Два Куртића и Боичић Алил

Два Куртића и Боичић Алил је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Вино пију два Куртића млада,

0002    Два Куртића, два брата рођена,

0003    Шњима пије Боичић Алиле,

0004    Па се Алил пред Куртићи вали:

0005    „Чујете ли, два Куртића млада!

0006    „Што је Босне и каурске стране

0007    „Данас нема нада ме јунака,

0008    „Ни Турчина, нити каурина.”

0009    Веле њему два Куртића млада:

0010    „Не вали се, Боичић Алиле!

0011    „Ти нијеси ни чуо јунака,

0012    „Да камо ли очима видио:

0013    „Јеси л’ чуо од Јанока Јанка,

0014    „Који Јанко сваке годинице,

0015    „Он покупи Јаночке катане,

0016    „Па доведе у поље Удбинско

0017    „Кад приспију за жетву шенице,

0018    „Те одводи наше жетелице,

0019    „Њима жени Јаночке бећаре?

0020    „Ваља рећи, да је јунак Јанко.”

0021    Онда вели Боичић Алиле:

0022    „Два Куртића, да вас Бог убије!

0023    „Не валите Турч’на брата свога,

0024    „Већ валите влаха, другу вјеру!

0025    „Ја сам јунак бољи и од Јанка.

0026    „А тако ме не родила мајка,

0027    „Већ кобила, која коња мога,

0028    „И мушкијем не пасала пасом,

0029    „И Турскијем не назвала гласом!

0030    „Покупићу по Босни јунаке,

0031    „Одвешћу их до Јанока града,

0032    „Погубићу од Јанока Јанка,

0033    „Сав ћу њему Јанок похарати,

0034    „Из Јанока робље одводити.”

0035    Што је Туре пјано бесједило,

0036    То, ђидија, тр’језно учинило:

0037    Он покупи по Босни јунаке:

0038    Од Травника два Пашића млада,

0039    Од Градашца два Градашчевића,

0040    И од Тузле Тузлу капетана

0041    И његова Махмут-бега сина,

0042    Од Дервенте до два Атлагића,

0043    Од Новога два млада Церића,

0044    А од Крупе Арнаутовића,

0045    Од Острошца два Беширевића,

0046    Од Вакупа два Кулиновића,

0047    Од Орашца Тала на кулашу,

0048    Од Мостара Џангу буљубашу;

0049    То вам само старјешине кажем,

0050    За свакијем пет стотин’ Турака;

0051    Одведе их до Јанока града.

0052    У Јанка је лоша срећа била,

0053    Ђетића се дома не десило,

0054    Ни његових Јаночких катана,

0055    Отиш’о је Јанко преко мора,

0056    Преко мора, на Шамлије Турке,

0057    Код двора му нико не остао,

0058    Сав му Турци Јанок похараше,

0059    Из Јанока робље поведоше.

0060    Кад се збише у поље Јаночко,

0061    Сви су Турци, а једнога нема

0062    (А нико их ни потући нема),

0063    Нема оног Тала на кулашу;

0064    Њега жале по ордији Турци:

0065    „А бре медет! На кулашу Тале!

0066    „Да ђе си нам изгубио главу?”

0067    Истом они у ријечи бише,

0068    Ал’ ето ти Тала на кулашу,

0069    И он носи до тридесет глава,

0070    Све исјек’о бабе по Јаноку,

0071    Старе бабе и ђецу нејаку;

0072    Онђе му се потпрдују Турци:

0073    „Јао Тале! За луду те вале!

0074    „Не имаде да јунаке с’јечеш,

0075    „Већ ис’јече бабе по Јаноку,

0076    „Старе бабе, и ђецу нејаку!

0077    „Јер ти кога роба не зароби?

0078    „Да куд ће ти покор и срамота?

0079    „Сад се немаш чиме повалити.”

0080    Ражљути се будалина Тале,

0081    И он просу до тридесет глава,

0082    На се метну Српско одијело,

0083    Ка’ што носи Шарићу Цвијане,

0084    Прав’ отиде у Српске Котаре;

0085    Ал’ је Тале запазио, курва,

0086    А баш сестру Јанковић-Стојана,

0087    Јал’ ј’ одвести, јали главу смести.

0088    Кад он дође Стојанову двору,

0089    Али Стојан крсно име служи,

0090    У прољеће светитеља Ђурђа;

0091    У двору му млога гостиница,

0092    Пред двором му дивно коло игра,

0093    Коловођа сестра Стојанова,

0094    А каква је! Да од Бога нађе!

0095    Та љепша је од бијеле виле:

0096    Очи су јој два камена драга,

0097    Два образа два ђула румена,

0098    Обрвице с мора пијавице,

0099    Трепавице крила ластавице,

0100    Б’јели зуби два низа бисера;

0101    А танка је, како и шибљика;

0102    Висока је, како оморика;

0103    Каде игра, канда паун шеће;

0104    Кад говори, к’о да голуб гуче;

0105    Кад се смије, канда сунце грије;

0106    Под грлом јој три ситна ђердана,

0107    Два од злата, трећи од бисера;

0108    Стоји звека на врату ђердана,

0109    Стоји шкрипа скута од сандала.

0110    Кад је згледа будалина Тале,

0111    Увати га Чивутска грозница.

0112    Онда јој је Тале говорио:

0113    „Анђелија, секо Стојанова!

0114    „Донес’дер ми студене водице,

0115    „Јер сам, душо, врло ожеднио.”

0116    Анђелија рода господскога,

0117    Она њему добро одговара:

0118    „Бога теби, незнана делијо!

0119    „Моја браћа крсно име служе,

0120    „Иди к њима, те се напиј вина,

0121    „А ја ћу ти коња приватити.”

0122    Ал’ се вати Тале у џепове,

0123    Те извади три прстена златна!

0124    „На ти, Анђо, три прстена златна:

0125    „Ја сам онај Шарићу Цвијане,

0126    „Што те мени Стојан поклонио.”

0127    Превари се, уједе је гуја,

0128    Па се вати, да узме прстење,

0129    Увати је Тале будалина,

0130    Па је баци за се на кулаша,

0131    Па побјеже преко поља шњоме,

0132    А попјева танко гласовито:

0133    „Сив соколе, ђе си долетио,

0134    „Да хоћеш ли здраво излетети

0135    „И изнијет’ тицу препелицу?”

0136    Повикаше из кола ђевојке:

0137    „О Стојане, жив’ те Бог убио!

0138    „Славу славиш, ал’ ти не помаже;

0139    „Ево дође једна потурица

0140    „И на њему Српско одијело,

0141    „Однесе ти сестру Анђелију

0142    „На кулашу коњу великоме,

0143    „На срамоту од таквих сердара.”

0144    За то Стојан ни хабера нема,

0145    Већ изиђе на високу кулу,

0146    Па привали четири гласника,

0147    Хабер даје на четири стране,

0148    Па се врати, сједе пити вино.

0149    И то вриме за дуго не било,

0150    Ал’ ето ти четири сердара,

0151    Ето првог Шарића Цвијана,

0152    И он води хиљаду момака;

0153    И другога Вида Жеравице;

0154    И он води шест стотин’ коњика,

0155    И трећега Смиљанић-Илије,

0156    И он води хиљаду момака,

0157    Све коњика љјутих оклопника;

0158    И четвртог Мандушића Вука,

0159    Он не води ни једнога друга,

0160    Прав’ одоше трагом за Турчином.

0161    У Турчина добар кулаш био,

0162    Далеко је Турке сустигао,

0163    На Попини сниже Велебита.

0164    Кад му Турци згледаше ђевојку,

0165    За њу једну по четири дају,

0166    И дају му хиљаду дуката;

0167    На то Тале ни да гледа не ће.

0168    Ту се мало забавише Турци

0169    Гледајући сестру Стојанову;

0170    Ал’ говоре аге и спахије:

0171    „Хај’те, Турци, да брже идемо,

0172    „Не би ли се горе доватили;

0173    „Јер се дигла магла од Котара,

0174    „А кроз маглу сијевају муње;

0175    „Што се она магла подигнула;

0176    „То се дигло праха од копита;

0177    „Што кроз маглу сијевају муње,

0178    „То с’јевају токе на јунацим’:

0179    „Бојати се Јанковић-Стојана,

0180    „Јер је Стојан од курве копиле!

0181    „А ноћас смо зао сан уснили,

0182    „Да смо ново село населили

0183    „На Попини сниже Велебита;

0184    „Нека знате, добра бити не ће:

0185    „Чијег Тале роба заробио,

0186    „Н’један главе однијети не ће.”

0187    А то луди не слушају Турци,

0188    Док претече Јанковић Стојане

0189    И бусије млоге поставио.

0190    Отале се Турци подигоше,

0191    На бусију прву нагазише,

0192    На бусију Јанковић-Стојана;

0193    Пуче пушка Стојанова пуста,

0194    За њом пуче хиљада пушака

0195    И укиде хиљаду Турака;

0196    Пуче пушка Шарића Цвијана,

0197    За њом пуче хиљада пушака

0198    И укиде хиљаду Турака;

0199    Пуче пушка Вида Жеравице,

0200    За њом пуче шест стотин’ пушака

0201    И укиде шест стотин’ Турака;

0202    Кад поћера Смиљанић Илија

0203    Са коњици љутим оклопници,

0204    Да видите јада од Турака!

0205    Још кад јадни набасали Турци

0206    На онога Мандушића Вука,

0207    Који нема ни једнога друга;

0208    Насред пута ноге прекрстио,

0209    А кад Вуче осјетио Турке,

0210    И он скочи на ноге лагане;

0211    Кад се Вуче у Турке увуче,

0212    Три стотине глава одсијече;

0213    Од Србаља нико не погибе,

0214    Не погибе, само петерица,

0215    Од Турака осташ’ седмерица,

0216    И пред њима Тале на кулашу,

0217    Побацио сестру Стојанову,

0218    Па он бјега с главом без обзира;

0219    Ћера њега Стојан на путаљу,

0220    За Талом се бијел сарук суче,

0221    Стојан комад по комад одс’јеца,

0222    Говори Смиљанић-Илија

0223    „Побратиме, Јанковић-Стојане!

0224    „Не погуби Тала на кулашу!

0225    „Нек се вали по Орашцу Турком,

0226    „Да како се био оженио.”

0227    Њега Стојан ни да слуша не ће,

0228    Већ г’ увати за врат до рамена,

0229    Па удари шњиме о калдрму

0230    Стаде праска у Талу кошчина,

0231    Кано плота од седам година.

0232    Сви отале здраво отидоше,

0233    И Јаночко робље повратише.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање