Даворин Јенко

Даворин Јенко (Дворје, 9. новембар 1835 — Љубљана, 25. новембар 1914), српски и словеначки композитор и хоровођа, капелник и композитор Краљевског српског народног позоришта (Београд).

Живот и рад

Рођен је 1835. године у Дворју код Крања, a умро 1914. године у Љубљани. Од 1859. до 1862. био је хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу. У то време компоновао је популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући хорове базиране на српску патриотску поезију. Поставши диригент Српског народног позоришта, ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу. Тако усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету. То је „Врачара“ или „Баба Хрка“, први пут изведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије. Тиме удара темеље развоју српске опере.

Академик

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора уметничког) од фебруара 1869. Секретар Одбора уметничког СУД 1879–1881, 1883. Прави је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) наименован априла 1887. Приступна беседа: (1) Увертира Милан, (2) Увертира Српкиња. Проглашен 1888. на основу изведених композиција (Српска краљевска академија Год. 2 (1888) 223–236).

Литература

  • Опћа енциклопедија, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4. том Из-Кзу)
  • Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 142 стр.

Спољне везе

Штампање