Корисничке алатке

Алатке сајта


министарски_савет_краљевине_срба_хрвата_и_словенаца

Министарски савет Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Министарски савет Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (МС КСХС), централни управни орган у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

За време Шестојануарске диктатуре био је саветодавни колегијум без управне надлежности. Састајао се повремено за расправу општеполитичких питања. Његове функције је вршио сам председник Министарског савета.

Састав

Према Видовданском уставу (1921) сви министри су чинили Министарски савет који је стајао непосредно под краљем. Он је именовао председника и чланове Министарског савета. Министри су се налазили на челу појединих грана државне управе, а могли су бити и без портфеља.1)

Министри су били одговорни краљу и Народној скупштини. Могли су оптужити министре за повреду Устава и земаљских закона учињену у службеној дужности. Министар је могао бити оптужен како за време трајања своје службе тако и за пет година после одступања. Кад би министра оптужила Народна скупштина, одлука о стављању министра под суд доносила се већином од две трећине гласова присутних чланова.2)

Министрима је судио Државни суд. Њега су чинила шесторица државних саветника и шесторица касационих судија. Бирали су их коцком Државни савет и Касациони суд у својим пленарним седницама. Председник Касационог суда је био председник Државног суда. Ближе одредбе о министарској одговорности је садржавао посебан закон.3)

Министри су именовали ниже државне чиновнике по одредбама закона. Министри, активни и на располагању, задржавали су мандат народног посланика. При министарствима су се могли, према указаној потреби, установити државни подсекретаријати за један одређени део послова из те гране државне управе. Државни подсекретари, узети из Народне скупштине, нису губили свој мандат.4)

Делокруг

Државну управну власт је вршио краљ преко одговорних министара. Ниједан чин краљевске власти није имао снаге, нити се могао извршити, ако га није премапотписао надлежни министар. Управна власт је могла издавати уредбе потребне за примену закона, а уредбама са законском снагом је могла уређивати односе само на основу законског овлашћења које се давало посебно за сваки случај.

Уредбе нису смеле противречити Уставу ни закону ради чије примене су издате нити су могле бити у супротности са законским овлашћењем на основу којег су прописане. Народна скупштина је могла уредбе, издате на основу законског овлашћења, резолуцијом ставити ван снаге у целини или делимице.5)

Када је краљ ишао из земље на краће време или у случају болести која није стварала трајну неспособност заступао га је наследник престола. Ако он није био пунолетан или ако је био спречен, краља је заступао Министарски савет по упутствима која је краљ давао у границама Устава. Министарски савет тада није имао право распустити Народну скупштину. Заступништво је могло трајати најдуже шест месеци, а затим су ступали на снагу уставни прописи о Намесништву. Такође, у случају када би престо остао без наследника Министарски савет је узимао у своје руке краљевску власт и одмах позивао Народну скупштину у нарочити сазив на којем би се решавало о престолу.6)

Сродни чланци

1)
Члан 90. Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
2)
Чланови 91. и 92. Устава Краљевине СХС
3)
Члан 93. Устава Краљевине СХС
4)
Чланови 75. и 90. Устава Краљевине СХС
5)
Чланови 47, 54. и 94. Устава Краљевине СХС
6)
Чланови 59. и 67. Устава Краљевине СХС
министарски_савет_краљевине_срба_хрвата_и_словенаца.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/01 13:40