Де Хевиланд DH.83 Фокс Мот

Де Хевиланд DH.83 Фокс Мот (енгл. De Havilland DH.83 Fox Moth), британски лаки путнички, једномоторни, двокрилац, који је производила фирма де Хавиленд Еркрафт компани (енгл. de Havilland Aircraft Company) 30-их година 20. века.

Пројектовање и развој

Овај путнички авион је развијен 1932. године на бази авиона де Хевиланд Тајгер Мот проширивањем трупа авиона и прављењем путничке кабине између мотора и пилотске кабине. Остали елементи авиона: крила, мотор, стајни органи и репни део трупа са репним стабилизаторима је остао не промењен. Авион је конструисао А. Е. Хаг и први пробни лет је обављен 29. јануара 1932. године. Де Хевиланд DH.83 Фокс Мот је могао да превезе 3 до 4 путника, одликовао се добрим летним карактеристикама и ниским трошковима експлоатације. У току развоја у ове авионе су уграђивани јачи мотори као што су де Хевиланд Џипски Мејџор снаге 97 kW (130 КС) и де Хевиланд Џипски Мејџор 1C снаге 108 kW (145 КС).

Технички опис

Авион је био опреман де Хевиландовим моторима Gipsy III; Gipsy Major и Gipsy Major 1C, издувне цеви из мотора су заједничком цеви одведене испод трупа авиона тако да је избегнуто прљање кабинских прозора издувним гасовима и уљем из мотора а и смањена је бука и повећан конфор путника у кабини авиона. Пилот је седео у засебној кабини у отвореној кабини или је кабина била покривена поклопцем од плексигласа (у зависности од серије). Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека. Имао је пространу кабину са равним зидовима и великим прозорима. Са сваке стране кабине су постојала врата која су омогућавала лак улаз и излаз путника у и из кабине. Носећа конструкција авиона је била дрвена а облога кабине је од дрвеног шпера.

Крила авиона су дрвене конструкције са две рамењаче пресвучена су импрегнираним платном правоугаоног облика са заобљеним крајевима. Доња и горња крила су била готово подударна што се тиче величине и облика. Била су поравната по нападној ивици крила а крилца за управљање су се налазила само на доњим крилима. Међусобна веза између горњег и доњег крила је била са по једним паром упорница са сваке стране а унакрсни затезачи су били од челичне жице.

Стајни трап је био фиксан, класичан, са два предња точка и један клавирски точак на репу авиона као трећа ослона тачка. Стајни трап је направљен од заварених челичних цеви. У предње цеви стајног трапа су уграђени амортизери. Точкови су били од алуминијумског лива са нископритисним гумама.

Варијанте авиона

  • DH.83 Fox Moth — Лаки транспортни двокрилац; 98 примерака направљено у Великој Британији и по два у Аустралији и Канади.
  • DH.83C Fox Moth — 53 авиона је направљено у Канади после Другог светског рата.
  • DH.83C Fox Moth хидроавион — Стандардни авион само што уместо класичног стајног трапа са точковима има пловке.
  • Gasuden KR-1 — Јапанска копија авиона Fox Moth са радијалним мотором Gasuden Jimpu 3 снаге 150 KS (112 kW), направљено је 7 авиона.

Земље корисници

  • Аустралија
  • Бразил
  • Канада
  • Нови Зеланд
  • Јужна Африка
  • Уједињено Краљевство
  • Краљевина Југославија
  • Шпанија, 1931. (Друга шпанска република)
  • Шпанија, 1939. (1939-1945)

Оперативно коришћење

Укупно је произведено 154 примерка овог авиона од чега: 98 је направљено у Великој Британији, 2 у Аустралији, а 53 у Канади. Овај авион је такође по лиценци прављен и у Јапану са звездастим мотором Хидориго снаге 112 kW (150 КС). Коришћен је у Аустралији, Бразилу, Канади, Новом Зеланду, Шпанији, Јужној Африци, Великој Британији и Југославији (Аеропут).

За овај авион је везано оснивање службе „Ројал Флајинг Доктор Сервис оф Аустралиа“ (РФДС) популарно зване „летећи доктор“, па се стога његова слика поред оснивача ове службе Џона Флина (енг. John Flynn) налази на аустралијској новчаници од 20$. Преостали примерци ових авиона се чувају као музејски експонати, а има их још и у летном стању.

Коришћење у Краљевини Југославији

Пошто авион Де Хевиланд ДХ.80А Пус Мот није у потпуности задовољио потребе Аеропута уз доплату од 345 фунти замењен је крајем августа месеца 1932. године за двокрилни ДХ.83 Fox Mot са мотором Џипси од 120 KS. Замена је извршена директно у Де Хевиландовој фабрици, где су авион преузели и прелетели за Београд шеф пилота Аеропута Владимир Стрижевски и Директор Аеропута инж. Тадија Сондермајер. После доласка у Београд авион је 5. октобра 1932. године уписан у регистар авиона под ознаком UN-SAK (касније је ова ознака преведена у YU-SAK).

Аеропут је овим авионом организовао летове изнад Београда сваким радним даном од 14 до 18 и недељом од 9 до 18 часова. Цена ових летова је била 100 динара по путнику. У Аеропуту је овај авион летео као авио-такси од 1932. до 1938. године, а уништен је приликом бомбардовања аеродрома Земун на почетку рата април 1941. године.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Микић, Сава (1933) (на sr). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  4. Ч. Јанић и Ј. Симишић: Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а; Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
  5. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8

Спољне везе

Штампање