Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Ситници 1849. године

Бој на Ситници 1849. године је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Ускоковић Иво

0002    Баш војвода нахије Љешанске,

0003    Шаље књигу Ријечкој нахији

0004    А на руке Филипа сердара:

0005    „Чуј сердаре, Богом побратиме!

0006    “Знаш, сердару, није дамно било,

0007    „Кад ме грдно преварише Турци

0008    “На Ситницу на Марин’ главицу,

0009    „Посјекоше девет Вукчевића,

0010    “Посјекоше два моја сестрића

0011    „Од Штитара села маленога,

0012    “Осташе ми главе у Турака.

0013    „Но ме чујеш, Богом побратиме!

0014    “Скупи твоју Ријечку нахију

0015    „Од Цеклиња и од Љубостиња,

0016    “Дођи с војском на Кокоте горње

0017    „На студене убле Радовића,

0018    “Ту ћеш мене с мојом војском наћи,

0019    „Е сам добар шићар угледао,

0020    “Ђе прелази карван од Турака

0021    „Од лијепе варош-Подгорице,

0022    “Иду Турци Спужу крвавоме,

0023    „И прогоне на товаре благо;

0024    “А други сам шићар угледао,

0025    „Ђе излазе Подгоричке овце

0026    “По широку Љешкопољу рамном.

0027    „Е да би ми Бог и срећа дала,

0028    “Да би моју браћу осветио.„

0029    Књигу гледа Филипе сердаре.

0030    Кад шарену књигу проучио,

0031    Па је брже другу направио,

0032    Пак је шаље Петру војеводи,

0033    На војводу Петра с Љубостиња,

0034    Овако му сердар књигу пише:

0035    “Чуј, војвода, драги пријатељу!

0036    „Скупи мене твоје Љуботинце,

0037    “Који ти се јагме на јунаштво,

0038    „Ајде с војском на Ријеку малу,

0039    “На Ријеку на нашем пазару,

0040    „Ту ћеш мене с мојом војском наћи,

0041    “Е ме танка књига допанула

0042    „Са крајине нахије Љешанске

0043    “Од војводе Ускоковић-Ива,

0044    „Да је добар шићар угледао,

0045    “Уодио Подгоричке Турке,

0046    „И бијеле Подгоричке овце.“

0047    Кад војводу књига допанула,

0048    И кад виђе што му сердар пише,

0049    Он окупи своје Љуботинце,

0050    Који јесу на гласу јунаци,

0051    С војском оде Ријечку пазару,

0052    А ту нађе Филипа сердара,

0053    И његове младе Ћеклињане,

0054    Па заједно војску мијешају.

0055    Отолен се војска окренула,

0056    Преко Жупе с војском окренуше,

0057    И од Жупе војску покупише,

0058    У коју су добре арамбаше,

0059    И Криничка брда суминуше,

0060    И Градачку жупу прегазише,

0061    Војска дође на Кокоте горње.

0062    Пред њима је сердар и војвода,

0063    То су двије од нахије главе,

0064    За њима је сва војска остала,

0065    Војске бјеше дванаест стотина

0066    Једнакога стаса и оружа.

0067    Ту војводу Ускоковић’ на’ше

0068    И код њега хиљаду војника,

0069    Па заједно војску мијешаху.

0070    Но да вели Филипе сердаре

0071    И војвода Петре с Љубостиња:

0072    „О Иване, од Љешнина главо!

0073    “Како ћемо војску разредити?„

0074    Но војвода њима бесједио:

0075    “Чуј ме добро, Филипе сердаре!

0076    „И војвода Петре с Љубостиња!

0077    “Дајте мене друга пет стотина,

0078    „Из цијеле изберите војске

0079    “Све бирана момка и јунака,

0080    „Да поставим војску у бусију,

0081    “У бусију у гору зелену,

0082    „Да ја чекам карван од Турака

0083    “Који оде Спужу крвавоме,

0084    „Ако би ми Бог и срећа дала,

0085    “Да дочекам Подгоричке Турке,

0086    „Доиста ћу на њих ударити,

0087    “Да ћу своју изгубити главу,

0088    „Ма ћу завест’ у дубину војску.

0089    “Ви водите сву војску осталу

0090    „Код Ситнице до те воде ладне;

0091    “Закрите се у лист и у траву,

0092    „Да ве турске не опазе страже.

0093    “И чујте ме, оба побратима!

0094    „Ако дође карван од Турака,

0095    “Ја ћу први заметнути кавгу,

0096    „И вељу ћу муку дочекати

0097    “Сустић’ ће ме Подгоричка војска,

0098    „А затећи млади Љешкопољци,

0099    “Немојте ме издат’ на мегдану,

0100    „Да ми моја не изгине војска.

0101    “Не дођу ли Турци ни карвани,

0102    „Доиста су њима дошли гласи,

0103    “Јере им је запанула војска,

0104    „Кренуће се Подгорица рамна,

0105    “И на вас ће војска ударити.

0106    „Влада’те се мудро и паметно,

0107    “И на себе напуштите Турке,

0108    „Мичите се покрај поља рамна,

0109    “Да у дубље намамите Турке,

0110    „Ја ћу удрит’ из горе зелене,

0111    “Е да би ми Бог и срећа дала,

0112    „Да би клете прештунуо Турке,

0113    “Видећете јаде од Турака.„

0114    На томе се сложно погодише,

0115    И бирану војску избројише,

0116    Дадоше му друга пет стотина.

0117    Војвода се пред војском окрену,

0118    С њима пође у гору зелену,

0119    И западе на друм од Турака,

0120    Куђ пролазе уз коловоз Турци.

0121    Па се диже сва војска остала,

0122    На Ситницу војска долазаше,

0123    Закрише се у лист и у траву.

0124    Докле сину зора од истока,

0125    Повисоко одскочило сунце,

0126    Гас допаде варош-Подгорици,

0127    Да је српска запанула војска.

0128    Силни Турци на ноге усташе,

0129    Коњеници коње закрочише,

0130    А пјешаци свијетло оружје,

0131    Окрену се војске три хиљаде,

0132    Морачу је војска прегазила;

0133    Па се друга војска окренула

0134    Од широка Љешкопоља рамна,

0135    Састави се војске пет иљада.

0136    Али војска на Ситницу дође,

0137    И удрише Филипу сердару

0138    И војводи Петру с Љубостиња.

0139    Ту се двије ударише војске,

0140    Пак се бију око воде ладне.

0141    Ал’ се Срби натраг измицау,

0142    И на себе намамљују Турке,

0143    Ал’ су Турци мудри и паметни,

0144    Виде Турци да је пријевара,

0145    Па не оће на њи насрнути.

0146    Зове јунак из турске ордије

0147    По имену Крњић Усаине,

0148    Зове грлом Машовића Ила:

0149    “Почуј мене, Давидовић-Иле!

0150    „Изађи ми на бојну мегдану,

0151    “Да те мојом танком брешком гађам,

0152    „Ал’ ти драго пјешки на ногама,

0153    “Ал’ ти драго на коње витезе.

0154    Послуша га Давидовић Иле,

0155    Искочи му на бојну мегдану,

0156    И у руке носи џефердара,

0157    Лети Иле пјешки на ногама.

0158    Кад га више Крњић Усаине,

0159    Он довати брешку своју сјајну,

0160    А потрчи пјешки на ногама.

0161    Изидоше оба на мегдану,

0162    Па једанак пушке обратише.

0163    Двије војске остале па гледају,

0164    Ко ће коме очи преварити.

0165    Пуче брешка Крњић-Усаина,

0166    И џефердар Давидовић-Ила,

0167    Једанак им пушке огласише,

0168    Један другом живот не узеше,

0169    Али оба изгибише крила,

0170    Оба десне ноге саломише,

0171    Оба паше у траву на главу.

0172    Прифатише млади Црногорци,

0173    Прифатише Ила рањенога,

0174    Турци носе Крњић-Усаина.

0175    Па се ружни Турци насрдише

0176    За сломљена Јуса буљумбашу.

0177    Али Турци загон учинише,

0178    Да пос’јеку Ила арамбашу,

0179    Но не даду Ила Црногорци,

0180    Но га носе на плећи јуначке.

0181    Ного Турци Србе поћераше

0182    До Фармака села разурена.

0183    Војвода их из горе гледаше

0184    И његових друга пет стотина,

0185    Па војвода на ноге скочио,

0186    И покличе своје соколове:

0187    „На ноге те, момци изабрани!“

0188    Полећеше друга пет стотина,

0189    А пред њима војвода Иво,

0190    Трче момци пјешки на ногама.

0191    Ема су се уморили грдно,

0192    Е далеко бјеху запанули

0193    Преко поља у гору зелену.

0194    Пред војском су два сокола сива,

0195    Колико би вргла пушка мала,

0196    Једно соко Вукићевић Перо

0197    С Љубостиња села маленога,

0198    Друго витез Мосиколе Драго

0199    Од малога села Добрскога.

0200    Ал’ да видиш Вукићевић-Петра,

0201    Ђе опали сјајна џевердара,

0202    И тако му Бог и срећа дала,

0203    Те је добро погодио Туре,

0204    Паде Турчин у траву на главу.

0205    У то дође Мусиколе Драго,

0206    И Драго му посијече главу,

0207    А Петар му уграби оружје;

0208    Ту се с мјеста заметнула кавга.

0209    Кад удрише друга пет стотина,

0210    А пред њима Ускоковић Иво,

0211    Сви једанак огањ оборише,

0212    И на Турке сложно ударише.

0213    Једнак пуче пет стотин’ пушака,

0214    Паде мртвих тридесет Турака;

0215    Три пут више бјеше рањеника.

0216    Па и Турци огањ оборише.

0217    Ту погибе Ђурашковић Мрко,

0218    И мнозину ране допадоше.

0219    Ного Турци натраг побјегоше,

0220    Унијеше мртве и рањене,

0221    Ситница их вода одбранила,

0222    Да им Срби не сијеку главе.

0223    На томе се раздвојише војске,

0224    Турска војска Подгорици пође,

0225    Српска дође на Кокоте горње.

0226    Па војвода танку књигу пише,

0227    А шиље је Подгорици-варош

0228    На рукама турском поглавару

0229    По имену Лекића спахији:

0230    „Чуј, спахија, Подгоричка главо!

0231    “Ка’ си с твојом војском долазио

0232    „На Ситницу Љешкопољу рамну,

0233    “Доста сам ти приправио меса:

0234    „Изгубих ти тридест и два друга,

0235    “И стотину зададох ти рана,

0236    „И сломих ти Крњић-Усаина,

0237    “Да не с’јече више српске главе;

0238    „Већ такога Скандарија нема

0239    “Гласитога избрана јунака

0240    „Ка твојега Крњић-Усаина.

0241    “И чујем ме, Лекићу спаија!

0242    „Добру си ми рану ударио:

0243    “Погуби ми Ђурашковић-Мрка,

0244    „Баш синовца Филипа сердара,

0245    “И сломи ми гласита јунака,

0246    „Машовића, пашу буљумбашу,

0247    “Машовића Давидовић-Ила,

0248    „Који друга у иљади нема,

0249    “Ни његова стаса ни јунаштва.

0250    „Још си неке раном обранио,

0251    “Ал’ ниси ми друга оштетио,

0252    „Сад ако ћеш да се умиримо,

0253    “Пребићемо двадест и два друга

0254    „Од твоијех добријех Турака,

0255    “Баш за моји десет Вукчевића,

0256    „И за моја оба сестричића,

0257    “Ту су свега једанаест друга.

0258    „Пребијам ти по два за једнога.

0259    “А десет ти пребијам Турака

0260    „За мојега Ђурашковић-Мрка,

0261    “А твојега Јуса буљумбашу

0262    „За мојега Ила арамбашу,

0263    “Те су своја крила изгубили.

0264    „Но, спаија, да се умиримо;

0265    “Ако нећеш, ни жалости немам.„

0266    Па се тада војска окренула,

0267    И весеље из пушака граде.

0268    Укопаше Ђурашковић-Мрка,

0269    Укопаше и ожаловаше.

0270    Извидаше Ила рањенога

0271    И остале рањене јунаке.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Штампање