Ченгијћ Синан-бег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Захвали се Ченгић Синан-бего

0002    пред господом од Херцеговине:

0003    „Ах да би ме була не родила,

0004    но Влахиња, која Влахе рађа,

0005    ако војску сакупити нећу

0006    да похарам село на Трњине,

0007    на Трњине на крај Горе Црне,

0008    у њему ми чудан шићар кажу:

0009    б’јеле овце, коње и волове,

0010    што су они клети Трњинари

0011    све из наше земље уграбили!

0012    Опалићу кулу Роганову,

0013    на коју се турске главе суше

0014    и у коју турско робје воде,

0015    те их нама дају на откупе;

0016    Заробићу љубу Роганову,

0017    заробићу ол’ ћу погинути,

0018    младу љубу скоро доведену,

0019    јер ми кажу који је познају

0020    да је љевша од виле бијеле!“

0021    Но му стари вели Катлан-ага

0022    од Мостара града бијелога:

0023    „Прођ’ се тога, Ченгијћ-Синан-бего,

0024    није ласно робит Црногорце

0025    ни палити села црногорска,

0026    да се она крвљу не облију!

0027    Знаш ли, бего, што је скоро било

0028    кад удрише наши Херцеговци

0029    на бијелу кулу Роганову:

0030    Нити они роба заробише

0031    ни бијелу кулу опалише,

0032    но скочише млади Црногорци,

0033    разгнаше Турке на буљуке,

0034    тридесет и шест живих уфатише,

0035    све беговах, агах и спахијах,

0036    а сувише осталих Тураках!

0037    Не шћеше их пустит на откупе

0038    за млетачке од злата дукате,

0039    већ на турску бруку и срамоту

0040    заискаше мачванске вепрове.

0041    Љто искаше то им Турци даше,

0042    за вепрове Турке мијењаше“

0043    Па спомен’ се, Ченгијћ-Синан-бего:

0044    што се пређе могло догодити,

0045    то с’ опета догодити може;

0046    но прођи се тога шићарења,

0047    да те љута змија не удари!„

0048    За то бего не обраћа главе,

0049    јер га носи жеља превелика

0050    на лијепу Роганову љубу,

0051    да је узме за љубовцу драгу.

0052    пак искупи седам хиљад’ војске,

0053    на Трњине село ударио,

0054    ал’ се бране тридесет Трњинарах

0055    којино се дома намјерише

0056    жестокијем огњем из пушаках,

0057    а кликују браћу Црногорце

0058    из бијеле куле Роганове -

0059    ни приступит до куле не даду!

0060    То зачуше Чеврљани јунаци

0061    и остали млади краичници,

0062    Велестовци, Цуце и Бјелице;

0063    на јуначке ноге поскочише

0064    и шарене пушке прифатише,

0065    пут Трњинах брзо потрчаше.

0066    Кличе добар јунак из дружине:

0067    “Стан’ постани, турски буљумбаша!

0068    Јер да имаш крила соколова

0069    не би тебе данас однијела!„

0070    Кад виђеше Турци Црногорце,

0071    побјегоше главом без обзира.

0072    Но им лоша срећа прискочила,

0073    што их поточ скоро пристигнула, -

0074    ћераше их гором и планином:

0075    до Прентина Дола крвавога

0076    деведесет главах посјекоше,

0077    па остале даље поћераше

0078    и на тврди кланац наћераше,

0079    сто и тридест и два уватише,

0080    међу њима агах и беговах

0081    седамдесет и четири друга.

0082    Све остале туђер изгубише,

0083    а господу живе поведоше

0084    насред Кчева на гумно камено.

0085    Хоћаху их пустит на откупе,

0086    но их женска глава укорила,

0087    вјерна љуба кнеза Мојисија,

0088    баш од Кчева, мјеста крајичнога;

0089    она рече Којичићу Вуку,

0090    што држаше Ченгијћ-Синан-бега

0091    свезанијех руках наопако:

0092    “Ој, ђевере, Којичићу Вуко!

0093    Ви хоћасте браћу откупити

0094    у клетога Ћуприлић везира,

0095    но их не шће дати на откупе.

0096    Спомени се, Вуко, удовицах,

0097    удовицах, црних кукавицах,

0098    ономлани што су остануле,

0099    кукајући и сузе ронећи

0100    без мужевах и без хранитељах!

0101    Није ли ви зазор и срамота

0102    да пуштате Турке на откупе?„

0103    У јунаку пуче срце Вуку:

0104    сабљом махну Којичићу Вуко

0105    одсијече Синан-бегу главу;

0106    сву господу тако погубише.

0107    Тад стадоше мијењати Турке

0108    за јунаке младе Црногорце

0109    који бјеху скоро погинули

0110    од велике војске Ћуприлића;

0111    ту пребише, драги побратиме:

0112    два Ченгијћа за попа Милијћа,

0113    Љубовића за Ћукановића,

0114    а Мекића за Томановића,

0115    Јагличића за Мићуновића,

0116    Сијерчића за Мрваљевића,

0117    а диздара од Клобука Зука

0118    за сокола Мандушића Вука;

0119    још остале бројити не могу,

0120    јер би пјесна одвећ дуга била.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Cengijc Sinan-beg