Добро дошли на Српску енциклопедију

Брђанин Вук и паша Пазарлија

Брђанин Вук и паша Пазарлија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, чуда великога,

0002    Какво је то чудо оглашено

0003    Што је сестра паше Скадранина,

0004    На њу су се просци подигнули

0005    Јер је просе с три-четири стране —

0006    С једне стране паша Тиранине,

0007    С друге старне паша Пазарлија,

0008    С треће стране од Каваје бего —

0009    Никаквога не кће узет’ ђевојка.

0010    Но јо’ паша ријеч говорио:

0011    „Моја секо, уда те у зо час,

0012    Ти ако ћеш по имању бират’,

0013    Узми, море, пашу Тиранина;

0014    Ако ли ћеш бират’ по јунаштву,

0015    Узми, секо, пашу Пазарлију;

0016    Ако ћеш по љепоти бират’,

0017    Ти узми од Каваје бега!”

0018    Говори му Хајкуна ђевојка:

0019    „Посрами се, пашо Скадранине,

0020    Радија сам стојат’ за јунаком,

0021    За јунаком за годину данах,

0022    Но у благо за каквом делијом

0023    За пуно три године данах!”

0024    Кад то зачу паша Скадранине,

0025    Он је ситно писмо отправио,

0026    Те га посла паши Пазарлији:

0027    „Море, чу ли, пашо Пазарлија,

0028    Тебе узе моја мила сека,

0029    Купи свате, хајде за ђевојку!”

0030    Ситно писмо пашу допануло,

0031    Кад виђе што писмо каже,

0032    Он окупи хиљаду сватовах,

0033    Доведе их своје дворове,

0034    Па испаде паша на чардаку,

0035    Те стимаје свате по сарају.

0036    Ал’ се је Туре на муку метнуло,

0037    Е не може наћи барјактара,

0038    Ко ће носит’ алај-барјак зелен,

0039    Алај-барјак Мухамеда свеца,

0040    Нема за њем свата у сватове;

0041    Е се је паша на муку метнуо,

0042    Препаде се, е нема барјактара.

0043    Стара му је бесједила мајка:

0044    „А, не бој се, мио пашо синко,

0045    За то ће те научити мајка —

0046    А ти имаш мила побратима

0047    Од Маина Брђанина Вука,

0048    Те му ситни ферман оправите

0049    Да ти дође Вуко на дворове,

0050    Да ти носи барјак у сватове!”

0051    Скочи паша, ферман направио,

0052    Посла га побратиму Вуку.

0053    Кад је Вука ферман допануо,

0054    Ферман гледа, кажује мајци,

0055    Стара му је мајка говорила:

0056    „Ти, Вуче, по Богу дијете,

0057    Немо’ ходит’ у турске сватове,

0058    Хоте тебе Турци изгубити,

0059    На божу те вјеру преварити,

0060    У Турчина узданице није

0061    Ни на кумства ни на побратимства!”

0062    За збор Вуче ни хабера нема,

0063    Но скочи од земље на ноге

0064    И изведе врана претилога,

0065    Мије га бијелом ракијом,

0066    Чеше га челик-чешагијом,

0067    На њем метну седло од филдиша,

0068    А потпречну четири колана,

0069    Пету меће ибришим-каницу,

0070    Заузда га уздом сератлијском,

0071    Па га свеза пред бијелу кулу.

0072    Па се Вуче одијеват’ пође,

0073    Ођеде се како сератлија —

0074    Зашто неће, а имаше чиме —

0075    Ођело га је димно понијело,

0076    О пасу је сабљу објесио.

0077    Он умије труски и арапски

0078    Како исти философ латински.

0079    Па на свога дората усједе,

0080    А ондолен планином отиде,

0081    Пође Вуче од града до града,

0082    Докле дође право у Турке,

0083    Ка’ да хоће куповат’ јабуке.

0084    Сусрете га паша Пазарлија,

0085    Руке шире, у лица се љубе,

0086    На лажу се с побратимом пита,

0087    Изведе га на бијелу кулу,

0088    Напоји га црвенијем вином,

0089    Па му даде алај-барјак зелен.

0090    То жао би хиљади Тураках,

0091    Е се зборе на буљуке Турци

0092    Ђе те посјећ’ Брђанина Вука.

0093    Отидоише земном и свијетом,

0094    Кад дођоше Скадру на Бојану,

0095    Сви свати на мост окренуше,

0096    Јадан Вуко на воду Бојану,

0097    У Бојану коња угонио

0098    И проз воду барјаком развија.

0099    Гледа га с пенџера ђевојка,

0100    Ђе разлаже сватовске дарове,

0101    Украј себе мајци говорила:

0102    „За Бога, остарала мајко,

0103    Ко је јунак проз воду Бојану

0104    Што проз воду барјаком развија,

0105    Је ил оно паша Пазарлија?”

0106    Но је мајка кћерци говорила:

0107    „Мучи, синко, стале о каменом,

0108    Није оно паша Пазарлија м

0109    Но је пашин Богом побратим,

0110    Од Маинах Брђанине Вуко,

0111    Те му носи барјак у сватове!”

0112    Ђевојка је мајци говорила:

0113    „А тако јо Мухамеда свеца,

0114    Ја ћу узет’ Брђанина Вука

0115    Ал’ се никад удат’ нећу!”

0116    А мајка јо’ је ријеч говорила:

0117    „Мучи, синко, с каменом јој биле!”

0118    Па скочи од земље на ноге,

0119    Те је паши сину говорила:

0120    „Слуша’, синко, јаде да ти кажем,

0121    Не ке узет’ пашу Пазарлију,

0122    Но узе Брђанина Вука!

