Корисничке алатке

Алатке сајта


ненад_југовић_и_коруна_војвода

Ненад Југовић и Коруна војвода

Ненад Југовић и Коруна војвода је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, чуда великога

0002    У онога Југовић’ Богдана –

0003    Једно јутро девет жени сина,

0004    Све село зове на вечеру,

0005    Но не зове војводу Коруна.

0006    Војвода се добро напучио,

0007    Три стотине војске окупио,

0008    Те Богдану дворе похарао,

0009    Све му девет сина изгубио,

0010    И његову главу окинуо,

0011    Младе му снахе поробио.

0012    Благо томе коме Бог помага –

0013    Он имаше сина најмлађега

0014    По имену Југовић’ Ненаду,

0015    А он бјеше био изненада;

0016    Њега бјеше породила мајка,

0017    Породила у невремену своме,

0018    Од педесет и двије године,

0019    Њега бјеше у манастир дала.

0020    Бјеше лудо од девет годинах,

0021    А кад чуо брацко ископање,

0022    Он ту стоја три године дана.

0023    А кад му се десет напуниле,

0024    Дворио добра господара,

0025    Он га бјеше од зла пожалио,

0026    Даде му коња и оружје,

0027    Оправи га на своје дворове.

0028    Кад дите на дворове дође,

0029    Ту се бјеше с мајком упитало,

0030    Па потрча војводиној кули.

0031    А кад дође на воду под кулом,

0032    Ал’ ту нађе девет ђевојаках,

0033    На њих црне капе и џупове;

0034    Ненада им божу помоћ вика,

0035    Ђевојке му помоћ прифатиле.

0036    Но се шњима момче разговара:

0037    ”За Бога, лијепе ђевојке,

0038    Што носите црне хаљине?”

0039    Но му једна млада одговара:

0040    ”Нама је невоља, делијо,

0041    Ми смо снахе Југовић’ Богдана,

0042    Зароби не војвода Коруна,

0043    Погуби ни младе старјешине,

0044    Па се нама не да удават’.”

0045    Кад то зачу Југовић Ненада,

0046    Сузе рони низ бијело лице,

0047    А ђевојкама ријеч говорио:

0048    ”А ви ли сте, моје злосретнице,

0049    А ја идем војводи на медан!”

0050    Кад виђоше, о њему обиснуше

0051    Како змије о дрвету суху,

0052    Но су њему младе говориле:

0053    ”Не, ђевере, ако Бога љубиш,

0054    Војвода је силан и бијесан,

0055    Ти дијете лудо и нејако,

0056    Сад ће тебе изгубити главу!”

0057    За то момче ни хабера нема,

0058    Но војводу на медан позива.

0059    Кад га зачу војвода Коруна,

0060    Он објаха великога вранца,

0061    А у руке копље дофатио.

0062    Но му вјерна љуба говорила:

0063    ”О, војвода, драги господару,

0064    Не изгуби Југовић’ Ненаду,

0065    Но му спути наопако руке,

0066    Доведи га на бијелу кулу

0067    Да ми ђецу у бешику шика!”

0068    Сретоше се два добри јунака,

0069    Ма поприје ухита војвода,

0070    Гађа га копљем убојнијем,

0071    Претури га седам лакатах,

0072    Но Ненада копље дофатио

0073    И војводу лако ударио

0074    Више седла, на прси јуначке,

0075    Па прискочи, посјече му главу,

0076    Па му хојде на дворе бијеле,

0077    Четири му изгубио сина,

0078    И покупи благо свеколико,

0079    И поведе девет ђевојаках,

0080    Те их бјеше у род оправио.

0081    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Nenad Jugovic i Koruna vojvoda

ненад_југовић_и_коруна_војвода.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:24