Драгутин Милутиновић
Рођење: 29. новембар 1840. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 16. децембар 1900. Панчево, Краљевина Србија

Драгутин С. Милутиновић (Београд, 29. новембар 1840 — Панчево, 16. децембар 1900),¹⁾²⁾ српски инжењер и архитекта, професор Велике школе у Београду и чиновник Министарства грађевина. Син је Симе Милутиновића Сарајлије. Учествовао је у првом трасирању железнице у Србији.

Рођен је 29. новембра 1840. године у Београду као син Симе Милутиновића Сарајлије.³⁾ Без славнога оца остао је кад му је било седам година. Похађао је само један разред грчке основне школе у Београду, а онда је у Земуну завршио основну школу.⁴⁾ Гимназију је похађао у Панчеву и Бечу.⁵⁾ У Бечу је након завршене гимназије уписао Бечку политехнику. Када је добио државну стипендију уписао се у Берлину на архитектуру, коју је завршио 1865.⁶⁾ Отишао је након тога на Политехнику у Калсруеу, где је дипломирао инжињерске науке 1868.⁷⁾

По повратку у Србију био је запослен као инжињер у министарству грађевина од 1867. до 1882.⁸⁾ Као инжењер учествовао је у првом трасирању железнице у Србији Београд-Алексинац.⁹⁾ Српска влада га је 1870. послала у Црну Гору да помогне својим знањима при грађењу путева.¹⁰⁾ По његовом плану подигнут је Даниловград.¹¹⁾ По повратку из Црне Горе радио је планове за иконостасе, школе, државна надлештва.¹²⁾ Изабран је 1882. за професора архитектуре на Великој школи и на том месту се задржао до смрти.¹³⁾¹⁴⁾ Као архитекта пројектовао је цркве у старом српском стилу, а саставио је и другима упутства како да то раде за веће или мање цркве.¹⁵⁾ Заједно са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.¹⁶⁾ Написао је Науку о грађевинама на суву и на води.¹⁷⁾

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора уметничког) од 25. I 1870. Секретар је Одсека уметничког 1872–1874, 1877–1878. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

• М. Милићевић, Додатак Поменику знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1901.
• Нова Искра 3 (1901) 25–26
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959–1966. 3
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 511 (A. Кадијевић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Dragutin Milutinovic