Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_ивана_ришњанина

Женидба Ивана Ришњанина

Женидба Ивана Ришњанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Новљанин Алија

0002    У Новоме граду бијеломе

0003    Те је шаље од Озина краљу:

0004    „Чујеш мене, од Озина краљу!

0005    „У тебе ми чудну ћерку кажу

0006    „На удају дилбер Јефимију;

0007    „Хоћеш ли је мене поклонити,

0008    „Нека буде млада агиница?”

0009    Дође књига бијелу Озину

0010    На кољено од Озина краљу,

0011    Књигу гледа од Озина краљу,

0012    Пак Алији другу отписује:

0013    „Јест истина, што ти људи кажу,

0014    „У мен’ има ћерка на удају,

0015    „Али сам је другом поклонио

0016    „Још нејаку од седам година,

0017    „Поклонио Ришњанин-Ивану;

0018    „Ришљани су на гласу јунаци,

0019    „Досадиће и мене и тебе.”

0020    Кад Алији ситна књига дође,

0021    Те он виђе, што му књига каже,

0022    Брже краљу другу отписује:

0023    „Чујеш ли ме, од Озина краљу!

0024    „Ето мене у неђељу прву

0025    „Са мојијех хиљаду сватова.”

0026    Дође књига од Озина краљу,

0027    Књигу гледа од Озина краљу,

0028    Књигу гледа, а сузе прољева;

0029    Пита њега ћерца Јефимија:

0030    „О мој бабо, од Озина краљу!

0031    „Откле књига? Огњем изгорјела!

0032    „Те је читаш, а сузе прољеваш.”

0033    Вели њојзи од Озина краљу:

0034    „Шћери моја, дилбер Јефимија!

0035    „Што си мене одвише лијепа,

0036    „Да је Бог д’о, да си ми слијепа!

0037    „Не просе те млади капетани,

0038    „Ни од мора морски џенерали,

0039    „Већ те просе Турци и хајдуци:

0040    „Једно проси Ришњанин Иване,

0041    „А друго је Новљанин Алија;

0042    „Ето нама Новљанин-Алије,

0043    „Ето нам га са хиљаду свата,

0044    „Шћери моја! У неђељу прву.”

0045    Кад то зачу дилбер Јефимија,

0046    Скочи млада на ноге лагане,

0047    Пак довати дивит и хартију,

0048    И начини књигу на кољену

0049    Свом драгану Ришњанин-Ивану:

0050    „Мој драгане, Ришњанин Иване!

0051    „Ако мислиш за мене питати,

0052    „Препроси ме Новљанин Алија.

0053    „И ево га с хиљаду сватова,

0054    „Мој Иване! У неђељу прву.”

0055    Пак дозива свога милог брата,

0056    Свога брата, Краљевић-Михајла:

0057    „Иди, брате, у подруме доње,

0058    „Ти избери коња најбољега;

0059    „Узми, брате, од тридест једнога,

0060    ”Два поведи јоште у поводу,

0061    „Пак ти трчи Рисну на крајину

0062    „Мом драгану Ришњанин-Ивану,

0063    „Подај њему овај лист хартије.”

0064    Скочи Мићо на ноге лагане,

0065    Па он оде у подруме доње,

0066    Те опреми помамна ђогата,

0067    Књигу врже у свил’не џепове,

0068    Ђогату се баци на рамена,

0069    Па окрену Рисну на крајину.

0070    По вечери у Рисно је дош’о

0071    Пред авлију Ришњанин-Ивана,

0072    Па он куца халком на вратима.

0073    Иван сједи на тананој кули,

0074    Те он пије црвенику вино,

0075    Служи му га Облачићу Раде!

0076    Тад’ говори Ришњанин Иване:

0077    „Слуго моја, Облачић Раде!

0078    „Спадни, Раде, низ танану кулу,

0079    „Те отвори на авлији врата,

0080    „Нетко куца халком на вратима;

0081    „Али пази, не погуби кога

0082    „Од нашијех вјерних пријатеља.”

0083    Оде Раде низ танану кулу,

0084    За њим палош басамаке броји

0085    Од мушкијех пуно девет педи;

0086    Кад он сиђе низ танану кулу,

0087    Да отвори на авлији врата,

0088    Проговори громовитим гласом:

0089    „Тко то куца халком на вратима?

0090    „Тражи ноћас врага око врата.”

