Женидба Петра Ришњанина

Женидба Петра Ришњанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Пошетала сестра Бушатлијна

0002    А од Скадра града бијелога,

0003    Она сиђе на воду Бојану,

0004    А уза њу четири робиње,

0005    Носе њојзи скуте и рукаве,

0006    Скуте носе да се не обросе,

0007    А рукаве да се не отруње.

0008    А кад цура на Бојану сиђе,

0009    Истом платно бјеше потопила

0010    У Бојани у води студеној,

0011    Враг нанесе Петра Ришњанина

0012    На његову вилену ђогату,

0013    Вас у срми и у суву злату,

0014    На њему су крила и челенке,

0015    Крила му се на чекрк окрећу

0016    У сахату пута четрнаест,

0017    Те му чува лице од сунашца

0018    И приморског вјетра жестокога.

0019    Када дође на воду Бојану,

0020    Под њиме се ђогат помамио,

0021    Па он често узмахује главом,

0022    Господара све у прси гађа,

0023    Преко њега б’јелу пјену баца,

0024    Б’јелу пјену и пола крваву,

0025    Она пада коњу по сапима.

0026    Који јунак из далека гледа,

0027    Рекао би да су голубови,

0028    Играју се коњу по сапима.

0029    Туркиња га угледа ђевојка,

0030    Па овако она бесјеђаше:

0031    „Мили Боже, да чудна јунака!

0032    “Благо мајци која га имаде,

0033    „А ђевојци којој буде суђен.

0034    “Пуч’ у мене моје срце живо.

0035    „А тако ми моје вјере тврде!

0036    “Да ми море у срећу панути

0037    „Вољела би нег’ царево благо!“

0038    Па завика четири робиње:

0039    „Извадите моје пусто платно,

0040    “Понесите двору бијеломе.„

0041    Онда пошле четири робиње,

0042    Те јој скуте носе и рукаве.

0043    Када дође Скадру бијеломе,

0044    Па изиђе на бијелу кулу,

0045    Паде цура по меку душеку

0046    И златноме брусали јастуку.

0047    Онда јој је долазила мајка,

0048    Па Ајкуни бесједи дјевојци:

0049    “О Ајкуна, моја шћери драга!

0050    „Јеси л’, душо, платно бијелила?“

0051    Вели њојзи Ајкуна ђевојка:

0052    „Прођи ме се, моја мила мајко!

0053    “Истом бијах платно поквасила,

0054    „А удари Петар Ришњанине

0055    “На његову вилену ђогату,

0056    „Вас у срми и у злату суву;

0057    “Па чујеш ли, мила моја мајко!

0058    „Кад ја виђех коња и јунака,

0059    “Пуч’ у мени моје срце живо,

0060    „Чини ми се прибољети нећу.“

0061    Кад то чула млада пашиница,

0062    Одмах праву довикује слугу:

0063    „Боље хајде, моја вјерна слуго,

0064    “Па узмиде коња најбољега,

0065    „А ја хоћу књигу накитити,

0066    “Ђегођ стигнеш Петра Ришњанина,

0067    „Нек се врати Скадру бијеломе,

0068    “Јер га паша зове Бушатлија.„

0069    Док је она књигу накитила,

0070    Слуга спреми широка ђогата,

0071    И он Петра стиже Ришњанина,

0072    И ситну му књигу извадио.

0073    Када виђе Петре Ришњанину,

0074    Кад он виђе што му књига каже,

0075    Да се врати Скадру бијеломе,

0076    Ни мало му мило не бијаше.

0077    И он мисли на коњу ђогату:

0078    Али бих се натраг повратио,

0079    Ал’ се натраг повратио не бих?

0080    Све мислио, на једно смислио,

0081    Па широка поврати ђогата

0082    Па он оде Скадру на Бојану

0083    До сараја паше Бушатлије.

0084    Пашине га слуге дочекаше,

0085    И добра му узеше ђогата.

0086    Кад изиђе на горње чардаке,

0087    Узеше му свијетло оруже,

0088    Па униђе у одају златну,

0089    Ђено паша има Бушатлија.

0090    Кад униђе Петар Ришњанине,

0091    Али паше Бушатлије нема,

0092    Већ бијаше млада пашинаца,

0093    И пред њим се смјерно поклонила;

0094    Па су одмах софру поставили,

0095    Стадоше му служит’ вино рујно.

0096    Ал’ да видиш младе пашинице!

0097    Носи купу од сувога злата,

0098    Па је даде Петру Ришњанину,

0099    «Чујеш мене, Петре Ришњанине,

0100    “На част тебе ова купа златна,

0101    „И на част ти моја шћерца мила,

0102    “А Ајкуна лијепа ђевојка,

0103    „Што је паша у кафезу рани.“

0104    И то Петру не бијаше драго,

0105    Али су му коња уапсили,

0106    Одузето свијетло оруже,

0107    Око њега врата затворена.

0108    Кад се Петре виђе на невољи,

0109    Он извади хиљаду дуката,

0110    Па их метну на златну трпезу,

0111    Пашиници ријеч бесеђаше:

0112    „Чујеш мене, млада пашинице!

0113    “Истом тебе дајем обиљеже;

0114    „Ако Бог да те ти опет дођем

0115    “Од мојега Рисна широкога,

0116    „И доведем кићене сватове,

0117    “Онда ћу те теке даровати.„

0118    Онда скочи млада пашиница,

0119    Донесе му златна бошчалука,

0120    Штоно вреди благо небројено.

0121    А кад пође Петар Ришњанине,

0122    Ал’ изишла два пашина сина

0123    И извела вранца коснатога

0124    Покривена зеленом кадифом,

0125    И о њему сабља објешена,

0126    Што су на њој два балчака златна

0127    И у њима два камена драга,

0128    Ваља сабља два царева града.

0129    Па кад пође Петар Ришњанине,

0130    Око њега све пашине слуге,

0131    Прате Петра на коњу ђогату,

0132    Изиђоше на градску капију,

0133    Па га прате до воде Бојане.

0134    Ондале се натраг повратиле,

0135    Петар здраво Рисну долазио.

0136    За тим стаде дана по године,

0137    Нит’ га има, нит’ купи сватове.

0138    Богм’ од паше књига долазила

0139    На кољену Петру Ришњанину:

0140    “Чујеш, Петре, мене, Ришњанине!

0141    „Што ти цуру држиш испрошену

0142    “Ево данас по године дана?„

0143    Књигу учи Петре Ришњанине,

0144    Књигу учи и врло се мучи:

0145    “Ја нијесам цуре испросио,

0146    „Већ су ми је наметнули Турци,

0147    “Што ће мене Турска наметница?

0148    „Ако л’ цуре ја узети нећу,

0149    “Хоће паша дићи силну војску

0150    „И Рисна ће похарати мога.“

0151    Све мислио на једно смислио,

0152    Па је паши књигу откитио:

0153    „Чујеш мене, пашо Бушатлија“

0154    „Причекај ме за петнаест дана

0155    “Док покупим кићене сватове,

0156    „Ето мене Скадру бијеломе

0157    “Са мојијех хиљаду Ришњана.„

0158    Онда Петар покупи сватове,

0159    Све по избор коње и јунаке,

0160    Који море стићи и утећи

0161    И на страшну мјесту постајати,

0162    И рањена изнијети друга;

0163    Он сакупи хиљаду сватова,

0164    Па од Рисна полазио свога,

0165    Здраво Скадру на Бојану сиђе.

0166    Вриједно их паша дочекао,

0167    Добре коње у доње подруме,

0168    А јунаке на горње чардаке.

0169    Придржа их три бијела дана,

0170    Док се добри коњи одморише,

0171    А јунаци напојише вина.

0172    Кад четврто освануло јутро,

0173    Повикаше кићени чауши,

0174    А куцнуше јасни даулбаси:

0175    “Азарула, хиљада сватова,

0176    „Кратки данци а дуги конаци,

0177    “Хоће нам се дома застарати.„

0178    Док се диже хиљаду сватова,

0179    Ондај паша стаде Скадранине,

0180    Те дарује изредом сватове:

0181    На једеке чоху нерезану,

0182    На барјаке од злата јабуке,

0183    Чаушима од злата наџаке,

0184    Сегменима спензу небројену,

0185    Док дарова хиљаду сватова;

0186    Па изнесе Петру Ришњанину,

0187    Изнесе му од злата синију

0188    А око ње оплетена гуја,

0189    Повисоко главу издигнула,

0190    Камен драги држи у зубима

0191    При коме се види вечерати

0192    Усред ноћи како у по дана.

0193    Па отале свате испратише,

0194    И паша их прати Бушатлија,

0195    Пратио их до првог конака,

0196    Пак се паша Скадру повратио.

0197    Петар оде Рисну бијеломе,

0198    И одведе Туркињу ђевојку.

0199    Па је води у бијелу цркву,

0200    У цркви је цуру покрстио,

0201    Лијепо јој име изадио,

0202    Л’јепо име кафазли-Ружица,

0203    Штоно ми је у кафезу расла

0204    Код честитог паше Скадранина.

0205    И ту Петре шенлук учинио,

0206    Шенлук чини за петнаест дана

0207    Ђе ј’ од паше довео ђевојку.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање