Ко крсно име слави, оном и помаже је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Војвода Тодор је у тамници Петра Мркоњића, а сутра му је крсна слава. Измоли од тамничара и Петра да оде у варош и купи све што треба да прослави славу. Након тога се враћа у тамницу по договору. Касније те ноћи, њега и остале затворенике ослобађа незнани витез, и Тодор доцније сретно стиже кући.

Овим се у пјесми жели дати до знања да поштовање славе доноси срећу и помоћ од бога.

0001    Што протужи рано у недељу,

0002    У недељу прије јарког сунца,

0003    У Соколу граду бијеломе

0004    У тамници Петра Мркоњића?

0005    Огласује, да је соко сиви,

0006    По истини војвода Тодоре.

0007    Ако тужи, за невољу му је:

0008    Сутра му је крсно име свето,

0009    Крсно име, свети Ђеорђије,

0010    А нема га чиме прославити,

0011    Пак братими капиџију млада:

0012    „Богом брате, капиџија млади!

0013    „Отвори ми на тамници врата,

0014    „Да ја идем Петру Мркоњићу,

0015    „Да се молим Пери господару,

0016    „Да ме пусти на Бога на јемца,

0017    „Да отидем на вашу чаршију,

0018    „На чаршију тамо међ’ трговце,

0019    „Да попросим и леба и вина,

0020    „Да нараним сужње по тамници

0021    „Ради Бога и крсног имена.”

0022    Капиџија за Бога примио,

0023    Па он пусти војводу Тодора,

0024    Пусти њега Петру Мркоњићу,

0025    Пусти г’ Петар на Бога на јемца,

0026    Оде Тодор тамо на чаршију,

0027    На чаршију тамо међ’ трговце;

0028    У Тодора нигди ништа нема,

0029    Разма једни ножи позлаћени

0030    Сребрни су, пак су позлаћени;

0031    Он изнесе ноже међ’ трговце,

0032    Трговци му цијенили ноже:

0033    Та један му два дуката даје,

0034    А други му три дуката даје,

0035    Трећи смисли и Бога и душу,

0036    Те му даде четири дуката.

0037    Дукат узе леба бијелога,

0038    Други дукат вина и ракије,

0039    Трећи дукат сваке ђаконије

0040    И убаве оне јасне свеће,

0041    А четврти дукат оставио,

0042    Да дарује сужње по тамници

0043    Ради Бога и крсног имена.

0044    Па је Тодор ужегао свећу,

0045    Па отиде доле у тамницу,

0046    Те ставио сужњем вечерати;

0047    Вечерају, пију вино ладно,

0048    Сетише се лепе славе Божје,

0049    Уста Тодор, у славу напија:

0050    „О убава лепа славо Божја!

0051    „Свети Ђорђе, крсно име моје!

0052    „Опрости ме тамнице проклете!”

0053    Теке Тодор у славу напија,

0054    У то доба јунак пред тамницу!

0055    Пак дозива војводу Тодора:

0056    „Чујеш брате, војвода Тодоре!

0057    „Оди к мене, брате, пред тамницу,

0058    „Да ти кажем до две до три речи.”

0059    А беседи војвода Тодоре:

0060    „Опрости ми, незнана делијо,

0061    „Ја би каил пред тамницу доћи,

0062    „Ал’ је пуста синоћ затворена,

0063    „И кључеви двору однешени.”−

0064    „Оди к мене, војвода Тодоре!

0065    „На тамници отворена врата,

0066    „Отворена врата деветора

0067    „И десето брава Дубровничка.”

0068    Тад’ изиђе војвода Тодоре,

0069    Пред тамницом чудан добар јунак

0070    На витезу коњу зеленоме,

0071    И на њему чисти зелен скерлет,

0072    На глави му красан самур-калпак,

0073    За калпаком ноја птића крило,

0074    Те сен чини коњу и јунаку,

0075    Да му лице не смагне од сунца;

0076    Пак Тодору јунак проговара:

0077    „Чујеш брате, војвода Тодоре!

0078    „Ти се дижи ноћас из тамнице,

0079    „Пак не иди покрај мора сиња,

0080    „Јер су честе у Латина страже,

0081    „Пак се бојим, да те не увате,

0082    „Већ ти иди преко горе чарне,

0083    „Докле дођеш двору господскоме.”

0084    Осврте се војвода Тодоре,

0085    Да јунаку даде чашу вина,

0086    Ал’ нестаде коња и јунака!

0087    Оде Тодор доле у тамницу,

0088    Те казује међу сужњевима.

0089    Кад видеше тридесет сужања

0090    На тамници отворена врата,

0091    Оставише и лебац и вино,

0092    Отидоше свак’ на своју страну.

0093    Оде Тодор преко горе чарне.

0094    Каде дође двору господскоме,

0095    Али љуба крсно име служи,

0096    Сазвала је госте и званице,

0097    И кумове и све пријатеље,

0098    Па госпођа крсно име служи,

0099    И госпођа у славу напија:

0100    „Помоз’ Боже и свети Ђорђије,

0101    „Крсно име господара мога!

0102    „Опрости га тамнице проклете!

0103    „Донеси га двору господскоме!”

0104    У то доба Тодор у дворове,

0105    Од госпође чашу приватио,

0106    Те напио у славу Божију,

0107    Послужио крсно име своје,

0108    А у своме двору бијеломе,

0109    Почастио госте и званице

0110    И кумове и све пријатеље.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Ko krsno ime slavi, onom i pomaze