0091    Јави му се Краљевић Михајло:

0092    „Ја сам, брате, Облачићу Раде.”

0093    Отвори му од авлије врата,

0094    Пак се с њиме у образ пољуби;

0095    Води коња у подруме доње,

0096    А Михаила на бијелу кулу.

0097    Пред њим Иво на ноге скочио,

0098    У б’јела се лица изљубише,

0099    Пак сједоше за софру готову.

0100    Чашом здрави Ришњанин Иване,

0101    А Михајило књигом из њедара

0102    Књигу гледа Ришњанин Иване,

0103    Када виђе, што му књига каже,

0104    Пламен му се уз образ запали.

0105    Гледа њега Облачић Раде,

0106    Па говори Ришњанин-Ивану:

0107    „Господару, Ришњанин-Иване!

0108    „Откуд књига? Од каква ли града?

0109    „Ал’ ј’ од града, ал’ је од мејдана?

0110    „Што се пламен уз образ запали?”

0111    Проговара Ришњанин Иване:

0112    „Слуго моја, Облачићу Раде!

0113    „Ова књига није од мејдана,

0114    „Већ је књига од моје ђевојке,

0115    „Од ђевојке прве заручнице;

0116    „Њу ми јесте други препросио

0117    „На срамоту мене и мојима,

0118    „Препросио Новљанин Алија,

0119    „Ето њега у неђељу прву,

0120    „Слуго моја! Са хиљаду свата,

0121    „У Озину граду бијеломе;

0122    „Веће узми крсташа барјака,

0123    „Пак ти стрчи низ бијелу кулу,

0124    „Те удари копље у ледину,

0125    „И избаци двиеј пушке мале:

0126    „Брже купи хиљаду Ришњана,

0127    „Да идемо дочекат’ Алију.”

0128    Вели њему Облачић Раде:

0129    „Господару, Ришњанин-Иване!

0130    „Док ти скупиш хиљаду Ришњана

0131    „И док одеш бијелу Озину,

0132    „Алија ће одвести ђевојку;

0133    „Кад замакне у Нови с ђевојком,

0134    „Нема фајде ићи за Алијом;

0135    „Већ с’ опремај на тананој кули:

0136    „Удри на се рухо крајишничко,

0137    „Какво носе млади крајишници,

0138    „Док ја спаднем низ бијелу кулу,

0139    „И опремим два коња витеза:

0140    „Мене Вилу, тебе ластавицу,

0141    „Да идемо бијелу Озину,

0142    „Не би л’ тамо застанули Турке,

0143    „Па што нама Бог и срећа даде.”

0144    То је Иво послушао Рада:

0145    Док с’ он спреми на бијелој кули,

0146    Рад’ изведе два коња витеза;

0147    Машише се коњма на рамена,

0148    Отидоше бијелу Озину.

0149    Кад су били друму на раскршће,

0150    Ђе излазе друми од новога,

0151    Рече ријеч Облачићу Раде:

0152    „Господару, Ришњанин-Иване!

0153    „Прошли су нам Турци у Озина,

0154    „Погнај коња, да идемо брзо,

0155    „Не би л’ тамо застанули Турке.”

0156    У то доба под Озин дођоше;

0157    Турци пали около Озина,

0158    Разапели по пољу шаторе.

0159    Тад’ говори Облачићу Раде:

0160    „Господару, Ришњанин-Иване!

0161    „Кад будемо под бијелу кулу,

0162    „Ти привати коња и мојега,

0163    „Па окрећи коње испод куле,

0164    „Ја ћу ићи на танану кулу,

0165    „На кули је Новљанин Алија,

0166    „Он са краљем пије рујно вино.”

0167    У то доба под бијелу кулу;

0168    Од добријех коња одјахаше,

0169    Узе коње Ришњанин Иване,

0170    Оде Раде на танану кулу;

0171    Ал’ на кули тридесет Новљана,

0172    Међу њима Новљанин Алија,

0173    А до њега од Озина краљу.

0174    Како дође Облачић Раде,

0175    Тако Турком Турски селам даде.

0176    Пом’коше се један до другога,

0177    Код Алије мјесто м’ учинише,

0178    Дадоше му тридест ожђелдија,

0179    Ожђелдија и добродошница,

0180    Попи Раде тридесет здравица,

0181    Попи Раде, а не скваси брка.

0182    Тада рече Новљанин Алија:

0183    „Ој Бога ти, незнан крајишниче!

0184    „Откуда си? Од које л’ крајине?”

0185    Раде им се из далека каже:

0186    „Ја сам јунак од Добуја града,

0187    „По имену од Добуја Мујо,

0188    „Ја сам диздар у Добују граду,

0189    „Пак сам скоро купио дората

0190    „Од каура за триста дуката,

0191    „И дош’о сам потећи на трку,

0192    „Да окушам срећу у дорату;

0193    „Ак’ утече коњма Новљанскијем,

0194    „Заиста га продавати не ћу.”

0195    Вели њему Новљанин Алија:

0196    „Бе аферим, од Добуја Мујо!

0197    „И ми коња за трку имамо,

0198    „Заиста их огледат’ хоћемо

0199    „У равноме пољу Новљанскоме.”

0200    Истом они у ријечи били,

0201    Повикаше кићени чауши:

0202    „Спремајте се, кићени сватови!

0203    „Ко је коњик, потежи колане,

0204    „Ко је пјешак, притежи опанке,

0205    „А ти, краљу, изводи ђевојку;

0206    „Данци кратки, а конаци дуги,

0207    „Хоће нам се дома застарати.”

0208    Мало време за тим постајало,

0209    На граду се отворише врата,

0210    Изиђоше два краљева сина,

0211    Изведоше од злата кочије

0212    И у њима љепоту ђевојку,

0213    За кочијам’ девет сеисана

0214    Све лијепа руха ђевојачког.

0215    Тада скочи Новљанин Алија,

0216    А за њиме тридесет Новљана,

0217    А за њима од Озина краљу,

0218    А за краљем Облачићу Раде.

0219    Рече Раде од Озина краљу:

0220    „Чујеш, море, од Озина краљу!

0221    „Изнеси ми једну купу вина,

0222    „Имам слугу под бијелом кулом,

0223    „Да с’ напије црвенога вина.”

0224    Краљ повика своје вјерне слуге,

0225    Изнесоше једна купу вина,

0226    Купу вина од дванаест ока;

0227    Наже једном Ришњанин Иване,

0228    А ишћера Облачићу Раде.

0229    Појездише хиљада сватова,

0230    Нареди се алај за алајем:

0231    У првом је Новљанин Алија,

0232    А у другом лијепа ђевојка.

0233    Шћаше Иван да заметне кавгу

0234    У Озину под бијелом кулом,

0235    Ал’ не даде Облачићу Раде:

0236    „Не, Иване, драги господару!

0237    „Док будемо друму на раскршће;

0238    „Кад будемо друму на раскршће,

0239    „Ја ћу пустит’ коња Ластавницу,

0240    „Господару! Уз девет алаја,

0241    „Поћераћу Новљанин-Алију,

0242    „Па што коме Бог и срећа даде;

0243    „А ти хајде управо к ђевојци,

0244    „Па увати од злата кочије,

0245    „Посијеци кума и ђевера;

0246    „И увати девет сеисана,

0247    „И погуби девет коморџија.”

0248    У то доба на раскршћу бише,

0249    Пусти коња Облачићу Раде,

0250    А потеже дугу палошину,

0251    Оде Раде уз девет алаја,

0252    Док изиђе уз девет алаја,

0253    Деведесет одсијече глава;

0254    Када стиже у алај десети,

0255    Побјеже му Новљанин Алија;

0256    Стиже њега Облачићу Раде,

0257    Удари га по десном рамену,

0258    На лијевој сиси растави га;

0259    Пак се натраг кроз сватове врати,

0260    Али нема свата ни једнога,

0261    Све утекло дрвљу и камењу,

0262    А кочије Иван уватио,

0263    Погубио кума и ђевера,

0264    Уватио девет сеисана,

0265    И посјек’о девет коморџија.

0266    Окренуше од злата кочије,

0267    И одоше Рисну на крајину,

0268    Али сједи Краљевић Михајло,

0269    Пије вино на тананој кули;

0270    Када дође Ришњанин Иване,

0271    Онда рече Краљевић-Михајлу:

0272    „О мој шура, Краљевић-Михајло!

0273    „Када дођеш бијелу Озину,

0274    „Поздрави ми краља, таста мога,

0275    „Када пође шћери у походе,

0276    „Нек не иде бијелу Новоме,

0277    „Већ нек иде Рисну на крајину.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Zenidba Ivana Risnjanina

женидба_ивана_ришњанина.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:09