесједио:

0076    ”Каурине, са бијеле куле,

0077    ”Не турчи ме, ти се потурчио!

0078    ”Ја нијесам гојени Алиле,

0079    ”Но катана Иван-капетана. ”

0080    Сврати коња у мермер-авлију,

0081    А срете га ускок-Радоване,

0082    Руке шире у лице се љубе,

0083    Води побра на бијелу кулу,

0084    А вранчића у подруме тије.

0085    Кад одоше на бијелу кулу,

0086    Раде пита Богом побратима:

0087    ”Како ми је Мујо побратиме? ”

0088    А вели му гојени Алиле:

0089    ”Не питај ме, Раде побратиме,

0090    ”Не одкуд је чета удрила,

0091    ”Па ми кулу бјелу запалила. ”

0092    (А шта ћу ти даље казивати,

0093    Све му Алил по истини каже).

0094    ”Него што ћу, Раде побратиме?

0095    ”Рамо те је, Раде, поздравио

0096    ”Научи ме, мили побратиме,

0097    ”И аманет теби оправио. ”

0098    Таман они у ријечи бјау,

0099    Док на граду пукоше лубарде,

0100    Затресе се Учбар на крајини.

0101    Обадва се побра зачудише,

0102    Како чудо оно у Учбару?

0103    Скочи Раде на ноге лагане,

0104    Оде право под банову кулу,

0105    А да видиш како је весеље!

0106    Дође Раде под банову кулу,

0107    Шемлук чини од Учбара бане,

0108    Ђе му чета шићар донијела

0109    Од Удбине крваве крајине,

0110    Довела му Мујова ђогина,

0111    И још сестру одиџар-Ајкуну,

0112    Па му чета шићар поклонила.

0113    Бан је држи на бијелу кулу,

0114    Браћо мила, три бијела дана,

0115    Кад четврти данак освануо,

0116    Тура бане Ајку на кочије (кошију?).

0117    Оде Раде гојену Алилу,

0118    Све казује што је и како је.

0119    Бесједи му гојни Алиле:

0120    ”Мили брате, ускок-Радоване,

0121    ”Сада шта ћу од живота свога,

0122    ”А како ћу сестру уграбити,

0123    ”Кад имаде у вашем Учбару,

0124    ”Има, Раде, и бољије коња

0125    ”Од мојега вранца од мејдана. ”

0126    А Раде га добро сјетоваше:

0127    ”А не бој се, гојени Алиле,

0128    ”Ја ти имам у потају вранца,

0129    ”На чело му даница звијезда,

0130    ”А на прси мјесечина сјајна,

0131    ”Што но лети и не носи крила,

0132    ”Нит’ га стићи може ни престићи,

0133    ”Даћу вранца, ајде на кошију,

0134    ”Па уграби сестру и ђогина,

0135    ”Бјеж’ , Алиле, у турску Удбињу,

0136    ”Ја ћу лако повратити вранца,

0137    ”Вратићу га ноћи по мјесецу. ”

0138    У том данак четврти освану,

0139    Док на граду пукоше лубарде,

0140    У том сила и ордија дође

0141    Под банову пребијелу кулу.

0142    Параде се коњи и јунаци,

0143    А бан Ајку тури на кочије,

0144    Уз кочије Мујова ђогина,

0145    Који први на кочије дође,

0146    Нека узме Ајку и кочије

0147    И ђогата коња од мејдана.

0148    Ту су дошле млоге бињаџије:

0149    Дошао је црни Арапине

0150    На кобилу суру бедевију,

0151    И дошао Комнен-барјактаре,

0152    А два вранца од кошије бана,

0153    И на њима два банова сина,

0154    Ту и брњаш старога ћесара.

0155    А да видиш Комнен-барјактара,

0156    Све сеири коње и јунаке,

0157    Докле дође гојену Алилу.

0158    Кад сагледа коња и Алила,

0159    То Комнену мило не бијаше.

0160    Иде Комнен бану учбарскоме:

0161    ”Чујеш, бане, драги господаре,

0162    ”Моја вјера и мени помогла,

0163    ”Оно ти је гојени Алиле,

0164    ”Што имаде вранца од мејдана,

0165    ”На челу му даница звијезда,

0166    ”А на прси мјесечина сјајна,

0167    ”Он ће данас уграбити кошију,

0168    ”И утећи у турску Удбињу,

0169    ”А Учбар ће стидан останути. ”

0170    А бане му вако говораше:

0171    ”О Комнене, сенски барјактаре,

0172    ”Ту не има нико од Турака. ”

0173    То рекоше, па се растадоше,

0174    Гајтан паде коњи потекоше.

0175    Од мејдана гојени Алиле,

0176    И уграби сестру и кочије,

0177    Уз кочије братина ђогата.

0178    Милу сестру увати за руку,

0179    Колико се сестра препанула,

0180    Не познаје гојена Алила.

0181    Бесједи јој гојени Алиле:

0182    ”Устан’ , сестро, одиџар-Ајкуно,

0183    ”Па појаши Мујова ђогина,

0184    ”Зар ти брата не познајеш свога,

0185    ”А Алила од једне матере.

0186    ”Ајде, сестро, шинула те гуја. ”

0187    А кад зачу Ајкуна ђевојка,

0188    Скочи Ајка, усједе ђогина.

0189    И да видиш гојена Алила,

0190    Узе Алил плетену камџију,

0191    Па удара два коња витеза,

0192    Побјегоше здраво у Удбињу,

0193    Нит’ их могу стићи ни престићи.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање