Корисничке алатке

Алатке сајта


грамата_цариградског_патријарха_1531

Грамата цариградског патријарха (1531)


Грамата
цариградског патријарха Јеремије I.
о присаједињењу српске патријаршије охридској архиепископији.


Јеремија, милошћу Божјом архиепископ Цариграда, Новога Рима, и васељенски патријарах.

Јамачно би било пристојно и праведно, кад би оно што је од почетка прекрасно узакоњено и уређено, свагда и сачувало своју моћ и важност и не мењало се доцнијим (приликама), и кад се не би под изговором ма каквог права нарушавала синодска дела и уништавала патријарашка наређења. Али будући да се то често догађа као последица несталности дела (људских), то патријарашко наређење наново опет све уређује и обнавља на место права, као што захтевају и саборска одређења. Али пошто је сада најблаженији архиепископ Прве Јустинијане т. ј. Охрида у Светом Духу љубазни брат наш и саслужник (…) Кир Прохор претрпео такво (нарушење права) у својој епархији (јер је т. зв. архиепископија Пећка пре а и од увек заиста била подложна његовој цркви т. ј. Охридској; но као што кажу неки, због неког насиља била је отргнута од ње… од неког) и постала автономном, али није остала таковом до данас, него је поново била присаједињена његовој (т. ј. прохоровој) цркви и постала зависном од ње, с тога и није била сматрана по мишљењу и решењу ма ког васељенског сабора автокефалном); то он, прибегавши к нама, известио нас о догађају недавно насталом у његовој епархији. Неки Павао, који је носио лик пастира а у истини беше вук, подражавајући не Апостолу Павлу, него одметнутом Самосаћанину, употребивши спољашњу власт, имајући за помоћнике неке световњаке, подмитивши златом, оте Пећку цркву, а с њом откиде и друге цркве Охридске епархије. Известивши нас о томе најблаженији архиепископ кир Прохор, молио нас је, да према законима разгледамо и расудимо, да ли је то законито и да ли је канонски? И удовољивши молби реченога најблаженијег архиепископа и разгледавши (ствар) саборно, ми смо размислили и одредили, да споменути Павле, као онај, који је поступио против канона, подлежи искључењу од сабора архијереја, који се има састати у тамошњој епархији, по канону који гласи: „епископ, који се послужи световним властима, да кроз исте задобије цркву, нека се свргне, пак одлучи; исто тако и сви они, који с њима опће“ (30. ап. правило), а саучесници (његови) нека буду одлучени од Бога Сведржитеља, и нека им се не опрости, ако се не предомисле и не покају и не припадну цркви Божјој. Но будући да се налазе и старе царске хрисовуље, које јасно доказују, да цела Пећка епархија са Србијом јесте законита (баштина) Охридске архиепископије, то правичност наша према смислу означених грамата, саборским решењем одређује и установљује, да Пећ и Српска епархија, потпадну под власт свете архиепископије Охридске, као што је од увек па до сада и потпадала. И, који би год хтео од сада да подигне какву буну због тога, такав, ма ко он био, нека буде одлучен од Бога Сведржитеља и нека му не буде опроштено ни у овом ни у будућем веку, и део његов нека буде са Јудом издајником. Тако одређујемо ми у Светом Духу и као очитовање о овом нека послужи ово писмено одређење наше правичности, (које је) дано у најсветијој архиепископији Прво Јустинијане, т. ј. у Охриду, године 7039. месеца септембра, индикта четвртог.

Сродни чланци

Извори

  • „Српски Сион”, број 20/1905

Gramata carigradskog patrijarha (1531)

грамата_цариградског_патријарха_1531.txt · Последњи пут мењано: 2022/07/16 00:07