Корисничке алатке

Алатке сајта


државни_савет_краљевине_југославије

Државни савет Краљевине Југославије

Државни савет Краљевине Југославије (ДС КЈ), врховни управни суд у Краљевини Југославији.

Делокруг

Државни савет Краљевине Југославије је као врховни управни суд наследио Државни савет из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чије је уређење било прописано Законом о Државном савету и управним судовима од 17. маја 1922. Затим, према Видовданском уставу (1921) постојао је Државни савет са следећим дужностима: као највиши управни суд решавао је о споровима управне природе, као управни орган врховне државне управе решавао је о актима управне природе за које је било потребно његово одобрење, вршио је надзорну власт над самоуправним јединицама, решавао је сукобе о надлежности између државних управних власти и између државних и самоуправних власти, решавао је и о другим питањима која би му била стављена у надлежност.1)

Државни савет је радио у саставу одељења, а подела рада међу њима се одређивала сваке године. Одељења Државног савета:2)

  • Прво одељење — предмети Председништва Министарског савета, Министарства спољних послова, предмети Одељења вера Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, све самоуправне ствари по закону о општинама, самоуправни буџети и сукоби надлежности;
  • Друго одељење — предмети Министарства трговине и индустрије, Министарства просвете, Министарства социјалне политике и народног здравља, Министарства пољопривреде са свим предметима аграрне реформе било да је по истим одлуку донео министар или управни суд;
  • Треће одељење — предмети Министарства војске и морнарице, Министарства грађевина и Одељења пошта и телеграфа Министарства саобраћаја;
  • Четврто одељење — царински предмети, трошарински предмети, сви спорови по закону о таксама, предмети по девизама и валутама, монополске кривице без обзира који је управни суд донео одлуку;
  • Пето одељење — предмети Министарства саобраћаја, Министарства шума и рудника, дисциплинске кривице;
  • Шесто одељење — персонални предмети Министарства финансија (постављења, разврставања, унапређења, отпусти, пензије) и остали административни предмети Министарства финансија, сви предмети по закону о непосредном порезу било да је одлуку донео министар или управни суд, као и предмети Министарства правде.

Пресуде управних судова су долазиле у одељења у која су по самом предмету спадале.

Председник Државног савета је могао у циљу одржавања једнообразности у правосуђу у Државном савету према потреби сазивати Општу седницу Државног савета. Она је могла решавати ако је било присутно бар две трећине свих чланова. Одлуке Опште седнице биле су обавезне за одељења.3)

Састав

Према Закону о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929) Државни савет је имао тридесет чланова. Чланове је постављао краљ на предлог председника Министарског савета.4) Чланови Државног савета и управних судова су могли бити уклоњени са свога места, преведени у друга звања државне службе и стављени у пензију краљевим указом на предлог председника Министарског савета односно министра правде.

Сваки управни суд је имао свога председника и потребан број судија. Они су се постављали краљевим указом на предлог министра правде. Управни судови су решавали у одељењима од тројице судија од којих је један председавао. Распоред судија у одељењима управних судова су вршили председници управних судова односно њихови заменици.5)

Сродни чланци

1)
Члан 103. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
2)
Састав одељења Државног савета и подела рада за 1932. годину
3)
Члан 3. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)
4)
Чланови 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)
5)
Чланови 4. и 5. Закона о изменама и допунама Закона о Државном савету и управним судовима (1929)
државни_савет_краљевине_југославије.txt · Последњи пут мењано: 2020/01/28 18:29 од жељко_тодоровић