Женидба Бокчевић-Шћепана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Бокчевић Шћепан се није оженио иако му дружина то савјетује, пошто намјерава да се ожени кћерком диздар-Асан-аге. Шаље писмо аги да му да чћер за жену, или ако неће да изађе на двобој. Ага није сретан са том поруком, али ипак казује да може да дође по дјевојку са сватовима. Шћепан прими одговор, и скупља сватове, у ствари наоружану пратњу. То потраје неколико седмица, и тек кад је пристигло укупно четири хиљаде, Шћепан се и сам величанствено опреми и крене по младу. Тамо је и стигао, међутим турски изасланици му говоре да мора да дође на кулу да дарује дјевојку. Он наслути превару, и шаље Рудана Калајџију умјесто себе. Ага припрема четворицу да га убију, али Рудан успјева да их предобије и упада у одаје Ајкуне дјевојке. Он му говори да је вино отровано, и он успјева да се врати натраг међу хришћане.

Ага сад позива руског цара да дође и дарива дјевојку, и опет иде Рудан прерушен као руски цар, а ага опет прави замку. Опет Рудан побиједи Турке, избјегне отровано вино код дјевојке, и сретно се врати у логор. Ага по трећи пут прави замку, сад зовући румелијског краља на кулу. Рудан хоће опет да иде, али краљ каже да ће он сам. Краљ опет успије да одбије турску засједу, и изводи Ајкуну из куле убивши агу. Сватови сретно крећу кући, али их Ајкуна упозори да је турска засједа на путу. Касније долази до битке, у којој погиба већи дио сватова и сви Турци у засједи. Коначно приспјевши кући, Ајкуна и Шћепан се вјенчају након њеног крштења.

0001    Вино пију тридес капетана

0002    У приморје на бијелој кули,

0003    А на кули силна Бокчевића,

0004    Међу њима Бокчевић Шћепане.

0005    Они сједе, ладно пију вино,

0006    О свачему јеглен затурили;

0007    Ал’ говоре тридес капетана:

0008    „Крило наше, силан Бокчевићу!

0009    “Што с’ не жениш, наше десно крило?

0010    „Што ти прође младост у нерадост?

0011    “Врсници се твоји иженише,

0012    „А врснице цуре разудаше,

0013    “А ти оста за грдило, Шћепо!

0014    „Ево ође тридес капетана,

0015    “У свакога има по ђевојка,

0016    „Неког шћерца, неког мила сека,

0017    “Ти обирај коју тебе драго.„

0018    Кад то зачу Бокчевић Шћепане,

0019    Он се смјерно њима поклоњаше,

0020    А на прси руку наслањаше:

0021    “Фала вама, тридес капетана,

0022    „На бесједам’ и на ђевојкама,

0023    “Ал’ тако ми Бога великога,

0024    „А јесам се јунак затекао

0025    “Самом Богу и такијем људма,

0026    „Да с влахињом оженит’ се нећу,

0027    “Већ Туркињом прикладном ђевојком

0028    „Милом шћерцом диздар-Асан-аге.

0029    “Јесам чуо, казују ми људи,

0030    „Да је таке у другога нема.

0031    “Ја ћу ситну књигу направити,

0032    „И оправит’ диздар-Асан-аги,

0033    “Те просити лијепу ђевојку,

0034    „Да ми даде шћерцу за љубовцу,

0035    “Да будемо главни пријатељи,

0036    „Да ми ладно испијамо вино;

0037    “Ако ли ми цуру не поклони,

0038    „Зваћу њега на мегдан јуначки,

0039    “Хоћу њему три мегдана писат’:

0040    „Јадан мегдан на Дугу Пољану

0041    “Баш на међу турску и каурску,

0042    „Други мегдан у приморје равно,

0043    “Трећи мегдан у дивну крајину,

0044    „У крајину под његову кулу,

0045    “Ђе му гледа була са пенџера,

0046    „Нек обере које њему драго;

0047    “Ил’ му лакше цуру поклонити,

0048    „Или мене на мегдан изаћи.“

0049    Кад то чуло тридес капетана:

0050    „Ела, Шћепо, наше десно крило,

0051    “Ела, Шћепо, и сретњо ти било,

0052    „И ми ћемо у сватове поћи.“

0053    Па да видиш силна Бокчевића,

0054    Он се скочи на душеку своме,

0055    А довати дивит и артију,

0056    Па он сједе на шкемлију златну,

0057    На кољену ситну књигу гради,

0058    А у књизи Шћепо говораше:

0059    „О Турчине, диздар-Асан-ага,

0060    “Ето тебе лист књиге танане,

0061    „Те ти види, шта ти ситна каже.

0062    “Јесам чуо, а кажу ми људи,

0063    „Да ти имаш на гласу ђевојку,

0064    «Да је таке у другога нема,

0065    “А ја јесам момак на женидбу;

0066    „Дај ти мени шћерцу за љубовцу,

0067    “Да будемо главни пријатељи,

0068    „Да ми ладно испијамо вино.

0069    “Ако ли ме нећеш послушати,

0070    „Зваћу тебе на мегдан јуначки,

0071    “И ево ти три мегдана пишем:

0072    „Један мегдан на Дугу Пољану

0073    “Баш на међу турску и каурску,

0074    „Други мегдан у приморје равно,

0075    “Трећи мегдан у твоју крајину,

0076    „У крајину под твога оџака,

0077    “Ђе ти гледа када са пенџера,

0078    „На обери које теби драго.“

0079    Па добави блиједо Латинче,

0080    Латинчету попутнину плати,

0081    Па му даде књигу и азију,

0082    Те он момче на мензела спреми,

0083    Те одлеће покрај мора сиња,

0084    Брже дође у турску крајину

0085    А под кулу диздар-Асан-аге.

0086    Оно иде на бијелу кулу,

0087    На одаји отворио врата,

0088    Ђе ’но сједи диздар Асан-ага.

0089    До Турчина момче доходило,

0090    Смјерно му се момче поклонило,

0091    Те му љуби руку и кољено,

0092    Из њедара књигу извадило,

0093    Те је тури аги на кољено,

0094    Измаче се, стаде га дворити

0095    Превитије руку на прсима.

0096    Кад то виђе диздар Асан-ага,

0097    Машио се руком у џепове,

0098    Извади му три цекина златна:

0099    „На то тебе, блиједо Латинче,

0100    “Та ти хајде тамо у меану,

0101    „Те се напиј вина у меани,

0102    “И још можеш купити опанке,

0103    „Док ја видим што ми ситна пише.“

0104    Отолен се момче поврнуло,

0105    Оста ага на бијелој кули,

0106    Па је ситну књигу расклопио,

0107    Расклопио, те је проучио.

0108    Када виђе што му ситна каже

0109    Не била му мила николико,

0110    Узмучи се диздар Асан-ага.

0111    Све мислио на једну смислио

0112    У једну на ноге скочио,

0113    А на ноге назу јеменије,

0114    А велики ћурак пригрнуо,

0115    А велики тутум запалио,

0116    Па пошета низ бијелу кулу,

0117    Брже сиђе на мећит авлију,

0118    Са авлије на авлијска врата,

0119    Ево ни их на зелену лонџу,

0120    Ђе ’но сједе поглавице Турци,

0121    А он Турцим’ турски селам викну.

0122    Све су аге на ноге скочиле,

0123    А с ногу му селам приватиле,

0124    А аги су мјесто начиниле,

0125    И мрке му каве покучили,

0126    А тутуме дуге запалили,

0127    Тутун пали мрку каву срче.

0128    Ал’ се ага љуто закарио,

0129    Оно сједи шено невесело.

0130    Питале га поглавице Турци:

0131    „Аиралај, наше десно крило,

0132    “А шта си се тако закарио?„

0133    Ага мучи, ништа не говори,

0134    Из њедара књигу извадио,

0135    Те је тури на каву велику.

0136    А аге су књигу приватиле,

0137    Оде књига од руке до руке,

0138    И виђоше штоно ситна пише.

0139    Не била им мила николико.

0140    Проговара диздар Асан-ага:

0141    “Браћо Турци, моје поглавице,

0142    „Сад што ћемо од живота свога,

0143    “Е се силно влашче натурило,

0144    „Те ми проси шћерцу за љубовцу?

0145    “Ко ће дати вјеру за невјеру?

0146    „Сјетујте ме, моје аге драге.“

0147    Стадоше га аге сјетовати:

0148    „О чули нас, наше десно крило,

0149    “Хоћеш ли нас послушати, аго,

0150    „Што ће нама боље бити, аго.

0151    “А ти узми дивит и хартију,

0152    „Те ти пиши књигу на кољено,

0153    “Те је пошљи силну каурину:

0154    „„Каурине, Бокчевић-Шћепане,

0155    “„А што си се натурио, свињо,

0156    “„Те ми просиш шћерцу за љубовцу?

0157    “„Вјера моја, твоја је ђевојка,

0158    “„И хоћу ти цуру поклонити,

0159    “„Коме ћу је боље поклонити?

0160    “„Купи свата колико ти драго,

0161    “„Хајде шњима кад је тебе драго.““

0162    Пак добави блиједо Латинче,

0163    Па му даде књигу и јазију,

0164    Па он момче на мензила спреми.

0165    Оде момче покрај мора сињег,

0166    Брзо дође у приморје равно

0167    Танкој кули Бокчевић-Шћепана,

0168    Иде њему на бијелу кулу,

0169    Ђе ’но сједи тридес капетана,

0170    Међу њима силан Бокчевићу.

0171    Смјерно им се момче поклонило,

0172    И Шћепану пољубило руку,

0173    Из њедара књигу извадило,

0174    Те је тури Шћепу на кољену,

0175    Измиче се, стаде га дворити

0176    Превитије руку на прсима.

0177    Кад то виђе силан Бокчевићу,

0178    Он је ситну књигу расклопио,

0179    Расклопио те је проучио,

0180    И она му врло мила била,

0181    И грохотом се на њу насмијао.

0182    Па се тури руком у њедарца,

0183    Извадио тридесет дуката:

0184    „На то тебе, блиједо Латинче,

0185    “Те ти хајде тамо у механу,

0186    „Те се напиј вином у механи,

0187    “И још можеш купити опанке.„

0188    Отален се момче поврнуло.

0189    А да видиш Бокчевић-Шћепана,

0190    Све мислио на једну смислио.

0191    Па он вели дуљиати неће.

0192    Па довати дивит и хартију,

0193    И он сједе ситне књиге писат’.

0194    Па је прву књигу направио,

0195    Направио те је оправио,

0196    Оправи је у земљу Русију

0197    А на име Александри краљу:

0198    “Господару, Александру краљу,

0199    „Ето тебе књиге и азије,

0200    “Ал’ не чујеш, ал’ ти не казују

0201    „Ђе се женим и весеље градим,

0202    “Е сам скоро цуру испросио

0203    „У Турчина диздар-Асан-аге,

0204    “И ја купим свате по ђевојку,

0205    „Те и тебе зовем у сватове,

0206    “Да ми будеш сватска старешина.

0207    „Покупи ми хиљаду сватова,

0208    “Не остави Рудан-Калајџије

0209    „И његова брата Игњатија

0210    “На брњашу коњу великоме.„

0211    Ту оправи, а још другу пише,

0212    Оправи је у Урумелију

0213    Баш на руке Петру младу краљу:

0214    “Побратиме, краљу Румелије,

0215    „Ето тебе књиге и калема,

0216    “Па ти виђи што ти ситна пише.

0217    „Ал’ не чујеш, ал’ ти не казују

0218    “Ђе се женим и весеље градим?

0219    „Јесам скоро цуру испросио

0220    “А Турчина диздар-Асан-аге,

0221    „Па ја купим свате по ђевојку,

0222    “А и тебе зовем у сватове

0223    „Да ме вјенчаш с Туркињом ђевојком.

0224    “Доведи ми хиљаду сватова

0225    „Оклопника коња и јунака.“

0226    Ту оправи, а још трећу пише,

0227    Оправи је у земљу Ресаву,

0228    А на име од Ресаве краљу:

0229    „Побратиме, од Ресаве краље,

0230    “Ето тебе књиге и јазије,

0231    „Те ти види што ти ситна каже.

0232    “Ја се женим и весеље градим,

0233    „И ја зовем тебе у сватове

0234    “Да ми носиш барјак у сватове

0235    „Доведи ми хиљаду сватова.“

0236    Кад је Шћепо књиге растурио,

0237    Онда сједе на бијелој кули,

0238    Па он стаде купити сватове

0239    Око себе по приморју равном,

0240    Хиљаду је јоште саставио.

0241    Кад је Шћепо свате пописао,

0242    Онда сио, мало починуо,

0243    Починуо један мјесец дана.

0244    Каде више замину земана,

0245    Док се јека била помолила,

0246    Помолила низ приморје равно,

0247    Ал’ ево ти Александре краља

0248    На дорату коњу великоме.

0249    А какав је Александре краље!

0250    Е је краље љуто остарио,

0251    Сиједа му и глава и брада,

0252    У главу му зуба ђавољега,

0253    Све му вјетар на шкрбине пува,

0254    Те му браду на пламене тура;

0255    Има њему сто и двадес љета.

0256    На њему је дивна ђеисија,

0257    А о бедри сабља окована;

0258    И за њиме Рудан Калајџија,

0259    За Руданом момче Игњатија

0260    На брњашу коњу великоме,

0261    Голо копје носи у рукама,

0262    Шњим се тура момче под облаке,

0263    У голе га дочекује руке;

0264    А за њима хиљаду сватова.

0265    А та сила у приморје сиде

0266    Под бијелу Бокчевића кулу.

0267    И ту свати коње разјахују,

0268    Разјахују те их разлађују,

0269    Привезаше коње тавленике,

0270    Прикучише јечма и сијена.

0271    Они пењу бијеле шаторе,

0272    Пред шаторе ватре наложише,

0273    А уз ватре каве приставише;

0274    Сватови се табор учинише.

0275    Мало вриме за дуго не било,

0276    Ал’ ево ти од Руменца краља

0277    На ђогату како горској вили,

0278    И он води хиљаду сватова,

0279    Оклопника коња и јунака.

0280    И та сила у приморје сиде

0281    Под бијелу Бокчевића кулу,

0282    И ту свати коње разјахују,

0283    Разјахују па их разлађују,

0284    Па везаше коње тављенике,

0285    Прикучише јечма и сијена,

0286    Они пењу бијеле чадоре,

0287    Пред чадоре ватре наложише,

0288    А уз ватре каве приставише.

0289    Мало потрг за дуго не било,

0290    Док ево ти од Ресаве краља

0291    На гаврану коњу великоме,

0292    Крсташ га је барјак поклопио,

0293    И он води хиљаду сватова.

0294    И та сила у приморје сиде,

0295    Те се свати табор учинише,

0296    Па се срга серат и крајина.

0297    Још је Шћепо свате окупио,

0298    Окупио хиљаду сватова,

0299    Те састави четири хиљаде,

0300    Те их рани за неђељу дана,

0301    Док се ладна напојили вина,

0302    А коњи се јечма назобали.

0303    Кад с’ намири та неђеља дана,

0304    Подвикују сватовски чауши,

0305    А све виче чауш до чауша:

0306    „Азуралај, кићени сватови!

0307    “О шта земам од тог и вријеме,

0308    „Да идемо, да се не доцнимо.“

0309    Кад то зачу силан Бокчевићу,

0310    Он је слуге многе окупио,

0311    Те је многе совре поставио,

0312    А за совре свати засједнули,

0313    Они пију вино и ракију,

0314    И осталу сваку ђаконију.

0315    Кад се ладна напојише вина,

0316    У том вичу сватовски чауши,

0317    А све виче чауш до чауша:

0318    „Азуралај, кићени сватови!

0319    “О шта земан од тог и вријеме,

0320    „Кратки данци, а глибави данци,

0321    “Да идемо, да се не доцнимо.

0322    „А ти чу ли, наше десно крило,

0323    “Десно крило, силан Бокчевићу,

0324    „Ти опремај себе и ђогина.“

0325    Кад то зачу силан Бокчевићу,

0326    Он истрча на бијелу кулу,

0327    Тер се свлачи, тер се преоблачи:

0328    И обуче бијелу кошуљу

0329    Од бијеле припредене свиле,

0330    По кошуљи меку памуклију,

0331    А по њојзи оклоп ударио,

0332    На малом га прсту заклопио;

0333    А по њему удари доламу,

0334    По долами пуца с обје стране,

0335    Свако пуце по по литре злата,

0336    А што му је пуце под гроце,

0337    Оно тежи чисту литру злата,

0338    На врху му алем камен драги,

0339    А што види сватовати шњиме

0340    У по ноћи кад мјесеца нема,

0341    Как’ у подне кад огрије сунце;

0342    Још му бјеше пуце забурмато,

0343    У њем’ носи чашу и ракију,

0344    Те шњим пије на јутру ракију;

0345    По долами токе ударио,

0346    Токе мале од оке четири,

0347    По токама јелек ударио,

0348    Попунана драгијем камењем,

0349    Пак се сјају као јарко сунце;

0350    А на главу капу и челенку,

0351    За њом су му седам челенака,

0352    Три су витли а четир’ чекркли,

0353    Витли пиште како змије љуте,

0354    А чекркли на чекрку врте,

0355    Још у њима пера пет стотина,

0356    Кад делија узмајује главом,

0357    Све га пера по плећима туку

0358    Насатице међу лопатице;

0359    А на ноге копче и чакшире,

0360    Више му је под кољено злата

0361    Него чоје повише кољена;

0362    Па с’ опаса свиленом каницом,

0363    А по њему златајли свилајом;

0364    Зањ зађеде двије златке мале,

0365    Све у срму па су позлаћене,

0366    У њих нема гвожђа ни дрвета

0367    Сем два лука од челика љута

0368    И мазије што му ватру дају,

0369    Два кремена два камена драга,

0370    Међу њима перић од биљура;

0371    Па довати ћемерлију криву,

0372    Припаса је себе о бедрицу,

0373    А великог ћурка пригрнуо,

0374    А на ноге чизме и кавчине.

0375    Па пошета низ бијелу кулу,

0376    Па на млађе срклет учинио,

0377    Слуге су му извели ђогина,

0378    Изведоше на мећит-авлију,

0379    Тимар чине дебела ђогина

0380    Млаком водом и раки сапуном,

0381    У сунђер му воду покупише,

0382    Преви ћебе, тури татарију,

0383    Татарију седло осмајлију,

0384    Припучи му бакрачије златне,

0385    А по седлу тури рисовину,

0386    А најозгор решму позлаћену,

0387    Потеже му на току колане,

0388    Сва четири један по другоме,

0389    Још и пету имбришим каницу,

0390    Што му ђога од колана чува,

0391    На ђогата ракти ударио

0392    Попунане драгијем камењем,

0393    Зауздаше уздом позлаћеном

0394    Потпунана драгијем камењем,

0395    Пак се сјаје као јарко сунце,

0396    И воде га четири Маџара,

0397    Те га воде по мећит-авлији.

0398    У то доба силан Бокчевићу,

0399    И он сиде на мећит-авлију,

0400    А млађи му привели ђогина,

0401    Приведоше до мермер-камена,

0402    Прекрсти се, посједе ђогина,

0403    Ишћера га на авлијска врата,

0404    Ево ни га у поље широко.

0405    Кад га згледа кита и сватови,

0406    Међу собом свати говорили:

0407    „Мили Боже, на свему ти фала!

0408    “Да дивнога коња и јунака.„

0409    Отле пође кита и сватови.

0410    А да видиш Бокчевић-Шћепана,

0411    Он наћера дебела ђогина,

0412    И сватове своје уставио,

0413    А на слуге срклет учинио,

0414    Отворише три ардова вина,

0415    Те су вином свате испратили,

0416    Па одоше кићени сватови,

0417    Пјевајући и пушке мећући,

0418    И одоше татом широкијем.

0419    Куд гођ ишли у Крајину сишли,

0420    Дочека их диздар Асан-ага,

0421    Те је многе јалте покупио,

0422    Те он срета киту и сватове.