0123    Скочи, синко, ако Бога знадеш,

0124    Сусретите пашине сватове,

0125    Изгубите Брђанина Вука,

0126    И његову посијеци главу,

0127    И накити Скадра на Бојану!”

0128    Скочи паша, сусрете сватове —

0129    Око њега силна тевабија

0130    И сватовске коње провођаху,

0131    Вукова нико не хоћаше;

0132    Сватовима мјесто учинише,

0133    Па им дају кафу и ракију,

0134    Вуку нитко дават’ не хоћаше;

0135    Разведоше свате по конаках,

0136    Вука нитко зват’ не хоћаше.

0137    Кад је ноћи о јацији било,

0138    Но се Вуче побавучке вуче,

0139    Док ђевојци доходио на врата,

0140    Он цука руком и прстеном.

0141    Из одаје говори ђевојка:

0142    „Који цукаш, главу изгубио!”

0143    Полагано Вуко проговара:

0144    „Не куни ме, Туркиња ђевојка,

0145    Ово ти је Брђанине Вуко,

0146    Мене нитко на конак не хоће!”

0147    Кад ђевојка ријеч разумјела,

0148    Хитро му је врата отворила

0149    И јунака дивно дочекала,

0150    Е му гозбу свакојаку даје,

0151    Ту заједно нојцу боравише

0152    Док одају сунце огрејало.

0153    Буди Вука Туркиња ђевојка:

0154    „Диг’ се, Вуче, ако Бога знадеш,

0155    Сад ће доћи паша Скадранине

0156    И твоју ће добру посјећ’ главу,

0157    Да душеке моје не крвави!”

0158    Скочи Вуче, ријеч не чинио,

0159    Те узео коња и оружја

0160    И у руке турскога барјака,

0161    Брзо пође међу сватовима.

0162    Но га пита паша Пазарлија:

0163    „Ђе си, побро, што си затрајао?”

0164    Вуко му ријеч говорио:

0165    „Ј асам кова ђоба у налбата.”

0166    Тадер дође паша Скадранине

0167    И даде им Туркињу ђевојку,

0168    И дарова кићене сватове —

0169    Неком дукат, неком свите лакат,

0170    Али Вука нитко не дарива,

0171    До ђевојка хиљаду дукатах.

0172    Па се ондолен свати подигоше,

0173    Сви сватови на мост на Бојану,

0174    Вуко с вранцем воду препловио.

0175    А ђевојка дувак разбучила,

0176    Уколико очима гледала,

0177    Све гледа Брђанина Вука,

0178    Сама собом млада говорила:

0179    „Фала Богу, лијепа јунака!”

0180    Кад пођоше мало понапријед,

0181    Ал’ се бјеху свати уставили,

0182    Моли паша пашу Пазарлију:

0183    „Хоћу, побро, изгубити Вука!”

0184    Не да паша за то ни поменут’,

0185    Но му даде божу вјеру тврду:

0186    „Ђе дођемо на конак најпрви,

0187    Ја ћу Вуку окинути главу

0188    И послати тебе натрагове!”

0189    И ојдоше свати планинама.

0190    Збор зачу Брђанине Вуко,

0191    Те се бјеше јаду овизао,

0192    Ер га хоте изгубити Турци;

0193    Он сваки језик разумије,

0194    Па се Вуче од Тураках чува.

0195    Кад дођоше на конак најпрви,

0196    Сви наједно Турци попадаше,

0197    Од њих Вуко далеко три ужа,

0198    Распе шатор, а барјак пободе.

0199    Кад је нојћи о вечери било,

0200    Зове паша својега побратима:

0201    „Ходи, побро, к мене на конаку!”

0202    А Вуко се паши поздравио:

0203    „Да је просто, драги побратиме,

0204    Имам ноћас и при себе вина,

0205    Хоћу свате чуват’ од хајдуках!”

0206    Па кад ноћи по вечери било,

0207    Е се Вуче побавучке вуче

0208    Да тражи Туркињу ђевојку,

0209    Но је Вуче наћи не могаше,

0210    Код ђевојке тридесет јенђибулах.

0211    На ђевојку чудно обиљежје,

0212    На руке јо’ три златни прстена,

0213    У један је алем-камен драги,

0214    Те је Вуче дофати за руке.

0215    Скочи була за њим на ноге,

0216    Побјегоше зеленом планином.

0217    Теке сјутра дан и зора дође,

0218    Телар вика: „Хазар’ се сватови!”

0219    Два џелата паша отправио

0220    Да Вукову посијеку главу.

0221    Стаде цика до два Циганина:

0222    „Кам да ти је, паша Пазарлија!

0223    Барјак вије, под њим Вука није,

0224    Ни ђевојке међу јенђијама!”

0225    Скочи хиљада сватова,

0226    Ћераше га, док се поморише,

0227    А најдаље паша на бјелаша,

0228    Док стиже у планину Вука;

0229    Вуко спава, за пашу не знава.

0230    Ђевојка је Вука пробудила:

0231    „Диг’ се, Вуко, ако Бога знадеш,

0232    Ево нама псина крмељава!”

0233    Скочи Вуко, западе у траву,

0234    Док га коњске ноге уминуше,

0235    Стара псина ништа не виђаше.

0236    За њим Вуко на коња искаче,

0237    За стару га браду дофатио,

0238    Шњим удари коњу под копита,

0239    Те му пасју главу окинуо

0240    И узе му коња и оружје,

0241    Побјеже земљом и свијетом,

0242    Здраво дође двору бијеломе,

0243    Здраво дође, весела му мајка!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање