Корисничке алатке

Алатке сајта


душан_недељковић

Душан Недељковић

Душан Недељковић (Исаково код Ћуприје, 18. мај 1899 — Београд, 29. јун 1984), српски филозоф, доктор филозофије и професор универзитета у Скопљу и Београду.

Живот и рад

Докторирао је на Сорбони 1922. године, са темом: „Филозофија природе у делу Руђера Бошковића1) (франц. La philosophie naturelle et relativist de R.J. Boskovich). Радио је као професор Универзитета у Скопљу.2) Заједно са Браниславом Петронијевићем, учествовао је на VIII интернационалном конгресу филозофа у Прагу 1934. године.3)

За време Другог светског рата био је учесник НОБ.4) Радио је као уредник колашиског гласила устанка. По ослобођењу Ужица, 28. септембра 1941, постао је члан редакције „Вести”, гласила Штаба Ужичког народноослободилачког одреда.5)6)

Био је председник „Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача“, установљене одлуком АВНОЈ-а још 20. новембра 1943.7) Седиште комисије најпре се налазило на Вису, а касније по ослобођењу, је премештено у Београд.

Због своје моћи у новом режиму је уживао велики ауторитет, а неистомишљенике је гонио, шиканирао и кажњавао,8) према мишљењу савременика, по својој вољи. Заједно са Владаном Јокановићем, адвокатом из Сарајева, био је потписник јавног позива грађанима, у виду плаката, који су се на улицама Београда појавили 24. октобра 1944. године. Тражила се сарадња са Озном и другим репресивним органима новог режима у откривању и кажњавању ратних злочинаца и њихових помагача. Задатак комисије је био пре свега да прикупља доказни материјал, саставља спискове људи и квалификује ратне злочинце и њихове помагаче, на основу чега су се подизале оптужнице најпре при војним, а од августа 1945. и при окружним судовима.9)10)

Из бројних сведочења и докумената, масовна стрељања и погубљења су у Београду започела пре званичног ослобођења града, а осумњичени грађани, су без суђења и суда ликвидирани ноћу, у потаји.11) У Србији су се тако међу ратним злочинцима нашле готово многе познатије личности из политике, војске и културе из времена окупације.12) Имена стрељаних, почела су да се објављају по новинама, што је у грађанству изазвало још већи страх. Већ 27. новембра 1944 године, у „Политици“ су објављена имена 105 стрељаних особа, окарактерисаних као издајници и непријатељи народа, уз кратке квалификације злочина са уопштеним образложењима. Комисија је распуштена септембра 1947. године, уз образложење да је главни део посла већ обавила.13)

Био је члан делегације Владе ФНРЈ, која је учествовала у прибављању доказа против оптужених, а од 17. децембра 1945. пратила Нирнбершки процес, против 24 висока званичника нацистичке Немачке. Процес је трајао до 2. октобра 1946. године и у њему је Херман Геринг осуђен на смрт.14)

На обновљеном Филозофском факултету је постао редовни професор,15) шеф Катедре за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.16) Изабран је за првог послератног проректора Универзитета 28. августа 1945.17) Био је један од једанаесторице чланова Суда части Београдског Универзитета, оформљеног 12. децембра 1944 године, са задатком да утврде одговорност, али и подобност професора и асистената због ставова и деловања18) у време, али и пре окупације. Чистку Београдског универзитета је започео још 30. новембра 1944. године, пре формирања Суда части, када је издао писмени налог за прва хапшења својих колега.19) На Филозофском факултету од предратних професора није остао готово нико, тако да је целокупну наставу филозофије држао сам.20)21)

Био је иницијатор Кон­греса филозофа Србије, одржаног 25. марта 1951. Сма­трао је да је рад највећег броја филозофа Краљевине Ју­го­славије био изразито конзерва­ти­ван, реакционаран и да је неопходан раскид са прошло­шћу, да предратно Српско филозофско друштво, у чијем је раду и сам учествовао, није одговорило задацима, те је мислио да треба основати ново Друштво, што је и учињено.22)

Посебно се посветио марксистичкој философији Дијалектичког материјализма и из те области је написао преко десет књига.23) Уживао је глас „марксистичког филозофа“ и „великог комунисте без компромиса“, а они који су га непосредно познавали, видели су га као пргавог, преког и самоувереног човека.24)

Почетком 1952. на Коларчевом народном универзитету је одржао серију од четири предавања „Филозофски фронтови у свету“. Та предавања нису штампана, али су објављене полемичне реакције, из којих се види да је Недељковић након критике стаљинизма започео и критику неких ставова Енгелса и Лењина, што је највероватније био разлог да буде превремено пензионисан25) и уклањен са Универзитета 1953. године.26)

Био је научни сарадник Етнографског института, уредник његовог „Гласника“ (1962—1966),27) у коме су се објавивљали резултати научних истраживања насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и народних умотворина,28) као и његовог „Зборника радова“ (1960—1971),29) подсерије Зборника, где су објављивани резултати научних радова Академијиних института.

Дела

Нека од његових многобројних дела су:30)31)

  • „Оријентације сазнања“ (1923)
  • „Хераклит“ (1924)
  • „La pensée philosophique créatrice de Pascal: avec une note sur la conception pascalienne de l'amour“ (1925)
  • „Неморалност компромиса и етичка функција смрти“ (1928)
  • „Психологија лирског стварања“ (1929)
  • „Рад, воља, радост“ (1932)
  • „Панкализам и дијалектика“ (1936)
  • „Идеолошки сукоб демократије и фашизма“ (1937)
  • „Анти - Бергсон“ (1939)
  • „Хегелова дијалектика“ (1939)
  • „Леонардо да Винчи“ (1956)
  • „Наша филозофија у борби за социјализам“ (1952)
  • „Сирано де Бержерак“ (1957)
  • „Кретање и релативност у Бошковићевом «Новом свету»“ (1960)
  • „Прагматизам и дијалектика“ (1960)
  • „Ламетри“ (1961)
  • „Руђер Бошковић у свом времену и данас“ (1961)
  • „Фонтен“ (1965)
  • „Холбах“ (1965)
  • „Енгелс данас“ (1963)
  • „Хуманизам Марксове дијалектике и дијалектика хуманизма“ (1968)
  • „Етика 1, 2“ (1969)
  • „Лењин и филозофија“ (1969)
  • „Хегелова естетика“ (1970)
  • „Од Хераклита до Његоша и Светозара“ (1971)
  • „Стоицизам“ (1971)
  • „Превазилажење“ (1971)
  • „Његош филозоф ослободилачког хуманизма“ (1973)
  • „Огњен Прица“ (1974)
  • „Марксизам наука социјализма и дијалектике“ (1974)
  • „Светозар Марковић у развоју социјалистичке мисли на делу“ (1975)

Такође је коаутор доста других дјела.

  • „Дијалектика“, као коаутор са Јованом Ђорђевићем (1982)32)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 2. марта 1946. Редовни је члан Српске академије наука од 18. марта 1948. Редовни је члан (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948. Секретар је Одељења друштвених наука од 30. јуна 1958. до 15. априла 1960. и од 11. маја 1971. до 1. јуна 1977.33)

Био је и члан Македонске академије наука и уметности.34)

Награде

Носилац је Партизанске споменице,35) Седмојулске награде и награде АВНОЈ-а.36)

Литература

Спољне везе


Dušan Nedeljković
Dusan Nedeljkovic

1) , 23) , 30)
Драгољуб Живковић, 2000.
2) , 17) , 19) , 34) , 36)
Перо Алексић, 1998.
3)
Васо Милинчевић, 2000.
4)
Душан Недељковић, 1981.
5)
Н. Јанковић, 30. 1. 2013.
6)
Душан Недељковић, 1981, стр. 533
7)
Срђан Цветковић, 2004.
8) , 35)
Љубомир Тешић, 21. 6. 2006.
9)
Срђан Цветковић, 2004, стр. 81, 82, 83
10)
Новка Илић, 2010.
11) , 13) , 24)
Љубомир Тешић, 28. 1. 2003.
12)
Срђан Цветковић, 2004, стр. 85
14)
Небојша Кнежевић, 29 3. 2013.
15)
Слободанка Аст, 15. 5. 2005.
16) , 22) , 26)
Српско филозофско друштво, 2008.
18)
Зоран Радисављевић, 5. 12. 2013.
20)
Илија Марић, 2010, стр. 114
21)
Слободанка Аст, број 750, 15. 5. 2005.
25)
Илија Марић, 2010, стр. 117
27)
Б. Миленковић-Вуковић, С. Глишић, Ј. Чанковић, 2011, стр. 166
28)
Б. Миленковић-Вуковић, С. Глишић, Ј. Чанковић, 2011, стр. 165
29)
А. Јанковић, М. Ивановић-Барић, Б. МиленковиA, 2002-2003, стр. 223-225
31)
http://merhav.nli.org.il/primo_library/libweb/action/search.do;jsessionid=A3D0E220BD878875C8595955EFDE83BD?fn=search&vl%28freeText0%29=Недељковић+Душан&tab=default_tab&mode=Basic&scp.scps=scope%3A%28NNL%29&vid=NLI&vl%28169492597UI1%29=all_items&vl%28127845559UI0%29=creator
32)
Душан Недељковић, Јован Ђорђевић, 1982.
33)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 212
душан_недељковић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/27 22:11