Дамјан Маринковић

Дамјан Маринковић (Баре, 1816 — Београд, 1/13. јул 1860), српски песник и педагог. Био је професор полугимназија у Шабцу и гимназије у Београду. Сарађивао је у „Подунавки“.

Биографија

Дамјан Маринковић је рођен 1816. године у Барама у гружанском срезу крај Крагујевца.1) Основну школу завршио у Барама, а гимназију у Крагујевцу.2) Филозофски одсек Лицеја завршио је 1836. у Београду, па је након тога отишао на студије у Будим.3) У Будиму је ушао у круг људи око Србског народног листа, па је и сам постао сарадник тог листа.4) Одрастао је у непосредној околини најпре кнеза Милоша, а онда и кнеза Михаила, па је читавога живота био доследан присташа Обреновића.5) Од 1840. до 1854. радио је као професор у шабачкој полугимназији.6) Премештен је 1854. у гимназију у Београду.7) Након повратка Обреновића на власт био је тешко болестан. Умро је 1/13. јула 1860. у Београду.8) Био је заступник романтичарског правца у лирици, а теме су му биле: српство, љубав према природи, љубав према жени и љубав према роду.9) Од 1844. пристао је уз уставобранитеље, па је испевао песму Томи Вучићу.10) Неколико песама посветио је проти Матију Ненадовићу.11) Објављивао је песме у Голубици, Шумадинки, Подунавки и Србском народном листу.12)

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1857.

Литература

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
8)
Даница, 20. 7. 1860, стр. 344
Штампање