Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_ивана_срђевића

Женидба Ивана Срђевића

Женидба Ивана Срђевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Службу служи од Будима краљу,

0002    Он служи Светога Николу,

0003    У прољеће по Ђурђеву дану.

0004    На службу му сва господа дође,

0005    Све краљеви и шњима банови.

0006    Позно дође Срђевић Иване

0007    Од Леђена, града бијелога,

0008    Под дворе коња разјахује,

0009    Иван краљу у дворове дође;

0010    Лијепо га свако дочекује,

0011    Дају му честе чаше вина.

0012    Диван ли је, јад га задесио,

0013    Он је љепши од јабуке зла[т]не!

0014    Но га гледа од Будима краљу,

0015    Па му је, Ивану, ријеч говорио:

0016    „О, делијо, Срђевић Иване,

0017    Је си ли се, момче, оженило,

0018    Оженило али овјерило?”

0019    А Иван му ријеч говорио:

0020    „Нијесам се, краљу оженио”.

0021    Но му краље опет проговара:

0022    „О, делијо, Срђевић Иване,

0023    Ходи узми моју милу кћерцу,

0024    Иконију од Будима краља ─

0025    Љепоте јо’ по Крајини нема!”

0026    Мило Иву на свијету било,

0027    Даде прстен хиљаду цекинах

0028    И углави свадбу и сватове:

0029    Кад краљу друга служба дође,

0030    Да доведе три стотине сватах.

0031    Пође Иван на своје дворове,

0032    З[ем]ан пође, а Никољдан дође,

0033    Они гости краљу долазили.

0034    Мало било, ништа не стануло,

0035    Али Туре дође на ђогина,

0036    Мали Осман од Малога Града,

0037    Он бјеше од Ковчића трага;

0038    Та се кућа вазда побрајала

0039    И с краљем све у љубав била.

0040    Он засједе краљу у трпезу,

0041    Но га гледа краљева краљица,

0042    Краљици је Турчин омилио,

0043    Изведе га пред бијелу кулу,

0044    Па је њему ријеч говорила:

0045    „Мио Османе, од Малога Града,

0046    Јеси ли се, момче, оженило?”

0047    Он каже женио се није,

0048    Но да рече будимска краљица:

0049    „Узми, Османе, милу кћерцу моју,

0050    Иконију од Будима краља ─

0051    Љепоте јо’ у Крајини нема!”

0052    Кад то зачу оно момче младо,

0053    Све је Туре хашик на влахињу,

0054    Па јо’ даје хиљаду цекинах,

0055    Подмири данак за ђевојку.

0056    Краљица му таде говорила:

0057    „Да т’, Османе, веље јаде кажем ─

0058    Краљ је мене обнестима дамно

0059    И он је дао лијепу ђевојку

0060    Делији Срђевић’ Ивану,

0061    Кад је ланих нама служба била,

0062    Таде му је краље поклонио;

0063    Данас му је за свате углава,

0064    Хоће Иван у Будиму доћи

0065    И довесће сватах три стотине.

0066    Но потрчи на своје дворове,

0067    Те доведи сватах шест стотинах

0068    И запани на мост на Бабуре,

0069    Нека буду по два на једнога,

0070    Ту ће бит’ за јад за једнога!”

0071    Скочи Туре, на дворове пође

0072    И покупи сватах шест стотинах,

0073    По[ве]де их на мост на Бабуру,

0074    Те западе Срђевић’ Ивану.

0075    Но Ивана за три дана нема,

0076    Но он сједи у Буди[му] граду,

0077    Ту сједи три бијела дана.

0078    Глас допаде од Будима краља

0079    Ер је краљица бруку направила.

0080    Скочи краље од земље на ноге,

0081    Па говори Срђевић’ Ивану:

0082    „Хајде, Иване, да те испратимо!”

0083    Па му даде коња и оружје

0084    И изведе лијепу ђевојку,

0085    Крену краље да прати Ивана.

0086    Но му Иван ријеч проговара:

0087    „Сједи, краље, дома на поштење,

0088    Не прати ме од твоје краљице,

0089    Од краљице и зета њенога!”

0090    Па се ондолен Иван подигнуо,

0091    А Лабуда игра низ Будиму,

0092    Па сватима ријеч говорио:

0093    „Ха, сватови, свијетли образу,

0094    Не жалите живот за поштење

0095    Рад’ пофале од Будима краља!

0096    Кад дођемо на мост на Бабуру,

0097    Уфатите воду с ове стране,

0098    Коњ до коња, јунак до јунака,

0099    Ви, ђевери, држите ђевојку,

0100    Хоћемо се побити с Турцима!”

0101    Како рекли, фрк се послушали,

0102    Уфатише воду с ове стране,

0103    А одонуд Турци запанули.

0104    Но да вика Срђевић Иване:

0105    „Јес’ ли у војску, Ковчићу Османе?!

0106    Што ти хоће војска бадијаве?!

0107    Чију хоћеш да узмеш ђевојку?!

0108    Што си се, Туре, помамило?!

0109    Но те кумим Богом велицијем

0110    И вашијем свецом Мухамедом,

0111    Мичи Турке да се не кољемо!”

0112    За то Туре ни хабера нема.

0113    Јошт их Иво кумит’ хоћаше,

0114    Но му турске пушке не дадоше ─

0115    На њем пуче шест стотин’ пушаках

0116    И на њега бацаху хаљине,

0117    Никаква му т’јела не зађеде.

0118    Но да видиш свате Иванове!

0119    Загнаше се Турци на Ивана,

0120    Но их српски свати дочекаше,

0121    Упалише триста џефердарах,

0122    Обалише тристо Тураках.

0123    Оставише ђевери ђевојку,

0124    Барјактари бачише барјаке,

0125    На турске свате кеисаше

0126    И на њине главе и оружје.

0127    Па утрчаше на мост на Бабуру,

0128    По двије ваде кубурлије,

0129    Неки по два, неки по једнога,

0130    Пет стотин’ глава окидоше

0131    И узеше коње и оружје.

0132    Уфатише Ковчића Османагу

0133    И од њега вељу муку граде ─

0134    Кидају му и ноге и руке,

0135    Оставише насред друма пута

0136    Да га мичу тице свакојаке

0137    Ма Ивана Турци зађедоше,

0138    Погибе му крило од сватовах ─

0139    Стари сват с два ђевера младе;

0140    На пусте их коње натурили,

0141    Замише их двору жалосноме.

0142    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ženidba Ivana Srđevića
Zenidba Ivana Srdjevica

женидба_ивана_срђевића.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:23