Добро дошли на Српску енциклопедију

Богдан Жерајић

Богдан Жерајић (Миљевац крај Невесиња, фебруар 1886 — Сарајево, 15. јун 1910), српски револуционар који је 15. јуна 1910. извршио неуспешан атентат на гувернера Босне и Херцеговине Маријана Варешанина. Након атентата о њему је створена легенда као о првом мученику и симболу идеја Младе Босне.

Анархистичка литература

Богдан Жерајић је рођен у селу Миљевац крај Невесиња фебруара 1886. У гимназију у Мостару уписао се 1900. године.1) Гимназију је завршио 1907. у Мостару.2) Основао је у Мостару тајно ђачко удружење Слобода.3) Поред њега у том друштву истакнуту улогу имали су Владимир Гаћиновић, Спиро Солдо, Перо Сљепчевић и Љубо Мијатовић.4) У то време Димитрије Митриновић је основао тајно удружење Матица, а два удружења су међусобно сарађивала.5) Уписао се на студиј права на Загребачком свеучилишту, али пошто није имао довољно средстава за студиј напустио је Загреб и отишао у Србију у посету свом стрицу санитетском официру Милану Жерајићу.6) Краће време радио је као учитељ у основној школи крај Крушевца.7) Вратио се 1908. у своје село Миљевац са много књига руског анархисте Кропоткина.8) Од свога стрица тражио је новац да отпутује у Швајцарску и Русију да би проучио револуционарна начела.9)

Млада Босна

Када је октобра 1908. Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину пребегао је у Србију и ступио у добровољачке комитске јединице, које је организовала Народна одбрана.10) Комите су се припремале за рат са Аустроугарском. Тешко га је погодила декларација српске владе о прихватању анексије из марта 1909. Након тога Жерајић је наставио студије у Загребу.11) Био је активан члан Младе Босне и учествовао је у припремању првог броја Зоре у Бечу.12) Једно време запао је у депресију и напустио је студије.13) До новембра 1909. заступао је примену Масарикових метода културне борбе.14) Онда је постао заступник револуционарних метода.

Покушај атентата на гувернера и самоубиство

Аустријски цар Франц Јозеф се одлучио да својим доласком у Босну и Херцеговину пружи доказ о анексији, а штампа је унапред објавила детаљан план његовога путовања од 30. маја до 5. јуна 1910.15) Жерајић је онда одлучио да убије цара.16) Жерајић је цело време пратио цара и вребао згодну прилику за атентат.17) Цару се сасвим близу приближио 3. јуна у Мостару, али није пуцао на њега кад је имао јако добру прилику.18) Предомислио се кад је угледао цара. Након тога одлучио је да убије гувернера Босне и Херцеговине генерала Маријана Варешанина.19) Отишао је у зграду сабора да за време заседања убије Варешанина, али није успевао да уђе.20) Након отварања Сабора 15. јуна 1910. Варешанин се у пратњи ађутанта у кочији враћао према својој резиденцији.21) На обали Миљацке Жерајић је са малог растојања испалио пет метака на Варешанина.22) Ниједан метак није погодио гувернера, а Жерајић је са шестим метком извршио самоубиство на Царевој ћуприји преко Миљацке.23)

Култна личност Младе Босне

Жерајићево тело полиција је тајно сахранила на сарајевском гробљу у делу за самоубице и скитнице.24) Око Жерајићевог имена почеле су да се плету легенде, па се причало да су његове последње речи биле: Своју освету остављам српству.25) Ђаци су нешто касније скидали капе док су пролазили преко Цареве ћуприје, где се Жерајић убио.26) Чланови Младе Босне су открили његов гроб и украсили га цвећем.27) Гаврило Принцип је причао својој мајци како је стално стављао цвеће на Жерајићев гроб, а полиција би следеће јутро уклањала цвеће.28) Уочи Сарајевског атентата Гаврило Принцип је последњи пут посетио Жерајићев гроб.29) Владимир Гаћиновић је о Жерајићу написао брошуру Смрт једног хероја и на тај начин створио је култ Богадана Жерајића међу члановима Младе Босне.30) Гаћиновић је био главни творац легенде о Жерајићу као о првом мученику и симболу идеја младобосанаца.31)

Литература

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 1333
  • Владимир Гаћиновић, Смрт једног хероја, 1911.
1) , 21) , 22) , 23)
В. Дедијер, 1966, стр. 407
2) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10)
В. Дедијер, 1966, стр. 399
3)
В. Дедијер, 1966, стр. 295
4)
В. Дедијер, 1966, стр. 296
5)
В. Дедијер, 1966, стр. 295, 296
11) , 12)
В. Дедијер, 1966, стр. 400
13) , 14)
В. Дедијер, 1966, стр. 401
15) , 16)
В. Дедијер, 1966, стр. 402
17) , 18)
В. Дедијер, 1966, стр. 403
19)
В. Дедијер, 1966, стр. 405
20)
В. Дедијер, 1966, стр. 406
24)
В. Дедијер, 1966, стр. 414
25) , 26) , 27) , 28) , 29)
В. Дедијер, 1966, стр. 415
30)
В. Дедијер, 1966, стр. 415, 416
31)
В. Дедијер, 1966, стр. 416
Штампање