0423    У сватове јалте изнијеше,

0424    Да разреди киту и сватове.

0425    А да видиш Александре краља,

0426    Он наћера дебела дорина,

0427    И он виче грлом и авазом:

0428    “Стан’ полако, слатки пријатељу,

0429    „Ја с’ не давам сватим’ разређиват’.“

0430    Па обрну хата великога,

0431    А за њиме свати навалили,

0432    И сидоше на поље широко.

0433    Ту сватови коње разјахују,

0434    Разјахују, те их разлађују;

0435    Преко поља јасли направише,

0436    А за јасли коње повезаше,

0437    Прикучише ђетелину траву;

0438    Они пењу бијеле чадоре,

0439    Пред чадоре ватру наложише,

0440    А уз ватру каву приставише,

0441    Сватови се табор учинише.

0442    Ту сватови нојцу заноћише,

0443    Док у јутро јутро освануло,

0444    Док с’ отвори на граду капија,

0445    А на врата Турчин испануо,

0446    Ево им га у поље широко

0447    До чадора Бокчевић-Шћепана,

0448    Па Шћепану добро јутро виче.

0449     А Шћепан му љепше одазива:

0450    „Добро дојте, два Турчина млада,

0451    “Од’те амо под чадора мога

0452    „Да пијете црвенике вина.“

0453    А Турци су њему бесједили:

0454    „А наш зете, силан Бокчевићу,

0455    “Било нам је и на дому вина.

0456    „Поздрав ти је диздар-Асан-аге

0457    “Да ти идеш на бијелу кулу,

0458    „Да дарујеш твоју заручницу.“

0459    Па с’ отоле Турци поврнуше,

0460    А ту оста Бокчевић Шћепане.

0461    А Шћепану мило не бијаше,

0462    И с тога се мјеста помицаше,

0463    А у црну земљу погледаше,

0464    А гледа га Рудан Калајџија,

0465    Па је њему Рудан долазио:

0466    „Крило наше, силан Бокчевићу,

0467    “Дај ти мене твоју ђеисију,

0468    „И дај мене свијетло оружје,

0469    “Хоћу поћи дариват’ ђевојку.„

0470    Кад то зачу силан Бокчевићу,

0471    Ама њему врло мило било,

0472    Па му свлачи дивну ђеисију,

0473    Те облачи Рудан-Калајџију,

0474    И припаса свијетло оружје,

0475    А скендрли ћурак пригрнуо,

0476    Па пошета уз поље широко.

0477    Ал’ га гледа диздар Асан-ага

0478    Са чардака и бијеле куле,

0479    Па добави четири џелата,

0480    Џелатима био бесидио:

0481    “Браћо моја, четири џелата,

0482    „Кад ви дође силан каурине,

0483    “Удрите му посијец’те главу.„

0484    Још се Турчин увјероват’ неће,

0485    До наточи златну купу вина,

0486    Оно вино добро отровао,

0487    Унесе га цури у одају,

0488    Па ђевојци био говорио:

0489    “Шћери моја, Ајкуна ђевојко!

0490    „Ето теби златне купе вина.

0491    “Ако дође силан каурине,

0492    „Нек с’ напије, пси му ј . . . . мајку.“

0493    Отален се Турчин поврнуо.

0494    У то доба Рудан Калајџија,

0495    И он дође под бијелу кулу,

0496    Пак пошета уз бијелу кулу

0497    Уз госпоцке ситне басамаке.

0498    Кад испаде горе на одају,

0499    Дочекаше четири џелата

0500    Да Рудану посијеку главу.

0501    Ал’ да видиш Рудан-Калајџије,

0502    Он је жива Бога споменуо,

0503    Док му сијну ћемерлија крива,

0504    Те џелатим’ посијече главе,

0505    Па довати главе за перчине,

0506    Те их стури доље на авлију,

0507    Па упаде цури у одају.

0508    Дочека га прикладна ђевојка,

0509    А пред њиме на ноге скочила,

0510    И десну му пољубила руку,

0511    И свилено шилте помакнула,

0512    Те он сио, мало починуо,

0513    А уз дувар плећи привалио,

0514    Док угледа златну купу вина,

0515    У ђевојке заискао вино:

0516    „Заручнице, лијепа ђевојко,

0517    “Довати ми златну купу вина.„

0518    Девојка му тихо бесједила:

0519    “Ид’ отоле, незнана делијо,

0520    „Ја нијесам твоја заручница,

0521    “Ти нијеси Бокчевић Шћепане.

0522    „Јес Шћепово свијетло оружје

0523    “И његова дивна ђеисија.„

0524    Ал’ говори Рудан Калајџија:

0525    “О ђевојко, никог ти до Бога,

0526    „Окле знадеш Бокчевић-Шћепана,

0527    “Те познајеш свијетло оружје.„

0528    А ђевојка тихо проговара;

0529    “О Бога ми, незнана делијо,

0530    „Ево има три године дана,

0531    “Бија једном уранила млада

0532    „Да донесем воде са бунара,

0533    “Кад ево ти сератлије младе

0534    „На ђогату као горској вили,

0535    “Повисоко калпак устакнуо,

0536    „А за пасом свијетло оружје,

0537    “Дође мене на воду чатрњу,

0538    „А у мене воде заискао.

0539    “Додадох му воде у маштраве,

0540    „Кад се напиј воде из маштраве,

0541    “Тада мене Шћепо говорио:

0542    „„О Бога ти, лијепа ђевојко,

0543    “„Та имаш ли икога од рода?“

0544    “Излуди ме, увједе ме гуја,

0545    „Ја сам њему право казивала,

0546    “Да ја имам мога мила баба,

0547    „Мила баба диздар-Асан-агу.

0548    “Тадај ми се Шћепо затекао

0549    „Да се хоће оженити мноме,

0550    “Јал’ се јунак оженити неће,

0551    „Веће земљом и зеленом травом.

0552    “Већ чу ли ме, сератлијо млада,

0553    „Ако те је Шћепо оправио,

0554    “Немој пити златну купу вина,

0555    „Е је вино оно отровано,

0556    “Но га проли низ бијелу кулу.„

0557    Кад то зачу Рудан Калајџија,

0558    Он се скочи на ноге лагане,

0559    По довати златну купу вина,

0560    Те је проли низ бијелу кулу,

0561    Па дарива Туркињу ђевојку.

0562    Отлен’ оде Рудан Калајџија,

0563    Оде Рудан доље у сватове.

0564    У то доба диздар Асанага,

0565    И он дође цури на одају,

0566    Па је шћери својој говорио:

0567    “Шћери моја, Ајкуна ђевојко,

0568    „Камо теби силан каурине?

0569    “Камо ли ти четири џелата?

0570    „Камо ли ти златна купа вина?“

0571    А ђевојка тихо бесидила:

0572    „О Бога ми, да мој мио бабо,

0573    “Ође дође силан каурине,

0574    «Па пос’јече четири џелата,

0575    „Па упаде мене у одају,

0576    “У мене је заискао вино,

0577    „И дадох му златну купу вина,

0578    “Оно попи, ни брка не скваси,

0579    „Па он оде доље у сватове,

0580    “Чини ми се хоће умријети.„

0581    Кад то зачу диздар Асан-ага,

0582    Он излеће граду на бедему,

0583    Те он виче у влашку ордију,

0584    А на име Александру краљу:

0585    “Оди, краљу, на бијелу кулу

0586    „Да дарујеш Туркињу ђевојку,

0587    “Јер је адет таки у Турака.„

0588    Кад то зачу Александре краље,

0589    Он дозивље своју вјерну слугу,

0590    Вјерна слугу Рудан-Калајџију:

0591    “Хајде, слуго, те даруј ђевојку.„

0592    А то Рудан једва дочекао,

0593    Па се отлен Рудан подигнуо,

0594    А скендерли ћурак пригрнуо.

0595    А да видиш, родила га мајка!

0596    Како ти се курва прикучила,

0597    И би реко, би се опкладио,

0598    Да му има сто и двадес љета.

0599    А гледа га диздар Асан-ага

0600    Са чардака и бијеле куле,

0601    Па овако Турчин говорио:

0602    “Виђи курве Александре краља,

0603    „Како ти се старац прикучио,

0604    “Па он иде дариват’ Туркиње.„

0605    Па добави тридесет Турака:

0606    “Браћо Турци, ако Бога знате,

0607    „Ево дође Александре краља,

0608    “Удрите му, посијец’те главу.„

0609    Ал’ се Турчин увјероват’ неће,

0610    До натуче златну купу вина,

0611    Оно вино добро отровао,

0612    Унесе га цури у одају,

0613    Па се натраг Турчин поврнуо.

0614    У то доба Рудан Калајџија,

0615    И он бану под бијелу кулу,

0616    Па пошета на бијелу кулу

0617    Уз госпоцке ситне басамаке.

0618    Док излеће горје на одају,

0619    Дочекаше јаничари Турци

0620    Да Рудану посијеку главу,

0621    Ал’ се не да Рудан Калајџија,

0622    Већ се курва добро исправио,

0623    А милосног Бога споменуо;

0624    А док сијну ћемерлија крива,

0625    А у Турке загон учинио,

0626    Седам осам посијече глава,

0627    Оно веле што је остануло,

0628    Наћера их низ бијелу кулу.

0629    Па довате главе за перчине,

0630    Те их стури доље на авлију,

0631    Па упаде цури на одају.

0632    Дочека га лијепа ђевојка,

0633    Те се смерно пред њим поклонила,

0634    Свилено му шилте помакнула,

0635    Он је сио мало починуо,

0636    У ђевојке вино заискао.

0637    Ђевојка му тихо говорила:

0638    “О ђевере, Рудан-Калајџија,

0639    „Немој пити златне купе вина,

0640    “Јер је вино болан отровано,

0641    „До га проли низ бијелу кулу.“

0642    Кад то зачу Рудан Калајџија,

0643    Он се скочи на ноге лагане,

0644    Па довати златну купу вина,

0645    Те је проли низ бијелу кулу,

0646    Па дарива Туркињу ђевојку,

0647    Па се врну Рудан Калајџија,

0648    Те он оде доље у сватове.

0649    У то доба диздар Асан-ага,

0650    Те упаде цури у одају,

0651    Па је шћери својој говорио:

0652    „Шћери моја, шинула те гуја,

0653    “Камо тебе силан каурине?

0654    „Камо ли ти тридесет Турака?

0655    “Камо ли ти златна купа вина?„

0656    А ђевојка јадна говораше:

0657    “А не лудуј, та мој мио бабо,

0658    „Ође дође силан каурине,

0659    “Он потеже сабљу из сагрије,

0660    „А у Турке јуриш учинио,

0661    “Исијече јаничаре Турке,

0662    „Па упаде мене у одају,

0663    “А у мене вино заискао,

0664    „И дадох му златну купу вину,

0665    “Оно попи ни грла не скваси,

0666    „Па он оде доље у сватове;

0667    “Чини ми се хоће умријети,

0668    „Хоће, бабо, живота ми твога.“

0669    Кад то зачу диздар Асан-ага

0670    А ђе лаже, а куне се криво,

0671    Па излеже граду на бедема,

0672    Опет виче у српску ордију

0673    А на име од Урменца краља:

0674    „Оди, краље, на бијелу кулу

0675    “Да дарујеш твоју милу куму.„

0676    Кад то зачу Урумелац краље,

0677    Ама краљу мило не бијаше,

0678    А с тогај се мјеста помицаше.

0679    А гледа га Рудан Калајџија,

0680    Па је њему Рудан бесједио:

0681    “Господару, Уруменче краљу,

0682    „Дај ти мене твоју ђеисију,

0683    “И дај мене свијетло оружје,

0684    „Хоћу поћи дариват’ ђевојку.“

0685    Али њему бесједио краље:

0686    „Та не лудуј, Рудан-Калајџија,

0687    “Не дам тебе свијетла оружја,

0688    „Зар не могу учинит’ јунаштво

0689    “Које си га море учинио.„

0690    Па се скочи у чадору своме,

0691    Па припаса свилај и оружје,

0692    А скендерли ћурак пригрнуо,

0693    Па пошета уз поље широко,

0694    А за њиме свати пристанули.

0695    Озире се Уруменац краље:

0696    “Вратите се, кићени сватови,

0697    „Ако сијне ћемерлија крива,

0698    “Од свијех ћу јаде направити.„

0699    Вратише се кићени сватови.

0700    Потлен оде Уруменац краље,

0701    А гледа га диздар Асан-ага,

0702    Па је опет Турке наредио,

0703    Наредио тридесет Турака,

0704    Па је њима био бесједио:

0705    “Браћо Турци, ако Бога знате!

0706    „Удрите му, посијец’те главу.“

0707    Још се Турчин увјероват’ неће,

0708    Нег’ наточи златну купу вина,

0709    Оно вино боље отровао,

0710    Унесе га цури у одају,

0711    Па се натраг турчин поврнуо.

0712    У то доба Уруменац краље,

0713    И он дође под бијелу кулу,

0714    А пошета на бијелу кулу,

0715    Голу сабљу носи у рукама.

0716    Кад излеће Петар на одају,

0717    А у Турке јуриш учинио,

0718    По одаји наћерао Турке,

0719    Исијече тридесет Турака,

0720    Па упаде цури у одају,

0721    Дочека га Туркиња ђевојка,

0722    Те се смјерно пред њим поклонила,

0723    Свилено му шилте помакнула,

0724    Он је сио, малко починуо,

0725    У ђевојке вино заискао,

0726    А ђевојка њему говорила:

0727    „О мој куме, Уруменац-краље,

0728    “Немој пити златне купе вина,

0729    „Е је вино оно отровано,

0730    “Но га тури низ бијелу кулу.„

0731    Кад то зачу Уруменац краљу,

0732    У једну на ноге скочио,

0733    Па довати златну купу вина,

0734    Ужди шњоме под бијелу кулу,

0735    Разби купу, а пролије вино,

0736    Па дарива Туркињу ђевојку,

0737    Довати је за бијелу руку,

0738    И не шће је Петре оставити,

0739    Поведе је низ бијелу кулу.

0740    Кад је био на грацку капију,

0741    Кад капију затиснули Турци.

0742    Кад то виђе Уруменац краље,

0743    Ал’ се краље врло препануо,

0744    Своме срцу гаирета дава,

0745    А на врата јуриш учинио,

0746    Не оставља лијепе ђевојке.

0747    Док испаде пред грацку капију,

0748    Одсијече седамнаест глава.

0749    Кад погледа с десна на лијево,

0750    Док угледа слатка пријатеља,

0751    Пријатеља диздар-Асан-агу,

0752    Једном скочи, а другом прискочи,

0753    Те га сабљом мало доватио

0754    На довату по бијелу врату,

0755    Зачуди се и гора и трава,

0756    Куд се ђеде са диздара глава?

0757    И погуби мила пријатеља,

0758    И отиде доље у сватове,

0759    И поведе Туркињу ђевојку.

