Корисничке алатке

Алатке сајта


министарски_савет_краљевине_југославије

Министарски савет Краљевине Југославије

Министарски савет Краљевине Југославије (МС КЈ), централни управни орган у Краљевини Југославији.

За време Шестојануарске диктатуре био је саветодавни колегијум без управне надлежности. Састајао се повремено за расправу општеполитичких питања. Његове функције је вршио сам председник Министарског савета.

Шестојануарска диктатура (1929)

Нови управни систем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је установљен 6. јануара 1929. године када је краљ донео Закон о краљевској власти и врховној државној управи којим је знатно учврстио краљевску власт.

Председник Министарског савета и сви министри су чинили Министарски савет. Краљ је именовао председника и чланове Министарског савета, који су стајали непосредно под њим и радили по његовом овлашћењу у појединим гранама управе. Број министарстава је одређивао краљ. Пре ступања на дужност министри су полагали заклетву на верност краљу.1)

Министри су били одговорни само краљу, који их је могао оптужити. Министрима је судио Државни суд. Њега су чинила три државна саветника и три касационе судије, које је именовао краљ. Председник Касационог суда је био председник Државног суда. Ближе одредбе о министарској одговорности је прописивао посебан закон.2)

На челу Министарског савета је стајао председник Министарског савета који је истовремено управљао пословима Министарског савета. Министар се постављао за једно од министарстава, али је могао бити и министар без портфеља. Седнице Министарског савета су се држале под председништвом краља или председника Министарског савета.3)

Управну власт су вршили поједини министри по овлашћењу краљевом. Министарски савет није имао никакве управне власти, није издавао административне акте. У њему су се једино претресали предмети за које би краљ или председник Министарског савета нашли за то сходно.

Председник Министарског савета је имао задатак да одржава јединство и једнообразност у пословима владе и управе. Он је премапотписивао све акте краљеве чије извршење није спадало у надлежност ни једног од других министара или чије је извршење нарочитим законом стављено њему у дужност. Кад би председник Министарског савета био одсутан или спречен заступао га је министар кога би краљ одредио указом.

Сваки министар је био самостални старешина свога ресора. Сви званични акти његовог ресора издавали су се под његовим потписом или у његово име. Када је министар био одсутан краљ му је одређивао заступника из реда других министара. При неким министарствима постојали су први помоћници или помоћници министара.4)

Септембарски устав (1931)

Према октроисаном Септембарском уставу (1931) Министарски савет је постао централни управни орган. Краљ је именовао и разрешавао председника Министарског савета и министре који су чинили Министарски савет. Министри су се налазили на челу појединих грана државне управе, али су могли бити и без портфеља.

Министри су могли именовати ниже државне чиновнике по одредбама закона. Они су полагали пре ступања на дужност заклетву да ће краљу бити верни и да ће радити по Уставу и законима.5)

Министре је могао оптужити краљ и Народна скупштина за повреду Устава и земаљских закона учињених у службеној дужности. За штете које би министар учинио грађанима незаконитим вршењем службе одговарала је држава, а министар држави. Министар је могао бити оптужен како за време трајања своје службе тако и за пет година после одступања. Предлог, да би се министар оптужио, морао се учинити писмено и морао је садржавати тачке оптужнице. Кад би министра оптужила Народна скупштина, одлука о стављању министра под суд морала се донети већином од две трећине од укупног броја народних посланика. Ближе одредбе о министарској одговорности прописивао је посебан закон.6)

Управна власт је могла издавати уредбе потребне за примену закона.

Сродни чланци

1)
Члан 15. Закона о краљевској власти и врховној државној управи (1929)
2)
Чланови 16. и 17. Закона о краљевској власти и врховној државној управи
3)
Чланови 7. и 8. Закона о уређењу врховне државне управе (1929)
4)
Чланови 12. и 13. Закона о уређењу врховне државне управе
5)
Члан 77. Устава Краљевине Југославије (1931)
6)
Чланови 78—80. Устава Краљевине Југославије
министарски_савет_краљевине_југославије.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/01 13:36