Корисничке алатке

Алатке сајта


димитрије_митриновић

Димитрије Митриновић

Димитрије Митриновић (Доњи Потплат, 21. октобар 1887 — Ричмонд на Темзи, 28. август 1953), српски филозоф, песник, теоретичар уметности и књижевности, револуционар и један од великих визионара. Био је истакнути припадник Младе Босне. Уз подршку Василија Кандинског и Ериха Гуткинда саставио је 1914. утопијски програм Основе будућности. Предложио је 1921. стварање Сједињених Држава Европе.

Тајне ђачке дружине

Димитрије Митриновић је рођен 21. октобра 1887. године у Доњем Потплату, недалеко од Стоца, у породици сеоских учитеља.1) Његови родитељи су као учитељи често мењали пребивалиште. Димитрије је основну школу завршио у Доњем Потплату и у Благају, па се 1899. уписао у Велику гимназију у Мостару.2) Као ученик петог разреда гимназије иницирао је 1904. да се оснује једна тајна библиотека, у којој би ђаци могли да читају оно што желе.3)4) Из те Митриновићеве тајне библиотеке развило се тајно литерарно друштво Матица.5) У Матици су поред осталих били и Богдан Жерајић, Владимир Гаћиновић и Перо Слијепчевић.6) У Матици су се од 1905. сваке недеље окупљали гимназијалци и читали су своје самосталне књижевне радове.7) У то време Митриновић је почео и да објављује своје прве песме.8) До краја гимназијског школовања објавио је више од двадесет песама у водећим српским књижевним листовима под псеудонимом М. Димитријевић.9) Митриновић је био активан члан и тајног ђачког политичког друштва Слобода, на чијем челу је био Владимир Гаћиновић.10)11) Димитрије је 1906. помагао да се у Сарајеву оснују тајна удружења по узору на њихова мостарска удружења.12) Гимназију у Мостару завршио је 1907.13)

Студије и уметнички и револуционарни рад

У јесен 1907. кренуо је са Богданом Жерајићем на студије у Загреб и Беч, али путовао је около, преко Београда.14) У Београду је успоставио контакт са интелектулцима окупљеним око Српског књижевног гласника и клуба Словенски југ.15) Круг око Словенског југа са југословенским идејама му је идеолошки одговарао.16) Изгледа да је тада обезбедио средства за национални рад у Аустроугарској.17) Уписао се на Филозофски факултет у Загребу, фде је студирао филозофију, психологију и логику.18) Почео је да пише чланке посвећене филозофским и етичким темама, а главне теме његовог интересовања биле су стоичка филозофија, активистички принципи Аристотелове етике и мисао Руђера Бошковића и Божидара Кнежевића.19) Поред филозофских тема 1907-1909. писао је огледе о хрватским песницима, а почео је и да преводи из немачке модерне лирике.20) У Сарајеву и Дубровнику се неколико месеци током 1909. лечио од катара плућа и стомака.21) При крају 1909. био је упоредо на студијима у Бечу и у Загребу.22) У Бечу је нередовно студирао, а у Београд је одлазио понекад да слуша предавања Бранислава Петронијевића.23) Крајем 1909. залагао се да од Босанске виле начини модеран књижевни часопис, па је од почетка 1910. до 1913. био у уредништву часописа.24) Био је укључен у борбену акцију револуционарне омладине, па се ујесен 1909. заложио за поновно покретање Зоре, као гласника српске академске напредне омладине.25) Писао је програмски чланак и организовао је штампање Зоре.26) Био је у честим контактима са пријатељем Богданом Жерајићем, па је био ухапшен 1910. након Жерајићевог атентата на гувернера Маријана Варешанина.27) У недостатку доказа пуштен је из притвора.28) Након тога атенатата није се одрекао револуционарног рада, па је често агитовао и повезивао разна тајна омладинска друштва. Његов рад је међутим био само у оквиру теорије и идеологије. Био је заједно са Божидарем Зечевићем и Пером Слијепчевићем члан тајног бечког удружења српских студената из Босне и Херцеговине.29) Одржавали су везу са организацијом Народна одбрана.30) Радио је на јединству српске и хрватске културе и уметности. Био је заступник интегралног југословенства, односно сматрао је да су Срби и Хрвати један народ, па треба да постоји и само једна књижевност.31) Био је опчињен идејом уједињења новог Балкана кроз интегрално југословенство.

Утицај футуризма у Италији

Током 1910. и 1911. писао је више чланака о Ивану Мештровићу.32) Због међународне уметничке изложбе у Риму добио је 1911. понуду из Београда да прихвати дужност извештача српских листова из Рима и да да буде човек за везу са страним дописницима.33) У Риму су у оквиру српског павиљона требали да излажу српски и хрватски уметници.34) У Риму је наставио да се нередовито школује, па је историју уметности приватно учио. У Риму је боравио до 1913, а често је знао да из Рима путује у Загреб, Сарајево и Београд. Његов боравак у Италији био је од пресудног значаја за књижевни и критичарски успон.35) Боравио је у Италији управо у време великог утицаја футуристичког манифеста, па његова лирика под тим утицајима добија праву снагу.36) У његовом књижевном раду примећују се од тада авангардни захтеви.37) Кратко време крајем 1911. боравио је у Сарајеву и извршио је снажан утицај на књижевност младобосанаца.38) Иво Андрић му је признавао најјачи и чак пресудан утицај на младобосанце и на његово књижевно определење.39) У Италији је 1912. написао и футуристички манифест у српској књижевности Естетичке контемплације и велики есеј о Мештровићу.40) У Босанској вили је у наставцима објављивао Естетичке контемплације.41) Он је Естетичке контемплације повезао са токовима немачког експресионизма и италијанског футуризма.42) Српска књижевност је његовом активношћу и активношћу његова нараштаја поново успоставила везу са доминирајућом књижевном струјом тога времена.43)

Покрет Основе будућности

Одлучио је да се озбиљно посвети студијима, па је 1913. отишао на студије у Минхен.44) Ту је требао да ради докторску тезу о модерној уметности код Хајнриха Велфина. У почетку је марљиво студирао. У Минхену се повезао са групом Плави јахач и са Василијем Кандинским.45) Као критичар уметности одржао је 27. фебруара 1914. у Минхену велико предавање о футуризму, кубизму и Плавом јахачу.46) Уочи Првог светског рата прешао је на студије у Тибингену.47) Преко Кандинског ступио је у Берлину у везу са јеврејским мислиоцем Ерихом Гуткиндом и у његовом кругу упознао се са Аптоном Синклером, Валтером Бењамином, Гершом Шолемом и Фредериком ван Еденом.48) Митриновић је 1914. дошао на идеју да оснује покрет Основе будућности и да покрене часопис Аријска Европа.49) Појам аријски се ту није односио на расистички појам. Уз помоћ Кандинског и Гуткинда за сарадњу су му се одазвали: Пабло Пикасо, Анатол Франс, Бернард Шо, Максим Горки, Роза Луксембург, Х. Џ. Велс, Анри Бергсон, Кнут Хамсун и други.50) Пропагирао је нову европску цивилизацију и оснивање Парламента нација, који би успоставио Савез Европских Држава и нови правденији друштвени поредак.51) Своје схватање Аријске Европе објашњавао је као европску претпоставку за свеопшти Савез крви будућег уједињеног свељудства.52) Његов циљ је уједињено човечанство и светска држава у вечном миру са идејом богочовечанске друштвене правичности и дубине живота.53) Сматрао је да ће вођство будуће револуције бити у рукама најдуховнијих и најпросвећенијих умова Европе и човечанства.54) Имао је веру у препородитељску функцију богочовечанске културе. Уочи избијања Првог светског рата прешао је у Лондон.55)

Разочарење југословенским идеалом

У Лондон је августа 1914. стигао као аустроугарски држављанин. По доласку наставио је да припрема издавање часописа Аријска Европа верујући да ће до 1915. окончати рат.56) У Лондону је ступио у контакт са Кропоткином. Пошто није имао довољно новца запослио се као писар у српском посланству у Лондону, а од краја новембра 1914. на властити захтев радио је на пропагирању југословенске идеје у Енглеској.57) У Лондону се зближио са Николајем Велимировићем.58) Обојица су имали утопијски сан о зближавању цркви и прожимању религијске филозофије православља са тековинама западног хришћанства.59) Стивен Грејем је сведочио да је Митриновић наговорио Велимировића да напише Речи о Свечовеку, као антитезу ничеанског натчовека.60) Митриновић се 1915. ангажовао да стручно испрати веома значајну Мештровићеву изложбу у Лондону.61) Почетком 1916. боравио је у Паризу у вези Мештровићеве изложбе.62) Током 1916. олабавио је своје везе са Југословенским одбором, када је Фран Супило предлагао да Хрвати прекину везе са српском владом.63) Митриновић је био разочаран бесрамношћу политичара, који разарају Митриновићев југословенски идеал и Југославију и пре него што је створена.64) Одлучио је да се уместо Југославије посвети изградњи идеала нове Европе као новога отока среће.65)

Предлог о Сједињеним Државама Европе

Сарађивао је у часопису Ново доба (New age) угледнога новинара А.Р. Оранжа.66) Под псеудиномом M.M.Cosmoi у рубрици светска збивања изложио је своје главне идеје у 54 наставка од августа 1920. до октобра 1921.67) Међу осталим предлозима тада је изложио и своју идеју о Европској федерацији и о Савету Европе.68) Залагао се за уједињење Европе и предлагао је јединствениу правну, економску, привредну и политичку заједницу са јединственом валутом и административном управом.69) Предложио је парламентарну унију на челу са Саветом Европе као сенатом.70) Током 1921. предложио је да се европска заједница назове Сједињене Државе Европе.71) Умро је 28. август 1953. у лондонском предграђу Ричмонду на Темзи.

Литература

  • Предраг Палавестра, Догма и утопија Димитрија Митриновића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.

Dimitrije Mitrinović
Dimitrije Mitrinovic

1)
П. Палавестра, 2003, стр. 6
2) , 3) , 13)
П. Палавестра, 2003, стр. 11
4) , 5) , 11)
В. Дедијер, 1966, стр. 295
6) , 8) , 9)
П. Палавестра, 2003, стр. 13
7)
П. Палавестра, 2003, стр. 12
10)
П. Палавестра, 2003, стр. 14
12)
В. Дедијер, 1966, стр. 298
14) , 15) , 16)
П. Палавестра, 2003, стр. 15
17)
П. Палавестра, 2003, стр. 16
18) , 19)
П. Палавестра, 2003, стр. 17
20) , 21) , 22)
П. Палавестра, 2003, стр. 19
23) , 47)
П. Палавестра, 2003, стр. 18
24)
П. Палавестра, 2003, стр. 19-20
25) , 26)
П. Палавестра, 2003, стр. 22
27) , 28) , 29) , 30)
П. Палавестра, 2003, стр. 24
31)
П. Палавестра, 2003, стр. 62
32)
П. Палавестра, 2003, стр. 26
33) , 34)
П. Палавестра, 2003, стр. 27
35) , 36) , 37)
П. Палавестра, 2003, стр. 28
38) , 39)
П. Палавестра, 2003, стр. 30
40)
П. Палавестра, 2003, стр. 33
41)
П. Палавестра, 2003, стр. 35
42) , 43)
П. Палавестра, 2003, стр. 157
44) , 45)
П. Палавестра, 2003, стр. 34
46)
П. Палавестра, 2003, стр. 39
48) , 49)
П. Палавестра, 2003, стр. 40
50)
П. Палавестра, 2003, стр. 41
51) , 52) , 54)
П. Палавестра, 2003, стр. 246
53)
П. Палавестра, 2003, стр. 255
55)
П. Палавестра, 2003, стр. 42
56)
П. Палавестра, 2003, стр. 304
57)
П. Палавестра, 2003, стр. 305-306
58) , 59)
П. Палавестра, 2003, стр. 310
60)
П. Палавестра, 2003, стр. 312
61)
П. Палавестра, 2003, стр. 313
62)
П. Палавестра, 2003, стр. 317
63)
П. Палавестра, 2003, стр. 318
64) , 65)
П. Палавестра, 2003, стр. 319
66) , 67) , 68)
П. Палавестра, 2003, стр. 280
69) , 70) , 71)
П. Палавестра, 2003, стр. 285
димитрије_митриновић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/27 18:49