0760    А кад сиде доље у ордију,

0761    Он повика Бокчевић-Шћепана:

0762    “О мој куме, Бокчевић-Шћепане,

0763    „Од’ привати своју заручницу.“

0764    Шћепан виче Рудан-Калајџију,

0765    Рудан зовну четири ђевера,

0766    Приватише лијепу ђевојку,

0767    У том вичу сватовски чауши:

0768    „Азуралај, кићени сватови,

0769    “О шта земан од тог и вријеме,

0770    „Да идемо да се не доцнимо.“

0771    Отлен пође кита и сватови

0772    Пјевајући а пушке мећући,

0773    И одоше уз турску крајину.

0774    Кад су свати под планину били,

0775    А да видиш лијепе ђевојке,

0776    Ђеверу је своме говорила:

0777    „О ђевере, Рудан-Калајџија,

0778    “Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,

0779    „Ђе је бабо окупио војску,

0780    “Окупио седам пашалука,

0781    „Оправио војску на планину,

0782    “И шњом хоће на вас ударити,

0783    „И од вас ће јаде направити

0784    “Да се прича у потоње време.„

0785    Кад то зачу Рудан Калајџија,

0786    И он виче Бокчевић-Шћепана:

0787    “О Шћепане, зло ти јутро било!

0788    „Ол’ не чујеш, ол’ ти не казују,

0789    “Ђе су Турци војску окупили,

0790    „Извели је горје на планину,

0791    “Хоће војска наске дочекати,

0792    „И од нас ће јаде направити.

0793    “Веће пођи, Шћепо, уз планину,

0794    „Те уводи кланце и богазе,

0795    “Те ти чувај свате од Турака.

0796    „Ако нећеш калаузит’, Шћепо,

0797    “А ти дођи чуват’ заручницу,

0798    „Ја ћу ићи уз планину, Шћепо,

0799    “Те уводит’ кланце и бугазе,

0800    „И чувати свате од Турака.“

0801    Кад то зачу Бокчевић Шћепане,

0802    А Шћепана иђеде срамота;

0803    Он не чува своје заручнице,

0804    Већ наћера дебела ђогина

0805    Кроз сватове тамо и овамо,

0806    Те избира коње и јунаке,

0807    Пет стотина коња и јунака.

0808    Па поћера Шћепо уз планину,

0809    Док излеће горје под планину,

0810    Док бусија турска дочекала.

0811    Оклопници коње наћераше,

0812    Са бусије Турке покренуше,

0813    Ишћераше горје на планину.

0814    Кад изишли горје на планину,

0815    Ту их велик логор дочекао.

0816    Ала банда отвори се кавга,

0817    Те се двије силе ударише,

0818    Те се биле војске и ћерале,

0819    И бише се љетни дан до подне.

0820    Паде тама од неба до земље

0821    Од брзога праха и олова

0822    И од паре коњске и јуначке,

0823    Ни брат брата познат’ не могаше,

0824    А камо ли Турчин каурина.

0825    Мили Боже, на свему ти фала!

0826    Велика се крка учинила,

0827    И по пољу подуприла крвца,

0828    А по крви јече рањеници.

0829    Кад погледа лијепа ђевојка,

0830    Ишћерала хата четвртака,

0831    Самом Богу подизаше руке:

0832    „Дај ми, Боже, вихор из облака,

0833    “Да рашћера таму по пољани,

0834    „Да ја виђу чија гине војска,

0835    “Чија л’ гине чија л’ задобива.„

0836    Молила се, и умолила се,

0837    Бог јој пушти вихар из облака,

0838    Те рашћера таму по пољани.

0839    Кад погледа и тамо и амо,

0840    Ниђе виђет’ никога не море

0841    До по пољу крвцу проливену,

0842    А по крвци јече рањеници,

0843    Рањеници и убоденици.

0844    Од Турака ниђе нико нема,

0845    Од сватова ниђе нико нема.

0846    У себе је цура помислила,

0847    Мили Боже, на свему ти фала!

0848    Саде што ћу од живота свога?

0849    Даде јој се нешто погледати,

0850    Погледати оздол уз планину,

0851    Кад се добар дундар помолио,

0852    А бре ближе, да видимо ко је.

0853    Док се близу било примакнуло,

0854    Кад ево ти Александре краља

0855    На дорату хату великоме,

0856    Крваве му руке до рамена,

0857    А крвава сабља до балчака.

0858    Он изиде цури на планину,

0859    И доведе све своје главаре,

0860    И на тевтер ударили војску,

0861    Кад им нема три стотине свата,

0862    То је њима свега погинуло.

0863    Од Турака ока не утекло,

0864    Ни да кажу како им је било.

0865    Отле пођу кићени сватови

0866    Пјевајући а пушке мећући,

0867    И сиђоше у приморје равно

0868    У бијелој Бокчевића кули.

0869    Ту су свати табор учинили,

0870    Ту сиђеше за петнаес дана.

0871    Каде више замину земана,

0872    А да видиш Бокчевић-Шћепана,

0873    Узе Ајку за бијелу руку,

0874    Одведе је сјајну манастиру,

0875    Покрсти је, и знаменова је,

0876    И вјенчаше Шћепа и ђевојку.

0877    Свадба била, па и развргла се.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Zenidba Bokcevic-Scepana