Мурат Оташевић и Мехмед буљубаша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Два јунака, Мурат и Мехмед, се састају. Мурат нуди помирење Мехмеду, али овај то одбија наводећи да му је побио доста људи одраније. Мурат потом купи Србе из Цуца да му помогну у нападу на Мехмеда. Долази до оштре борбе код Мехмедових торова, у којима се показује да нападачи и браниоци већ одраније имају многе нерашчишћене рачуне. Срби из Цуца и Мурат успјевају да заузму Мехмедове торове, побију Турке, и касније подијеле плијен у стоци. Занимљивост пјесме је да на обје стране судјелују и Срби и Турци.

0001    Пошетали два добра јунака

0002    Под Омутић цареву паланку,

0003    Насред друма на Рудине пута:

0004    Једно бјеше грацка буљубаша,

0005    Веризовић Мехмед од Никшића,

0006    А друго је Српска харамбаша,

0007    Оташевић Мурат Црногорче;

0008    Шетајући Мурат говораше:

0009    „О Мехмеде Турска буљубашо!

0010    „Ходи, Мехо, да се помиримо,

0011    „Да од мира вјеру уватимо,

0012    „Мир и вјеру за годину дана,

0013    „Да издигнем с овцам’ у Рудине,

0014    „Да заједно овце попасемо,

0015    „И успоред да поредујемо,

0016    „Да тргује овчар у овчара,

0017    „И двојица дуван да пушимо,

0018    „Један другом даре доносимо:

0019    „Ја ћу тебе од Рисна бијела,

0020    „А ти мене од града Никшића.”

0021    А Мехмеду лоша срећа била:

0022    Виђе двадес сиједијех длака

0023    У јуначку Муратову главу,

0024    Он помисли, е је остарао,

0025    Те не може више четовати,

0026    Па овако ријеч бесједио:

0027    „О Мурате Српска харамбашо!

0028    „Не могу те очима гледати

0029    „А некмоли да поредујемо,

0030    „Један другом’ пешкеш да носимо,

0031    „И заједно дуван да пушимо.

0032    „Знаш Мурате, мој стари крвниче!

0033    „Кад пос’јече Мрке у Дубочке,

0034    „Посјече ми два Веризовића,

0035    „Веризовић-Ђура и Ахмета?

0036    „Па знадеш ли, мој стари крвниче!

0037    „Кад пос’јече Јашар-Тутуројку

0038    „На Рудине у Киту планину,

0039    „Пос’јече ми Веризовић-Муја.

0040    „Не знадеш ли, мој крвниче стари!

0041    „Кад пос’јече глава четрнаес

0042    „На Гребице насред од Рудина,

0043    „Пос’јече ми два Веризовића,

0044    „Веризовић-Уса и Алију?

0045    „Па знадеш ли, Мурате крвниче!

0046    „Кад пос’јече два Бараковића

0047    „Под Требињем бијелијем градом,

0048    „Бараковић-Зека и Смаила,

0049    „То су моји оба сестричића?

0050    „Ето на те Зеку џевердана

0051    „А Смаила леденица сјајна;

0052    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0053    „Обоје ћу с тебе понијети,

0054    „Али своју главу изгубити.”

0055    А вели му Оташев Мурате:

0056    „О Мехмеде, мајка ти кукала!

0057    „И на тебе ето џевердана

0058    „И за појас леденица сјајна,

0059    „Ако буде срећа од јунаштва,

0060    „Обоје ћу тебе понијети,

0061    „Ка и с твоје оба сестричића.”

0062    Па већ више збора не чињаше,

0063    Но отолен на ноге скочио,

0064    А на рамо метну џевердана,

0065    Па отиде уз Гоштац планину.

0066    Оста Мехмед на Рудине равне,

0067    А Мурат је крајем од Брестица,

0068    Те уводи овце Мехмедове,

0069    Код оваца Мехмедовић-Муја,

0070    И остале три Турске торине,

0071    И шњим бјеху Срби Драголучки.

0072    А кад овце виђе и торине,

0073    Па отолен на ноге скочио,

0074    Доклен дође у Цуце крваве,

0075    На дворове Митра Перовића,

0076    А ту Митра побратима нађе,

0077    Све му право и како је каже

0078    За Мехмеда и његове овце,

0079    И тако му Мурат бесјеђаше:

0080    „А на ноге, Митре побратиме!

0081    „Купи доње Цуце свеколике,

0082    Ја ћу горње брзо окупити,

0083    „Сјутра вече да се састанемо

0084    „На равноме долу Кобиљему,

0085    „Да му ондан рано ударимо,

0086    „Докле није Турчин утекао

0087    „У крваву граду Никшићкоме.”

0088    То рекоше, па се раздвојише,

0089    Па све племе Цуце покупише,

0090    Три стотине бирана јунака,

0091    Ђе рекоше, па се састадоше,

0092    Па отолен војску окренуше,

0093    Док дођоше долу Репишкоме,

0094    Ту на троје војску разредише:

0095    Једну води Оташев Мурате,

0096    Да удари овцам’ од Браћанца;

0097    Другу води Митре Перовићу,

0098    Да удари од Гошца планине;

0099    Трећу води Кривокапић Јоко,

0100    Да удари од Лишца пустога.

0101    Кад у јутро зора осванула,

0102    На торине Турске ударише,

0103    А најпрви Кривокапић Јоко

0104    На торину Мехмед-буљумбаше.

0105    Из далека Јоко зовијаше:

0106    „О Мехмеде, јес’ ли код оваца?

0107    „Ето тебе на торину Јоко,

0108    „Знаш, Мехмеде, не знали те људи!

0109    „Кад удари мене код оваца

0110    „У равноме долу Дубочкоме,

0111    „Пос’јече ми Сава и Лазара

0112    „И дијете Мијајловић-Шунду

0113    „У Брестице код твоје торине,

0114    „Ево има три године дана,

0115    „И оћера хиљаду оваца

0116    „На мир Божиј и на вјеру тврду,

0117    „Ја утекох уз Лисац планину?

0118    „Ево земан и вријеме дође,

0119    „Ако Бог да, да ми јаде плаћаш.”

0120    А Мехмед му ријеч одговара:

0121    „Хајде боље, Кривокапић Јоко!

0122    „Ево сам ти ручак приправио,

0123    „Из колибе бјежати ти не ћу.”

0124    У то доба момци ударише,

0125    Колибу му сломише камењем.

0126    А кад виђе Мехмедовић Мујо,

0127    Е колиба паде на све стране,

0128    Он побјеже проз бијеле овце

0129    Црногорске пушке запуцаше,

0130    И убише Мехмедовић-Муја:

0131    А загна се Кривокапић Ђуро,

0132    Нож истрже, пос’јече му главу.

0133    А кад виђе Мехмед буљумбаша,

0134    Подиже се на ноге лагане,

0135    Да он свога замијени сина,

0136    Црногорска пуче пушка сјајна,

0137    Те Мехмеда добро погодила,

0138    Ни жива га земља не шчекала,

0139    А допаде Кривокапић Јоко,

0140    Те Мехмеду посијече главу;

0141    А удари Оташев Мурате

0142    С побратимом Митром Перовићем,

0143    На торине Турске ударише,

0144    Ма не бјеже из торина Турци,

0145    Но се кољу као мрки вуци,

0146    Од Турака пуче пушка сјајна,

0147    Те погоди Голубовић-Вука

0148    Од крваве куће Перовића,

0149    Саломи му ногу у кољено,

0150    А то виђе један јунак зоран,

0151    Јест синовац Оташев-Мурата,

0152    По имену Косанов Милошу,

0153    На торину загон учинио,

0154    А пламена ножа повадио,

0155    Од колибе врата отворио,

0156    Да сијече у колибу Турке,

0157    Ал’ се сјећи не дадоше Турци;

0158    Из колибе пуче пушка сјајна,

0159    Те Милоша бјеше погодила,

0160    Живо му је срце изгорјела:

0161    Паде јунак у траву на главу;

0162    Кад виђеше оно Црногорци,

0163    На колибу јуриш учинише,

0164    Те колибу Турску обалише,

0165    И четири главе посјекоше,

0166    А Ришћане браћу поваташе,

0167    Не кћеше их посјећ’ Црногорци,

0168    Доватише рањене и мртве,

0169    И велики плијен окренуше,

0170    Дв’је хиљаде б’јелијех оваца

0171    И стотину коња и говеди.

0172    Отолен се натраг подигоше,

0173    Већ поћере не би од Турака,

0174    Но велики плијен доћераше

0175    На равноме долу Кобиљему

0176    Ту Милоша укопаше друга,

0177    А лијепо шићар дијелише,

0178    Голубовић-Вука извидаше.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Murat Otasevic i Mehmed buljubasa