Рада Косанић избавља Гојка Десанчића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Пију вино Сењани јунаци

0002    У горици под зеленом јелом,

0003    Ту долази мила стара мајка,

0004    Мила мајка госпоја Десанка,

0005    Па беседи госпоја Десанка:

0006    „Бога вама, Сењани јунаци,

0007    Ви пијете и обедујете,

0008    А мој Гојко у тамници лежи;

0009    Да је онде који од Сењана,

0010    Давно би га извадио Гојко

0011    Из проклете куле Томићеве!“

0012    Ал’ беседи Пера Мркоњићу:

0013    „Богом мајко, госпојо Десанко,

0014    Ти посини Раду Косанића;

0015    Ако Рада Гојка не извади

0016    Из проклете куле Томићеве,

0017    Нитко Гојка извадити неће!“

0018    Ал’ беседи госпоја Десанка:

0019    „А, мој синко, Перо Мркоњићу,

0020    А како ћу ја синити Раду,

0021    Кад ја Раде ни видила нисам!“ ─

0022    „Лако ћеш ти познавати Раду ─

0023    Кратка струка, а плави бркова,

0024    Црн му перчин по рамену пао!“

0025    Онда оде госпоја Десанка,

0026    По прилици познала је Раду,

0027    Раду грли око грла бела:

0028    „Богом сине, Радо Косанићу,

0029    Богом сине и светим Јоаном,

0030    Извади ми Гојка Десанчића

0031    Из проклете куле Томићеве!“

0032    Ал’ беседи Рада Косанићу:

0033    „Донес’де ми, мајко, купу блага

0034    Да ја појим по Сењу јунаке!“

0035    Ал’ беседи госпоја Десанка:

0036    „Да, мој сине, Радо Косанићу,

0037    Да је мене једна купа блага,

0038    Ја би давно извадила Гојка

0039    Из проклете куле Томићеве!“

0040    Ал’ беседи Рада Косанићу:

0041    „Ја сам ишао да извадим Гојка,

0042    Три сам купе насипао блага,

0043    И тридесет и три литре злата,

0044    И три коња под опремом врана,

0045    И три рта чојом покривена;

0046    Турци на то и не гледе благо,

0047    Веће иде петак турски светац,

0048    Они оће да обесе Гојка!“

0049    Онда оде мила стара мајка,

0050    Па донесе једну купу блага,

0051    Те је даде Ради Косанићу.

0052    Рада поји по Сењу јунаке,

0053    По Сењу и около Сења.

0054    Увече се обрекло

0055    Седамдесет и седам Сењана

0056    Да ће ићи Гојка да изваде,

0057    А у јутру нема него двадест.

0058    А кад бише на конаку првом,

0059    Онда ђипи Пера Мркоњићу,

0060    Он узима једну вина купу,

0061    Па беседи Пера Мркоњићу:

0062    „Побратиме, Радо Косанићу,

0063    Ни у моје ни у твоје здравље,

0064    Већ у оног доброга јунака

0065    Ком је жао старе миле мајке,

0066    А и своји бијели дворова ─

0067    Нек’ се натраг у повратак врати,

0068    Јер Бог знаде донети л’ ми главе!“

0069    Увече се замркло двадесет,

0070    А у јутру нема већ дванаест.

0071    А кад бише на другу конаку,

0072    Онда ђипи Пера Мркоњићу,

0073    Па он узе једну купу вина:

0074    „Побратиме, Радо Косанићу,

0075    Ни у моје ни у твоје здравље,

0076    Већ у оног доброга јунака

0077    Који ће нам о’де уодити

0078    У поноћи како и у подне,

0079    Кој’ ће ићи Гојку Десанчићу!“

0080    Онда клече Рада Косанића,

0081    И он клече на десно колено,

0082    Попи купу баш у своје здравље,

0083    Па беседи Рада Косанићу:

0084    „Побратиме, Петре Мркоњићу,

0085    Дај ми, брате, туцачке аљине,

0086    И на руке тешке букагије

0087    И у руке туцачку батину ─

0088    Ја ћу ићи Гојку Десанчићу!“

0089    Онда ђипи Пера Мркоњићу,

0090    Па му даде туцачке аљине,

0091    А на руке тешке букагије,

0092    А у руку туцачку батину.

0093    П’ онда оде Раде Косанићу,

0094    И он [оде] у Сења бијела.

0095    Гледале га Сењкиње девојке,

0096    Гледале га, па су беседиле:

0097    „А, гле курве Раде Косанића,

0098    Он одведе Гојку Десанчићу,

0099    Одведе и, ал’ довести неће!“

0100    Онда оде Рада Косанићу,

0101    Бог му дао и срећа донела ─

0102    Код тавнице ага од тавнице.

0103    Божју му је Рада помоћ називао:

0104    „Божја ти помоћ, од тавнице аго!“

0105    Ал’ беседи од тавнице ага:

0106    „Бог помогао, сужањ добар јунак!

0107    Откуд родом, откуд ли си робом?“ ─

0108    „Ја сам родом од бела Билића,

0109    А робом сам од Крача бијела,

0110    Ценили су ме тешким дуговањем,

0111    Да три куле Томићеве

0112    Да напуним и извршим благом,

0113    И да им дам триес’ три литре злата,

0114    И три коња под оправом врана

0115    И три рта чојом покривена.“

0116    Па се маша ага руком у шпагове,

0117    Па извади три дуката жута,

0118    Па дарује сужнога јунака.

0119    Ал’ беседи Рада Косанића:

0120    „Бога тебе, од тавнице аго,

0121    Да м’ отвориш на тавници врата

0122    Да ја кажем Гојку Десанчићу

0123    Шта је њега поздравила мајка!“

0124    То је агу несрећа нанела,

0125    Отворио на тавници врата.

0126    Кад опази Гојко Десанчићу,

0127    Кад опази Раду Косанића,

0128    На њега се левим насмијао брком.

0129    Ал’ удара га Рада Косанићу,

0130    Удари га ногом и опанком.

0131    Ал’ беседи од тавнице ага:

0132    „Бога теби, сужањ добар јунак,

0133    И досад су роби долазили,

0134    Али нису ногом ударали!“

0135    Ал’ је Рада знао помало латински,

0136    Па беседи Рада Косанићу:

0137    „Побратиме, Гојко Десанчићу,

0138    Одуд иду Сењани јунаци ─

0139    Откуда је понајтања кула?“

0140    Ал’ беседи Гојко Десанчићу:

0141    „Побратиме, Радо Косанићу,

0142    Од истока понајтања кула ─

0143    Три аршина мермера камена

0144    И четири суве растовине!“

0145    Ал’ беседи Рада Косанићу:

0146    „Бога теби, од тавнице аго,

0147    Мислите ли ви пуштати Гојка?“

0148    Ал’ беседи од тавнице ага:

0149    „Бога теби, сужањ добар јунак,

0150    Не мислимо ми пуштати Гојка,

0151    Још да нам је до две уватит’ курве,

0152    Једну курву Раду Косанића,

0153    Још некога Петра копилана ─

0154    Све три би курве обесили!“

0155    Онда оде Рада Косанићу.

0156    Сунце седе, мрак на земљу паде,

0157    А Сењани под кулу дођоше.

0158    Колико су они ископали,

0159    Толико је сам изнутра Гојко

0160    Док су Гојку баш наџак додали.

0161    Три стотине опростише робља,

0162    И на сваком присекоше гвожђе,

0163    А на Гојку не могу никако,

0164    И бео је данак освануо

0165    И јарко је огрануло сунце.

0166    Кад погледа Рада Косанићу,

0167    Али иде од тавнице ага.

0168    Ал’ беседи Рада Косанићу:

0169    „Побратиме, Петре Мркоњићу,

0170    Ето иде од тавнице ага!“

0171    Онда клече Рада Косанићу,

0172    Па он узе Гојка Десанчића,

0173    Па он бежи прико поља равна

0174    Као звезда прико ведра неба.

0175    А кад дође од тавнице ага,

0176    Па се попе тавници на врата,

0177    Ал’ ни једног роба у тавници.

0178    Па повика од тавнице ага:

0179    „Бол, на ноге, јаничари Турци!“

0180    Па ђипише јаничари Турци

0181    Од итрости у кошуљи танкој,

0182    Од наглости на гола коњица,

0183    Потераше Сењане јунаке.

0184    Кад јунаке састигоше близу,

0185    Онда ђипи Рада Косанићу,

0186    Па он баци Гојка Десанчића,

0187    Па он бежи прико поља равна.

0188    Ал’ беседи Гојко Десанчићу:

0189    „Побратиме, Радо Косанићу,

0190    Што то, брате, од мене уради ─

0191    Дојако је једно гвожђе било,

0192    Ти си јако и друго метнуо!

0193    Врат’ се натраг, одсеци ми главу,

0194    А проста ти моја крвца била!“

0195    То се Ради жао учинило,

0196    Па беседи Рада Косанићу:

0197    „Побратиме Петре Мркоњићу,

0198    Ово није дван’ест удовица,

0199    Већ од Сења дванаест јунака!“

0200    Па се онда Богу помолише,

0201    И онда се натраг повратише.

0202    Напред је од тавнице ага,

0203    А за њиме до триста Турака.

0204    Трже сабљу Рада Косанићу,

0205    Па погуби агу од тавнице,

0206    А на Гојку гвожђе присекао,

0207    Три аршина земље заитио.

0208    Погубише до триста Турака,

0209    Само оста једно момче младо.

0210    Ал’ беседи Рада Косанићу:

0211    „Побратиме, Гојко Десанчићу,

0212    Да остане турско момче младо,

0213    Нека иде у Гламоча бела,

0214    Што ће Турком добар глас казати

0215    Да су Турци маом изгинули!“

0216    Ал’ беседи Гојко Десанчићу:

0217    „Не остављај, брате, ни једнога,

0218    Јер ти не знаш како муче Турци!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Rada Kosanic izbavlja Gojka Desancica